Da usvajanje pravilnika o polaganju ispita i ocenjivanju na ispitu, neće ići glatko, pokazalo se još pre nekoliko nedelja, kada se profesori i studenti, članovi Komisije za izradu pravilnika, nisu složili oko toga da li student treba da izađe na završni ispit, ili ga može položiti ispunjavanjem preispitnih obaveza. Predstavnici studenta su zajednički predložili da u nekim slučajevima nije potrebno da student izlazi na ispit, ako je osvojio dovoljan broj poena, dok su neki profesori insistirali na završnom ispitu. U krajnjoj verziji predloga pravilnika, ipak je postignut dogovor da student mora da izađe na završni ispit, a nastavnik će u skladu sa specifičnostima predmeta, odrediti da li će mu samo upisati ocenu, na osnovu predispitnih obaveza, ili će ga ispitivati.

Predispitne obaveze – od 30 do 70 poena

U predlogu pravilnika, između ostalog, piše da „ispunjenjem predispitnih obaveza i polaganjem završnog ispita student može ostvariti najviše 100 poena, pri čemu predispitne obaveze učestvuju sa najmanje 30, a najviše 70 poena. Studijskim programom se utvrđuje srazmera poena na predispitim obavezama i na ispitu. Konačna ocena na ispitu zasnovana je na ukupnom broju poena koje je student ostvario ispunjenjem predispitnih obaveza i na ispitu, a prema kvalitetu stačenih znanja i veština, i sadrži 100 poena, a utvrđuje se prema sledećoj skali: do 50 poena – ocena 5 (nije položio), od 51 do 60 poena – ocena 6, od 61 do 70 poena – ocena 7, od 71 do 80 poena – ocena 8, od 81 do – 90 poena – ocena 9 i od 91 do 100 poena – ocena 10“.

O pravilniku su članovi Senata Univerziteta u Beogradu trebali da raspravljaju na prošlonedeljnoj sednici, ali su raspravu odložili jer su mnogi dekani fakulteta imali zamerke, što je dodatno produžilo njegovo usvajanje. Predstavnici fakulteta imaju rok do danas da dostave svoje primedbe.
Neda Bokan, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu i predsednica Komisije za izradu pravilnika na sednici Senata Univerziteta rekla je da je predlog pravilnika rezultat kompromisa, postojećih činjenica i realnosti na Univerzitetu. Ona keže da je postojanje pravilnika samo prva faza u reformi univerziteta, što ne znači da se on neće menjati za dve ili tri godine.
– U radu je Komisija imala dilemu da li da veću težinu da predispitnim obavezama ili ispitu. Nismo mogli da prelomimo da li student mora izaći na klasičan ispit ili da odemo u drugu krajnost – da ispit položi ispunjavanjem predispitnih obaveza. Isto tako bilo je nedoumica da li uz indeks treba student da daje i ličnu kartu radi identifikacije – objasnila je tada Bokan.
Prema njenim rečima, važnost izrade pravilnika je i u tome što fakuleti koji planiraju da se prijave za prvi rok akreditacije moraju da ga imaju.
Branko Kovačević, rektor beogradskog Univerziteta na sednici Senata je rekao da pravilnik treba da bude fleksibilan, tako i da nastavnik mora da ima uticaja i slobodu da određuje kako će izgledati ispit, jer nije ista situacija sa predmetima prirodnih, društvenih ili pak medicinskih nauka.
Ivan Petronijaveić, član Komisije, za naš list kaže da su članovi Komisije u onim delovima gde nismu mogli da se usaglase, ostavili široke mogućnosti.
– Ostavljena je mogućnost da reformski nastrojeni profesori, koji predispitne obaveze vrednuju sa najviše poena, odnosno 70, mogu studentu na završnom ispitu da upišu ocenu prema predviđenoj skali. Oni koji predispitne obaveze vrednuju sa 30 poena moći će studenta da ispituju na ispitu – kaže Petronijević i dodaje da je zato ostavljena mogunost da se to reguliše studijskim programima i planovima predmeta, što daje mogućnost profesoru da izabere najbolje rešenje.
Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta, za Danas kaže da će komisiji uputiti predloge za izmenu pravilnika.
– Na ovom fakultetu ima više od 50 odsto izbornih predmeta.Studenti na početku semestra biraju predmete, a mi jednostavno ne možemo da znamo koji će ispit izabrati, kako bi unapred napravili raspored ispita. Isto tako, kuburimo sa prostorom, pa ne možemo drugim fakultetima, u zgradi ETF, da zauzimamo sale za ispite godinu dana unapred. Jedina mogućnost je, a tako i radimo svih ovih godina, da raspored ispita objavimo dva meseca pred ispitni rok – rekao je Popović. On je naveo da u pravilniku ima i drugih stvari koje vezuju ruke fakultetu.
– Preliminarni spisak za polaganje ispita je jedna od tih stvari. Mi jednistavno nemamo mesta na fakultetu da okačimo sve te spiskove, a pitanje je i da li bi studenti mogli da se nađu na tolikom spisku – kaže dekan ETF.
Aleksandar Kostić, dekan Filozofskog fakulteta, članovima Senata postavio je pitanje zašto kršiti tradiciju da se raspored ispita daje 30 dana pred ispitni rok.
– Zašto unapred praviti rasporede kada će se verovatno kršiti – zapitao se Kostić.
Aleksandar Jovanović, dekan Učiteljskog fakulteta, za naš list kaže da univerzitetski pravilnik treba da bude obavezujuće za fakultete, ali ne ograničavajući. I on je naveo nekoliko zamerki na predlog.
– Terminologija pravilnika je jako zamagljena jer se pominju predispitne i ispitne obaveze. Prema mom sudu, trebalo bi razgraničiti predispitne obaveze i ispt. Nejasno je i šta znači javnost na ispitu. Da li ti znači da mogu da prisustvuju i roditelji ili bilo ko. Mislim da ispitu treba da pristustvuju studenti koji slušaju taj ispit ili kojji su ga prijavili. U svakom slučaju treba tačno precizirati ko obezbađuje javnost ispita – objasnio je Jovanović.
Prema njegovim rečima, neophodno je definisati koliko ispitnih rokova važi pismeni ispit. On predlaže da to bude godinu dana ili jedna školska godina. Jovanović takođe ističe da pismeni ispit ne bi trebalo da traje dva sata, jer to u nekim slučajevima nije dovoljno. On predlaže da pismeni ispit traje četiri školska časa.
Jelena Veljić, studentkinja prodekanka Filozofskog fakulteta, za Danas ukazuje na još neke nedostake pravilnika.
– S obzirom na to da Zakon o visokom obrazovanju propisuje da ispit može da se polaže tri puta, pravilnik ostavlja mogućnost tumačenja da student može ispit da prijavi tri puta, a ne uzima u obzir da student ne izađe na ispit. Onda nastaje problem, što se studentu prijava računa kao da je izašao na ispit, iako ga je samo prijavio. Druga mana pravilnika je u tome što se predviđa da student koji nije zadovoljan ocenom na ispitu, plaća posebnu naknadu troškova za ponovno polaganje tog ispita – objasnila je Veljić.
Članovi Senata su se složili da pravilnik na Univerzitetu mora da postoji, ali da svaki fakultet, prema svojim specifičnostima, mora da ima svoj.