Nedavno se pred ovdašnjom čitalačkom publikom našla knjiga holandskog pisca iranskog porekla, Kadera Abdolaha, pod nazivom Džamijska kuća u izdanju IK Dereta. Težište priče koncentrisano je oko porodice Age Džana, koja već generacijama unazad obezbeđuje duhovnog i socijalnog vođu grada, živeći po svim pravilima Kurana, dok istorijsku potku čini iranska revolucija i sukob šaha i ajatolaha, zbog kojeg je i sam autor bio prinuđen da napusti Iran.
– Iskustvo bežanja iz svog doma i života u egzilu učinilo je da ovakva vrsta priče postane moj zadatak, moj posao. To niko drugi ne može da uradi. Distanca, pak, prostorna i vremenska, daje moć uz koju vidite, posmatrate i pišete, ali ipak sam uneo i misteriozni bol nostalgije u svoje priče. I pored toga, ja volim život, i život voli mene – kaže Abdolah za Danas.
Čitanjem vaše knjige Džamijska kuća stiče se utisak mirnog tona, čak i u najuzbudljivijim delovima. Da li je to vaš uobičajem način pisanja ili je posebno prilagođen tematici i junacima romana?
– Ne zaboravite, ja sam pisac i umetnik, a kao svedok moram biti iskren i oprezan sa svojim perom. Život mi je podario talenat da učinim život lepšim nego što jeste. Čak i kada pišem o nasilju moram pokazati lepotu. Kao u pesmi Bitlsa, sve što nam je potrebno je ljubav. I više od toga – moramo zadržati lepotu života.
Vaš roman govori o islamskom svetu i načinu života u njemu. Šta neislamski svet ne zna o islamu a svakako bi trebalo da zna?
– Čitali smo mnoge sjajne priče o Evropi, mnogo divnih knjiga o Južnoj Americi i mnogo velikih knjiga o drugim kulturama. Ali još uvek nemamo neku takvu priču o islamskoj kulturi, osim magičnih priča 1001 noći. A istina je da postoji toliko beskrajnog materijala za pisanje romana u islamskoj kulturi, toliko magičnih priča. To treba imati na umu.
Jedan od vaših junaka, Šahbal, živog je duha, vrlo radoznao, postavlja mnoga pitanja, čak i piše priče. Koliko autobiografskih elemenata ima u njegovom liku? Koliko je, uopšte, ličnog, u vašim delima?
– To je opasno pitanje, i neću vam dati odgovor na njega. Ali mogu vam reći ovo – živeo sam u toj kući. Pozdravljao sam staru vranu svakog jutra. Živeo sam sa junacima Džamijske kuće. Znao sam ih. Plakao sam kada sam pisao neke delove knjige, i smejao se dok sam pisao neke druge. Bio je to moj porodični posao, moja porodična dužnost bila je da napišem ovu knjigu.
U romanu ima citata iz Kurana, a nedavno ste preveli ovu knjigu na holandski jezik. Šta Kuran znači za vas: sveta knjiga, knjiga po kojoj se živi ili knjiga koja najbolje objašnjava svet ali je teško ispuniti njena pravila?
– Šta mogu da kažem o toj knjizi kada gotovo svako ima vrlo negativan stav o njoj. Ali moram vam reći i ovo – nisam poznavao Kuran. Da, sačuvao sam neke delove te knjige u svom sećanju još iz detinstva. Poljubio sam Kuran hiljadu puta kao dete, ali ga nisam nikada čitao kao muškarac, pogotovo ne kao pisac. Veliko slavlje bilo je u mom srcu kada sam ga konačno pročitao, i svatio sam da moram provesti i svoje čitaoce kroz vrtove ove knjige. Radio sam na prevodu tri godine, i to su bile tri najlepše godine mog života. Učinio sam to na svoj način, pišući o Muhamedu kao o čoveku, pesniku, mužu, ocu, trgovcu, muškarcu koji je voleo mlađe žene, vladaru, diktatoru i starcu. Zamolio bih pisce i umetnike u vašoj zemlji da pročitaju ovu knjigu, jer daje poseban pogled na svet. Kuran je magičan, ali se sme čitati samo kao drevna knjiga. Nije dobro ako je čitate kao knjigu prava – čak je vrlo opasno ako to uradite. Mnogo ćete pogrešiti ako ovu knjigu stavite pod ruku i uputite se u parlament.
Jedan ste od malobrojnih pisaca koji su postigli veliki književni uspeh pišući na jeziku koji im nije maternji. Da li su vaše knjige prevedene u Iranu?
– Ne, i neće verovatno biti prevedene bar još pedeset godina. To će biti moguće tek nakon odlaska ajatolaha i uspostavljanja boljeg režima u Iranu. Sigurno će jednom biti prevedene, jer su u njima sačuvani memoari Irana. Mojoj zemlji su oni potrebni, i zato osećam dužnost da ih držim na okupu.
Vaš junak Galgal pomalo podseća na junaka romana Tvrđava srpskog pisca Meše Selimovića. U kojoj meri poznajete srpsku književnost?
– U pravu ste što se tiče Selimovića – u našim delima sadržan je isti bol, i zato ga dobro razumem. U vreme postojanja Jugoslavije, čitao sam mnogo knjiga o toj zemlji i sanjao da je posetim. Imam mnogo prijatelja koji žive u različitim krajevima te zemlje koja više ne postoji, i ovim putem ih pozdravljam.
Kada možemo očekivati vašu sledeću knjigu?
– Pišem sjajnu knjigu. Izvinite, ali moram to tako da kažem, jer na taj način stavljam na sebe pritisak da napravim što bolju knjigu za vas. Moj izdavač u Srbiji je već zauzet prevođenjem onih knjiga koje sam napisao ranije. Nadam se da ću jednog dana čak i posetiti vašu divnu zemlju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
