Foto: EPA/ANDREJ CUKIC“U ovih deset meseci studenti su naučili više o demokratiji nego prethodne generacije u decenijama“, kaže profesor Zoran Stojiljković. Ulice Beograda, Niša, Novog Sada i Kragujevca poslednjih deset meseci pričale su potpuno različite priče – od dočeka studenata šetača, radosti i suza, do slika polomljenog stakla, krvi i policijskih kordona.
Iza tih scena stoji ista energija mladih ljudi, ali i pitanje: da li je studentski bunt danas postao simbol nade ili dokaz represije režima nad njegovim neistomišljenicima?
Nesreća na Železničkoj stanici u Novom Sadu, a potom i talas studentskih protesta, uspeli su da mobilišu i probude veliki broj ljudi koji do tada nisu učestvovali u javnim dešavanjima – ono što opozicija ne uspeva već više od decenije vlasti Srpske napredne stranke. Ipak, ostaje otvoreno pitanje: da li će ta energija mladih biti dovoljno jaka da se pretoči u političko delovanje, angažovanje na narednim izborima i reformu državnih institucija?
Naime, dolaskom Aleksandra Vučića na čelo države brojni su protesti protiv njegovog režima i sistema koji je stvorio. Još od 2017. godine, pojavom pokreta Jedan od pet miliona, mladi su neizostavan deo građanskih okupljanja protiv vlasti i politike Srpske napredne stranke. Dok su se jedni pokreti gasili, drugi su nicali.
Tokom 2023. godine, u talasu protesta Srbija protiv nasilja, nastale su omladinske grupe SviĆe, Stav i Borba, koje su organizovale niz akcija – od blokade raskrsnice kod Vlade Srbije zbog sumnje u krađu glasova na decembarskim izborima, do učešća u ekološkim protestima i kampanja protiv iskopavanja litijuma.
Prekretnicu u studentskom aktivizmu, ali i u društveno-političkom životu Srbije, obeležio je 1. novembar 2024. godine, kada je pala nadstrešnica na Železničkoj stanici Novi Sad, a život izgubilo 16 ljudi. Aktivističke grupe su, zajedno sa opozicionim organizacijama, nastavile da sprovode akcije tvrdeći da su za tragediju odgovorni korupcija i sistemske greške vlasti. U znak sećanja, usledile su i svakodnevne simbolične blokade ulica.
Manje od mesec dana kasnije, tokom pomena žrtvama, studenti su napadnuti ispred Fakulteta dramskih umetnosti od strane do danas nepoznatih osoba, za koje se sumnja da su povezane sa Srpskom naprednom strankom. Od tog trenutka blokade fakulteta postale su svakodnevica. FDU je 22. novembra ušao u potpunu blokadu, a do početka 2025. godine protestima su se priključili i univerziteti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Najbrojnija okupljanja bila su protest 15. marta i Vidovdanski protest u Beogradu, na kojima su studenti jasno istakli svoje zahteve – raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i mogućnost da se kandiduju kroz posebnu studentsku listu.
Sve ove slike i događaji pokreću ključno pitanje – da li su protesti poslednjih godina zaista uspeli da mobilišu mlade i uključe ih u društvena i politička dešavanja u Srbiji? Da li je energija sa ulica pretočena u dugoročnu društvenu snagu ili ostaje samo trenutni bunt?
Stojiljković: Pokret prouzrokovao politički zemljotres u Srbiji
Sa studentima su proteklih deset meseci rame uz rame stajali profesori na gotovo svakom protestu. Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković ističe da je studentski pokret prouzrokovao politički zemljotres u Srbiji, te da nisu mobilisali samo mlade u društveno-politička dešavanja, već i gotovo sve ostale delove društva.
Prema njegovim rečima, mladi su pokazali da nisu apatična generacija kako se mislilo, već da kroz angažman razvijaju nove veštine i političku kulturu drugačiju od one na kojoj su odrasle starije generacije.
“Mi smo, kao analitičari i mediji, često smatrali da je reč o zombi generaciji bez interesa za politiku. Pokazalo se da smo pogrešili. U ovih deset meseci oni su naučili više o demokratiji nego prethodne generacije u decenijama. Njihova snaga dolazi iz emocija ponosa i istrajnosti – kada osete da nešto mogu da promene, oni u tome istraju“, ističe Stojiljković.
Smatra da je studentski zahtev za vanrednim izborima i najava izlaska sa posebnom listom zapravo politički zemljotres, jer menja odnose ne samo sa vlašću već i u opozicionom spektru. Posebno važno, kako kaže, biće da li će studenti uspeti da prevaziđu uski krug urbanog i obrazovanog dela populacije i pridobiju podršku šire javnosti.
“Kada kažete da hoćete izbore i da ćete izaći sa svojom listom, to je radikalna promena i izazov i za vlast i za opoziciju. Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje koliko će uspeti da dopru do slojeva društva koji nisu deo njihove prirodne baze – radnika, seljaka, građana van velikih centara“, objašnjava Stojiljković.
Profesor ukazuje i na to da se protesti ne mogu održavati uvek u istom obliku, jer vlast reaguje na mestima gde oseća najveći otpor – pre svega na univerzitetu i u obrazovnom sistemu. Zbog toga ocenjuje da je pred mladima zadatak da razvijaju nove, trajnije oblike angažovanja.
“Plenumi i zborovi građana pokazali su se kao velika enigma za vlast, ali oni sada moraju da prerastu u institucionalizovanije forme. Ne možete se večno oslanjati na blokade – one iscrpljuju i studente i same fakultete. Ali upravo ta inovacija u samorganizovanju jeste najveća vrednost studentskog pokreta: građanima je vraćen osećaj da mogu da utiču na promene“, zaključuje Stojiljković.
Studentkinja: Nekadašnji apstinenti održali su lekciju građanskog vaspitanja i podsetili građane da je moć u njihovim rukama
Studentkinja u blokadi Kristina Đurić smatra da je njihova višemesečna borba nesumnjivo uključila mlade u društveno-politička dešavanja, objašnjavajući da veliki broj studenata i punoletnih srednjoškolaca nije koristilo ni svoje pravo glasa na izborima, a kamo li izlazili na proteste.
“To se promenilo krajem prethodne godine kada je počela studentska borba. Nekadašnji apstinenti su održali lekciju građanskog vaspitanja i upoznali građane sa pojmovima kao što su ‘sloboda govora’, ‘ljudska prava’, ‘pravna država’… Podsetili su građane da je moć u njihovim rukama i da ih se pitanja korupcije i slobodnih medija itekako tiču”, objašnjava Đurić.
Studentkinja dodaje da su organizacijom brojnih protesta i akcija, pričanjem o različitim društvenim temama, mladi ljudi dokazali da su jednako bitni i prisutni učesnici u društveno-političkim aktivnostima. Veruje da se njihovo zalaganje neće završiti u ovoj borbi, da će na svaku sledeću krizu podizati kako svoj glas, tako i svest građana.
“Neki koraci sigurno su mogli imati drugačiji ishod, ali greške se dešavaju. Po mom mišljenju, trebalo je da studentski protesti mnogo ranije postanu i ‘građanski’. Mala grupa ljudi ne može sama promeniti čitav sistem i društvo. ‘Zeleno svetlo’ je trebalo da bude upaljeno ranije, tako da svi građani budu jednaki akteri u ovoj borbi”, ukazuje Đurić.
Ističe da je bilo potrebno da politička artikulacija usledi odmah nakon protesta 15. marta, kada je brojnost na ulicama bila očita, da je trebalo iskoristi tadašnju situaciju.
“Verujem da bi svaki student mogao da pronađe nešto što je moglo biti drugačije, svako bi imao drugačiji odgovor. U suštini nije bitno ‘šta je moglo biti’, već ‘šta će biti’. Bitno je iskorisiti trenutnu situaciju na najbolji mogući način, ne posustajati i boriti se do kraja, zbog pravde za 16 nastradalih, i pravne države koju svi, ili skoro svi građani ove zemlje zaslužuju”, poručuje Đurić.
Mihailović: Mladi danas veruju da se promena u zemlji može postići protestima, dok izbore i dalje vide kao nefer
Dok vlast ne uspeva da zaustavi trend rasta nezadovoljstva i nepoverenja koje građani Srbije osećaju prema njoj, podrška protestima i studentima i posle pet meseci ostaje visoka (59 odsto) – pokazali su nalazi Crtinog istraživanja javnog mnjenja, rađeni u aprilu ove godine.
Vojislav Mihailović, direktor istraživanja javnog mnjenja u organizaciji CRTA, ocenjuje da su mladi danas politički angažovaniji nego prethodnih godina i da proteste vide kao glavni instrument za društvene promene.
“Mladi do 29 godina danas su u većoj meri zainteresovani za politiku nego ranije. Od početka protesta primećujemo da u znatno većoj meri veruju da u zemlji može da dođe do promene, i to upravo uz njihovo učešće. Kada ih pitate kojim putem je ta promena moguća, oni pre svega navode proteste i demonstracije, dok izbore i dalje vide kao manje fer i manje poštene, posebno nakon decembarskih izbora 2023. godine“, ističe Mihailović.
On dodaje da pouzdani podaci o izlaznosti mladih na prethodnim izborima ne postoje, ali istraživanja organizacije CRTA pokazuju rast spremnosti da se izađe na izbore.
“Od početka ove godine radili smo dva istraživanja i u oba slučaja mladi su u većem procentu naveli da bi izašli na parlamentarne izbore. To je značajna promena u odnosu na prethodne godine – ne samo da su postali aktivni kroz proteste, već sada pokazuju spremnost i da svoju volju izraze na izborima“, objašnjava on.
Govoreći o ulozi civilnog društva, Mihailović naglašava da ono može da pomogne studentima i mladima da bunt preraste u dugoročnu participaciju.
“Naša uloga je da edukujemo građane o političkim procesima i izbornoj kulturi. Trenutno pripremamo obuke kako da budu članovi biračkih odbora, jer je to način da direktno doprinesu kontroli izbornog procesa. Takođe, kroz izveštaje posle izbora u decembru 2023. i beogradskih izbora 2024. godine pokazali smo koje manipulacije vlast koristi. Time ne samo da informišemo, već i pomažemo građanima da se oslobode straha, što je jedna od najvažnijih promena koju smo videli u poslednjih deset meseci“, zaključuje Mihailović.
Ristić: Greške postoje, ali neosvrtanje na njih je najveća greška
Aktivističke organizacije mladih SviĆe, Borba i Stav aktivne su od protesta Srbija protiv nasilja, koji su bili aktivni od maja 2023, nakon masovnih ubistava u Duboni i Malom Orašju i u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar”.
Ipak, Nikola Ristić, aktivista grupe mladih SviĆe, kaže da ne smatra da je organizovana grupa SviĆe postavila temelj studentskog protesta jer je on nastao iz studentske samoodbrane nakon što su ih “režimski batinaši” napali 22. novembra prošle godine zbog učešća u generalnoj pobuni, ali ističe da svakako SviĆe, STAV i Borba jesu pioniri omladinskog samoinicijativnog organizovanja u Srbiji.
“Studentski protest sa druge strane jeste u različitim delovima koristio metode koje koriste i ove tri grupe, ali to su metode koje su svakako svima dostupne. Ukoliko je naše delovanje inspirisalo studente, jako mi je drago, ako i ne – opet je izuzetno važno što je do toga došlo. Danas često čujemo ovakva pitanja i komentare, ali nama u organizovanoj grupi SviĆe nisu bitne takve odrednice, jedino što nam je važno jeste da se pobuna dešava i da je sve većih razmera. Prosto, bilo bi neodgovorno i sebično da nešto što je od tolikog društvenog značaja merimo i prisvajamo”, objašnjava Ristić.
Na pitanje šta bi oni uradili drugačije od studentskog pokreta, odgovara da je teško proceniti, jer načini organizovanja nisu isti, kao ni sam razlog postojanja njihove grupe i aktuelnog studentskog pokreta.
“Svakako, grešaka je bilo kao što je i prirodno, ali nisu sve greške katastrofalne ili mnogo štetne u ovakvim uslovima, kada imate izuzetno velike brojeve u smislu ljudi i protestnih aktivnosti. Ipak, postoje greške koje moraju da se istaknu i budu prepoznate kao greške. Ograđivanja od savezničkih organizacija i javno govorenje protiv pojedinih aktera dok je iza toga postojala podrška u svakom smislu, to je prosto važne aktere stavilo u praktično talačku situaciju – da nemaju pravo na samoopredeljenje i nezavisno delovanje od studentskog pokreta uz nemogućnost adresiranja neslaganja”, ukazuje Ristić.
Druga greška je, kako kaže on, dešavanje oko protesta 15. marta kada je umesto fokusa na aktivnosti pokreta sav fokus stavljen na strah od “Ćacilenda”, uz nedostatak jasnog usmerenja velikog protesta.
“Samim tim, dobili smo najveći protest u istoriji Srbije koji je razbijen i koji nije ni na koji način ugrozio režim direktno. I treća izuzetno važna greška jeste neosvrtanje na greške i izostanak priznanja istih. Nažalost decenijama živimo u političkom okruženju u kojem ne postoje ‘izvini’ i ‘pogrešio sam’, ako studentski pokret ide u smeru izbornog angažovanja, mislim da mora da nauči da izgovori ovakve stvari. Eto za početak ‘pogrešili smo kad smo rekli da se ne bavimo politikom i da ovo nije politički’ to ne bi nanelo nikakvu štetu pokretu, već bi ga samo osnažilo i to sada u krucijalnom trenutku”, zaključuje Ristić.
Ružić: Nadam se mudrosti
Reakcija vlasti na studentske proteste bila je obeležena pokušajima minimiziranja njihovog značaja, ali i sve češćim primenama sile na ulicama. Umesto dijaloga, studenti su se suočili sa policijskim kordonima, privođenjima i brutalnošću koja je dodatno produbila jaz između mladih i državnih institucija.
Branko Ružić kaže da je on prevashodno uvek bio orijentisan kroz svoju političku karijeru i vrednosnu orijentaciju da mladi budu nosioci kreativnih, a ne destruktivnih promena u društvu.
“Podržavam uključenost mladih ljudi u procese u aktuelnom srpskom društvu koje zahteva ozdravljenje u svakom smislu. Takođe, nije red, a ni moralno da se budućnost, ove, nama jedine Srbije vidi kao pretnja bilo kome. Naročito ne političkom sistemu koji je svakako prolazna kategorija. Mladost jeste budućnost Srbije u XXI veku u svakom smislu. Politički, vrednosno, tradicionalno, digitalno i etički”, poručuje Ružić.
On ne bi, kako kaže, komentarisao stav opozicije prema pokretu i podseća da studenti nisu jedina struktura u društvu koja protestuje. Svakako, Ružić smatra da oni jesu pokrenuli proces i oslobodili građane Srbije svojih frustracija, strahova i poniženja koja trpe.
“Kao jedinka, kao građanin Srbije mogu da kažem da kancerogen narativ podela i isključivosti, medijski spin doktori i nerazumevanje elementarne istine da građani imaju pravo da izraze nezadovoljstvo, dovode do loših posledica. Pogrešne političke odluke su dovele do toga da narod gubi poverenje u svoju policiju i to će nas kao društvo približiti vrlo kritičnoj situaciji ukoliko ne prevagne mudrost. Nadam se mudrosti”, zaključuje Ružić.
Nestorović: Mladi nisu konkurencija opoziciji – oni su saveznik za promene i pravdu
Vaninstitucionalnu borbu protiv režima godinama vodi i opozicija, koja je od studentskog pokreta imala gotovo isti tretman kao i vladajuća koalicija – konstantno ograđivanje, kao i nedostatak ikakve komunikacije studenata sa predstavnicima opozicije, ali i formiranje studentske liste, za koju je još uvek ne zna da li će nakon izbora sarađivati sa opozicijom.
Narodna poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović naglašava da politička slika Srbije od početka studentskih protesta pokazuje jasno koliko je društvo nezadovoljno trenutnim stanjem, kao i da su mladi pokazali izuzetnu energiju i sposobnost da se organizuju, što je znak da politika mora da odgovara na stvarne potrebe građana, a ne samo na “propagandne poruke vlasti”.
“Protesti su osvetlili ozbiljan deficit demokratije, nezavisnih institucija i slobode medija, što dodatno produbljuje krizu u kojoj se nalazimo. Mladi koji danas mogu da mobilišu desetine hiljada ljudi nisu ‘konkurencija’ opoziciji – oni su potencijalni saveznik svima koji se zalažu za promene i za pravdu. Ne treba koristiti Vučićev i Informer ‘politički rečnik’ , kako bi se opozicija postavila kao nepoželjna”, ukazuje Nestorović.
Narodna poslanica dodaje da je Ekološki ustanak i pre svih ovih dešavanja – studentskih protesta – organizovala proteste koji su brojali i po 30.000 ljudi, prešli desetine hiljada kilometara po Srbiji rešavajući probleme građana.
“To govori o stanju u zemlji ali i o potrebi da opozicija postoji i reaguje. Opozicija mora da prepozna energiju mladih ljudi i da ih uključi u politički dijalog, umesto da se zatvara u ustaljene okvire. Ekološki ustanak je više puta do sada pozivao da svi sednemo zajedno za sto i dogovorimo strategiju. Srbija ne može napred dok se glas mladih ne čuje i dok njihova pitanja ne postanu deo realne političke agende. Nije vreme za podele”, poručuje Nestorović.
Uzevši sve u obzir, studentski pokret u Srbiji prerastao je iz spontanog bunta u ozbiljan politički faktor, koji je mobilisao ne samo mlade, već i građane da se bave društveno-političkim dešavanjima u Srbiji. Dok profesori ističu da je u pitanju „politički zemljotres“, a istraživači vide novu spremnost mladih da učestvuju i na izborima, sami studenti i aktivisti upozoravaju na greške i izazove koji stoje pred njima. Svakako, jedna stvar je neosporiva – mladi više nisu pasivni posmatrači, već akteri koji svojom upornošću i istrajnošću menjaju političku sliku Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
