Sutra novi pokušaj prelaska granice

Ranče, malo poznati granični prelaz između Srbije i Crne Gore, u utorak će biti interesantniji od ijednog drugog na ovim prostorima. Šta će se tamo dešavati tog dana budno će, što se tiče crnogorske strane, pratiti njena policija, sveštenstvo i pristalice Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve, prosrpske političke partije, lokalna vlast iz Pljevalja, mediji, radoznalci… Verovatno i crnogorski predsednik Filip Vujanović. Kao što je javnost već obaveštena, 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, episkop mileševski Filaret treba da služi svetu litirgiju povodom slave pljevaljskog manastira Dovolja. Problem je, međutim, u tome što je Haški tribunal osumnjičio episkopa da je pomagao haškim beguncima, pa mu je, poštujući međunarodnu zakonsku obavezu, crnogorska policija dva puta onemogućila ulazak u Crnu Goru, odnosno u Pljevlja, koja pripadaju njegovoj Mileševskoj eparhiji.
Pomenuta zabrana važi i dalje, ali organizatori slave tvrde da će im Filaret, ipak, doći u goste. Pre nekoliko dana, Eparhija mileševska Srpske pravoslavne crkve – Odbor za obnovu Manastira Dovolja i Zavičajni muzej u Pljevljima objavili su da su poslali pozivnicu episkopu Filaretu. Potom je u petak u Pljevljima rasturan letak anonimnog autora kojim se poziva „narod srpski“ da dočeka episkopa 28. avgusta na graničnom prelazu Ranče.

Krivokapić u poseti Kini

Podgorica – Predsednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić boraviće od ponedeljka do petka 31. avgusta u zvaničnoj poseti Kini, saopšteno je iz Skupštine Crne Gore. Poseta Krivokapića označiće uspostavljanje bilateralnih odnosa dveju parlamenata i prvu zvaničnu posetu na visokom nivou Kini od obnove crnogorske nezavisnosti.

Zabranom ulaska u Crnu Goru episkopu Filaretu pogažena su na najbezobzirniji način osnovna ljudska prava, od slobode veroispovesti, preko slobode kretanja do slobode javnog bogosluženja, poručili su nedavno odbornici Srpske liste, Socijalističke narodne partije i Narodne stranke, zahtevajući da u nedjelju 2. septembra zaseda lokalni parlament i kao jedinu tačku dnevnog reda razmatra zabranu ulaska u Crnu Goru episkopu mileševskom Filaretu. Njihovom zahtevu biće udovoljeno.
Na sve to reagovala je Crnogorska pravoslavna crkva, apelujući da se samo „otkazivanjem gostoprimstva nezvanim gostima iz Srpske pravoslavne crkve Crna Gora može učvrstiti u humanoj, demokratskoj i hrišćanskoj volji i slobodi“.
„Posredstvom SPC, Crna Gora je prepuna raznih Filareta, Ilariona, Pahomija, Amfilohija i njima sličnih, za koje nije ni znala da postoje dok nisu na njeno tle doneli strane običaje i amoralna dela“, saopšteno je iz CPC.
Ovo zamešateljstvo osnažio je novim dramskim elementima i episkop Filaret. Zatražio je crnogorsko državljanstvo, ali zahtev mu još nije rešen. Onda je najavio da će 28. avgusta početi štrajk glađu na graničnom prelazu Ranče, ukoliko ga policija ne pusti u Pljevalja.
U međuvremenu, slučaj episkopa Filareta izdignut je na visoki državno-crkveni nivo, a dobio je i međunarodnu dimenziju. Srpski patrijarh Pavle tražio je pismom od crnogorskog predsednika Filipa Vujanovića da se episkopu Filaretu dozvoli ulazak u Crnu Goru kako bi nesmetano obavljao svoju službu. Vujanović je na to poručio patrijarhu da više ne šalje Filareta u Crnu Goru i da samo od Haškog tribunala može tražiti dozvolu da mu crnogorska vlast više ne zabranjuje boravak na teritoriji Crne Gore.
Stiglo je i objašnjenje iz haga:
„Crna Gora se, zabranom ulaska vladici mileševskom Filaretu, koji se nalazi na spisku lica koja pomažu bekstvu haških optuženika ili opstruiraju njihovo hapšenje, samo pridržava principa vladavine prava“, objasnila je portparol Tužilaštva Haškog tribunala Olga Kavran.
Sa pravnog aspekta sve je jasno. Srpski episkop Filaret ne može proći crnogorsku graničnu rampu. Zato je svako drugo tumačenje ovog slučaja, zajedno sa pozivima episkopu i srpskom narodu, zahtevom pljevaljskih odbornika, pismom srpskog patrijarha i Filaretovim najavama štrajka glađu – lanac provokacija koje samo mogu poremetiti dobrosusedske odnose između Srbije i Crne Gore. Prošlost je ponudila i previše primera: bilo kakve igre oko državnih granica mogu biti opasne.