Blokaderi ili donatori? Suprotstavljene priče o studentima iz SKC-a koji su u fokusu Informera

Ujedno, kolektivnu tužbu razmatraju i kulturni radnici koji su u pomenutom tabloidu označeni kao organizatori „upada“ u SKC, u tekstu pod nazivom ‘Blokaderi opljačkali i uništili SKC!’, koga je za Informer pisao Nebojša Bakarec, poslanik i član predsedništva SNS, pozivajući se na druge provladine medije.

Ono što su poslanik SNS-a i Informer propustili da navedu jesu tačni i proverljivi izvori koji bi potvrdili istinitost njihovih tvrdnji.

Bez ikakvih konkretnih dokaza, studenti se optužuju da su otuđili imovinu SKC-a: 50 kompjutera, 50 velikih monitora, 20 laptopova, 20 tableta, osam televizora (četiri velika), većinu muzičke opreme, sav alat, ozvučenje, rasvetu, dve miksete, dve kamere, fotoaparat, 250 stolica iz Velike sale, 20 kancelarijskih stolova, više od 200 umetničkih predmeta, slika i skulptura, klavire i muzičke linije.

Sumanutost ovih tvrdnji dobija ironičan zaplet kada se zna da su studenti iz Oslobođenog SKC-a zapravo organizovali humanitarne akcije i donacijama obogatili opremu centra.

„SKC je poslednjih meseci bio retka svetla tačka na mapi Beograda“

Reditelj Janko Baljak jedan je od kulturnih radnika koga je Informer označio kao jednog od organizatora „upada“ u SKC.

On smatra da je razlog za to njegov tekst za Radar pod nazivom „Baš ‘pumpamo’ celi dan i noć“.

– Sve što sam imao da kažem, napisao sam još u februaru u tom tekstu. Zbog toga sam, valjda, sada „organizator zločinačkog upada“. Jadno je kada privatni tabloid mafije na vlasti izigrava tužilaštvo – navodi Baljak.

On podseća da SKC u trenutku oslobođenja nije imao ni platno za projekcije filmova, te da je, zahvaljujući donacijama ljudi iz Kanade i alumnista Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), kupljena nova oprema i organizovan Blokadni Fest.

– U potpuno uništenom kulturnom životu grada i Srbije, oslobođeni SKC je poslednjih meseci bio retka svetla tačka na mapi Beograda – dodaje Baljak.

U tom viđenju nije usamljen. Da je SKC bio žiža gradskog života mogu potvrditi svi mladi – i oni koji se tako osećaju – a koji su makar jednom posetili ovaj prostor od trenutka njegovog „oslobođenja“.

Posetioci su imali priliku da učestvuju u umetničkim, kulturnim i društvenim događajima, filmskim projekcijama, koncertima i svirkama, od kojih su mnogi imali humanitarni karakter.

SKC je od ulaska studenata pulsirao kao u zlatno doba sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su tamo stvarali umetnici poput Marine Abramović i Raše Todosijevića, a na muzičkoj sceni se rađao novi talas. Sada, upadom policije, uprave i provladinih medija, stavljen je katanac na njegova vrata.

Direktor Slavoljub Veselinović očigledno ne razume svrhu SKC-a

Nebojša Petrović, osnivač agencije Rock Svirke, aktivista inicijative Most ostaje – Beograd ostaje, i još jedan od kulturnih radnika koje Informer proziva kao organizatore, smatra da su studenti prethodnih meseci omogućili SKC-u da služi svojoj kulturnoj svrsi. Međutim, on primećuje da v.d. direktor SKC-a Slavoljub Veselinović to očigledno ne razume.

– Na stranu to što je protivzakonito da neko bude v.d. 15 godina – za sve to vreme nije bilo ni približno toliko kulturnih događaja koliko su studenti organizovali u svega nekoliko meseci. Više nego on za polovinu svog mandata! Neka javno objave broj programa koje su imali pa da uporedimo s onim što su studenti realizovali, kao i s programima sličnih prostora u regionu – predlaže Petrović.

On veruje da će SKC sigurno ponovo biti oslobođen – kao i svi drugi prostori koje treba osloboditi od korumpiranog režima, ne samo u Beogradu, već i u drugim univerzitetskim gradovima širom zemlje.

– Domovi omladine danas ne služe svojoj svrsi. Vreme je da se oslobodimo korupcije, nepotizma i partijskog zapošljavanja nestručnih ljudi s kupljenim diplomama – ističe Petrović.

Najavljuje da kulturni radnici, koji su bez ikakvih dokaza u prorežimskim medijima označeni kao „organizatori upada“, razmatraju tužbu.

– Složni smo u tome da ih kolektivno tužimo – verovatno ćemo to i učiniti. Iako znamo da ti procesi traju godinama i da krivci često prođu sa kaznama manjim od sudskih troškova, to jer nam savest i moral to nalažu. Ono što je sigurno – ova zemlja će uskoro biti oslobođena. Ovog puta će odgovarati – zaključuje Petrović.