Svi zorom da se smijemo

Stalno se pitamo,

Zašto skitamo,

Za šta rintamo

Za koga igramo.

Mi se bijemo,

Mi se krijemo,

Mi se ne razumemo,

Stalno se kunemo.

U krug se vrtimo,

Tu smo da se trpimo,

Tu smo da se trtimo,

Dupe da krpimo.

Ref:

Mi se smijemo,

Svi da se smejemo,

Zorom smijemo.

Mi se smejemo.

…slika koju vidimo svakodnevno. Kako godine prolaze, a prolaze sve brže, sve intenzivnija forma „Koliko sam ja tu dobar“, toliko ubija ovo društvo, da će posledice osećati i klinci koji dolaze. U ovom času da krenemo u borbu protiv te bolesti modernog društva, te zaraze epidemijoloških razmera, trebaće godine. Ali, pošto nama godine ništa neznače….

…najbolje da ćutimo i dalje pustimo da se bez ikakvog reagovanja, besomučno kradu, bezkrupulozno lažu, manipulišu ljudima…

Zloupotreba institucija i njihovo srozavanje, u kojoj god sfveri života i države uzmete je poražavajući, dal je moguće da nismo sposobni da napravimo bolje društvo? Ovo kod nas u ovom mikrokosmosu, ima iste zakone kao u Kopolinoj triologiji (Francis Ford Coppola), samo što ovo nije film… Navikli smo da živimo u apatiji, posmatramo nezainteresovano… Čak imamo odnos prema tome iskrivljen mazohistički, mislim da nam se pomalo i sviđa…

Doktori se „posvećuju“ pacijentima u zavisnosti od broja na evrićima, sudije (reformisane – nezavisne) „ubrzavaju ili usporavaju“ pravdu u zavisnosti od broja na evrićima, tužioci (reformisani – nezavisni) uplašeni prepuštaju (autorima jedne emisije, jedne televizije) da se bave njihovim poslom, a u manjim sredinam ja mislim da tužioca uopšte i nema, a i „bolje nego da se zameraju sa ljudim“, mediji (naši ili njihovi) manipulišu u zavisnosti od broja na evrićima, političari hahahaha u zavisnosti od broja na evrićima, kultura, ma ko j… kulturu (citat), saobraćajci ne poštuje zakon koji treba da primenjuju… i tako da nabrajam do sutra… sve se svodi na u zavisnosti od broja na evrićima, nemamo nikakav drugi model ponašanja, sem novca. I onda posle se pitamo zašto nam deca imaju divijantno ponašanje, u školi, među vršnjacima, na stadionu, ulici…. Oni vide kako treba od matorih i to sprovode u delo…

Totalno fascinantna slika od one noći proslave 550 godina grada. Do te aprilske noći mislio sam da je izmišljena priča oko broja stanovnika Pazara, ali sad sam siguran da nije… Posmatrajući onu masu ljudi, onih mladih ljudi u koje se ovde zaklinju, prosto pitanje se nameće… Gde su ti ljudi, gde žive šta rade, kad nije besplatna proslava na trgu… Analizirajući ono veče, lokalni lideri, što svetovni, što duhovni, (to je kod nas sve izmešano) bi trebali da se zapitaju više stvari… ubeđen sam da ti ljudi zabijeni po nekim mahalama, koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, čiji roditelji nemaju nikakav autorite i ne mogu da im daju primer, jer su i oni obudeljeni, manipulacijama od ekonomskih do verskih tema nemaju jasnu sliku kuda i kako dalje… Lokalni lideri moraju da traže način kako da kanališu onoliku energiju za prave ispravne stvari , a ne da manipulišu i dižu tenzije, koje smo videli devedesetih kako završavaju…

Ne mogu da verujem da iz onolike mase mladih ljudi, nema neko da se izdvoji, da povuče da napravi bilo šta… jedna ogronma nedefinisana energija koja nema nikakvu snagu, sem što eto tako postoji u vremenu i prostoru… Tužno… mislim da to, potuno odgovara određenim lokalnim – državnim centrima moći … podgrejavaju i šire međuetnički1razdor, guranjem loših stvari pod tepih, koji kako vreme prolazi, sve je teže gaziti. Pri svemu tome pozivajući se na tradiciju… Iz tradicije crpe svu manipulantsku moć. Ljudima je dovoljno da daš neku prepričanu priču, u kojoj mu toliko podiđeš, da narodu to toliko prija da počne i sam da veruje u priču… Priču…

Stalno se pitam šta će da urade Pazarski lideri kad ovi mladi, za koju godinu krenu da traže posao… „Ali znajući i da unapred mislite i gledate“ mnogo mi je lakše. Jer da nije tako, plašio bih se za sopstvenu i budućnost dece koja dolaze… Razmislite dobro…

Nama ostaje samo da preživljavamo kao i do sad, da se krpimo, trtimo, nerazumemo, svaki čas kunemo, vrtimo u krug i naravno sa se smijemo, zorom da se smijemo.

Živi bili…

Autor je grafički dizajner i muzičar – ansabl „Gospođo, bate!“ iz Novog Pazara