U Subotici je na predsedničkim izborima glasalo 70,6 odsto birača, a njihov izbor je Boris Tadić, koji je osvojio 76,21 odsto ukupnih glasova, odnosno 69.184. Tomislav Nikolić je ovog puta dobio 22,89 odsto, ili 20.781 glas. U odnosu na prvi krug, to je oko 1,5 odsto glasova više.
U Subotici je na predsedničkim izborima glasalo 70,6 odsto birača, a njihov izbor je Boris Tadić, koji je osvojio 76,21 odsto ukupnih glasova, odnosno 69.184. Tomislav Nikolić je ovog puta dobio 22,89 odsto, ili 20.781 glas. U odnosu na prvi krug, to je oko 1,5 odsto glasova više. Boris Tadić je ovog puta, međutim, dobio čak gotovo 34 odsto glasova više nego u prvom krugu. Njemu su očito pripali glasovi ne samo velikog broja onih koji su pre dve nedelje apstinirali, već i deo glasova koje su u prvom krugu osvojili Ištvan Pastor i Čedomir Jovanović, a koji su tada zabeležili 23,66 odsto i 7,97 odsto osvojenih glasova, što čini gotovo celokupan iznos razlike u glasovima kod Borisa Tadića između prvog i drugog kruga na subotičkom nivou. Kada se pogleda brojčani iznos dobijenih glasova od 69.184, jasno je da je čak polovinu glasova razlike s kojom je Tadić pobedio Nikolića on dobio upravo od Subotičana.
Manjine odlučile
Rezultat ostvaren u drugom krugu gradonačelnik Subotice Geza Kučera ocenjuje kao posledicu već više puta dokazane građanske svesti u Subotici i okrenutosti građana evropskim vrednostima.
Takvom rezultatu, kako komentarišu u DS u Subotici, izuzetno su doprineli i glasači DSHV kao i G17 plus, koji su podržali kandidata DS, ali on je takođe i dokaz da političari moraju više uvažavati manjine i njihovu ulogu na političkoj sceni, budući da je dobar deo glasova Tadić osvojio zahvaljujući glasovima pripadnika manjinskih zajednica, pre svega u Vojvodini. Saša Vučinić, predsednik OO DS, kaže da su na ovim izborima manjine u našoj zemlji pokazale da nisu manjina, već demokratska većina koja ima i te kako izgrađen i jasan odnos prema demokratiji.
Đula Laslo iz Demokratske stranke vojvođanskih Mađara navodi da treba imati na umu da je broj pripadnika manjinskih zajednica u Vojvodini, pa čak i samo Mađara, veći nego što je razlika u glasovima između dva kandidata. – Ako se zna da većina vojvođanskih Mađara glasa za proevropske opcije, onda se vidi da su u stvari manjine odlučile rezultat, a da je više od polovine Srba glasalo za radikalnog kandidata – kaže Đula.
Ako se brojke sa ovih izbora uporede sa onima iz 2004. godine, razlika u procentu izlaznosti o osvojenih glasova i nije tako velika – Boris Tadić je tada dobio 77,5 odsto glasova, a Tomislav Nikolić 21,4 odsto. Izlaznost je doduše bila nešto niža i zabeležena je na nivou od 56,7 odsto glasača od ukupno upisanih u biračke spiskove.
– Jednostavno, ulozi i posledice ovih izbora značajno su viši nego 2004. Pri tome glavni ulog jeste dalji nastavak tranzicije i približavanje Evropskoj uniji, a to su procesi od kojih su građani osetili benefite, što se u perspektivi Tadićeve pobede očekuje da bude nastavljeno. S druge strane su posledice Nikolićeve pobede, koje gro građana doživljavaju kao negativnije, pre svega zbog problema koji bi se javili na planu evrointegracija – kaže analitičar iz Subotice Tomislav Žigmanov.
Pri analiziranju rezultata izbora 2004. i 2005. treba imati u vidu i činjenicu da je u međuvremenu SRS osnažila, i to kod pauperizovanih gubitnika tranzicije, pri čemu je njenom predsedničkom kandidatu „neutralno“ držanje narodnjaka i socijalista išlo u prilog, navodi Žigmanov.
– To je, čini se, s druge strane dodatno motivisalo građane mađarske i hrvatske nacionalnosti da u još većem broju izađu na birališta, pri čemu treba znati da njihovo opredeljivanje ovoga puta nije toliko bilo „za Tadića“ i njegov program, već više „protiv Nikolića“. Drugim rečima, strah od dolaska radikalskog predsednika na vlast bio je ovoga puta realniji zbog ojačane SRS, a time i rašireniji, budući da se oni još uvek živo sećaju ne samo Zakona o informisanju, nego i pretnji sendvičima i aktivnosti koje su glede toga poduzimane. Bilo bi, dakle, pogrešno kada bi se ovaj rezultat tumačio kao puka podrška DS i njihovom lideru. Treba se nadati da će on i njegovo u značajnoj meri koruptivno raspoloženo vođstvo na terenu iz ovoga izvući neke pouke – ocenjuje Žigmanov.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
