Staša Bajac: Uverila sam se da žene cvetaju pod pritiskom

Serijal, koji je kreirala Mia Bjelogrlić, bavi se pitanjem rodne nejednakosti, položajem i emancipacijom žena u Srbiji, posmatrajući ih kroz svakodnevne i tipizirane uloge. Prva epizoda emitovana je preksinoć na N1, a ostale četiri prikazuju se na ovoj televiziji svakog radnog dana s početkom u 21.15 časova.

– Želele smo da opovrgnemo ta uverenja i da ponudimo jedan drugi ugao posmatranja, koji u prvi plan stavlja naše svakodnevne nedoumice, kao i duboko ukorenjene navike koje možda ni ne primećujemo da nas koče – ukazuje Bajac za naš list, dodajući da je Bjelogrlić prepoznala odsustvo pitkog, mejstrim sadržaja na ove složene i važne teme.

Danasova sagovornica ističe da su reakcije nakon emitovanja prve epizode “pune entuzijazma i hvale”.

– Naravno tu su i oni zlonamerni, koji se osećaju napadnuti jer im se izmiče tlo pod nogama. Ja bih posebno njih pozvala da ipak pogledaju serijal, uz obećanje da je društvo bazirano na jednakosti zdravije i za njih – ističe Bajac.

Na naše pitanje kako je rad na serijalu uticao na nju, naša sagovornica najpre ukazuje da je serijal realizovan zahvaljujući predivnom ženskom autorskom timu, kao i neverovatnim ženama sagovornicama, te dodaje da je za nju to okruženje bilo inspirativno i puno podstreka, “što je zaista dragoceno, budući da je dugo trajalo i bilo prilično naporno”.

– Uverilo me da žene cvetaju pod pritiskom i da je moguće i uživati u stresnim okolnostima. Ja sad nekako nemam sumnje da su potencijal i želja za nekim boljim sutra svuda oko nas – naglašava Bajac.

Upitana kako vidi život žena na ovim prostorima i na koji način se izboriti za rodnu ravnipravnost, Bajac odgovara da su i ženska snaga i ranjivost nedovoljno prepoznati.

– Kad postižu neverovatne uspehe, onda im se spočitava da su ratoborne i neženstvene, a kad priznaju da im se desilo nešto ružno ili da im je prosto teško, onda postaju nevidljive. Naš javni i privatni odnos prema ženskom biću je pun kontradiktornosti, kao da ne možemo da se odlučimo da li ih se plašimo ili mislimo da su bespomoćne, pa ih sluđujemo kako nam odgovara. Primer koji volim da koristim tiče se majčinstva, koje naše društvo doživljava kao najvažniji aspekt ženskog života, a trudnice i mlade majke u bolnicama i na porodiljskom tretiramo kao da su krpe. Borba protiv ovog i svih drugih vidova neravnopravnosti je složena jer mora da se odvija stalno, i u samoći i na poslu i u porodici i u okviru institucija. Ali mislim da je najvažnije da se međusobno slušamo i podržavamo – navodi Bajac.