Teže do dokumenata lakše do zaposlenja

Servisi elektronske uprave u Srbiji još uvek nisu u potpunosti dostupni onlajn. Od postojećih, najsofisticiraniji su servisi za traženje zaposlenja, carinske deklaracije i javne biblioteke. Na najnižem nivou su servisi koji građanima omogućuju uzimanje raznih dozvola i ličnih dokumenata. Servisi namenjeni firmama su kvalitetniji od servisa namenjenih građanima. To su, ukratko, zaključci istraživanja stanja EUPRAVE za 2007. Republičkog zavoda za informatiku i Internet (RZII) i Centra za proučavanje informacionih tehnologija (CEPIT).

Daleko ispod proseka EU

Elektronski servisi koji se odnose na budžetski priliv imaju prosečan nivo sofisticiranosti od 48 odsto, registracije i matične knjige od 38 odsto, povraćaji 40 odsto, a dozvole i licence od 23 odsto. Istraživanje je pokazalo da je prosek sofisticiranosti elektronskih servisa u Srbiji 38 odsto, dok je taj prosek zemalja Evropske unije iznosi čak 76 odsto.

– Napredak je napravljen uspostavljanjem portala EUPRAVE, koji je sve servise podigao na bazični skup. Zanimljivo je da najviši nivo imaju servisi koji generišu budžetski priliv, a najniži servisi koji se odnose na lična dokumenta. To znači da je korisnička orijentisanost nedovoljno primenjena, a servisi koje koriste građani su na niskom nivou – objašnjava za Danas Marija Kujačić, rukovodilac grupe za razvoj i funkcionisanje informacionih sistema RZII.
Prema njenim rečima, portal EUPRAVE Srbije ne zadovoljava osnovne kriterijume kako bi organima državne uprave i lokalne samouprave obezbedio da bezbedno i pouzdano razmenjuju podatke.
– Preporučeno je korišćenje fondova EU za razvoj informacionog društva i EUPRAVE, koje trenutno ne koristimo. Istraživanje je pokazalo da institucionalni i pravni okvir nije do kraja primenjen u razvoju elektronskih servisa. Osim toga, zakoni o elektronskoj trgovini i elektronskom dokumentu nisu usvojeni – ističe Kujačić.
Istraživanjem je preporučeno osnivanje novih regulatornih tela, poput tela za izdavanje sertifikata za kvalifikovani elektronski potpis, agencije za zaštitu podataka, kao i ICT foruma koji bi činili ključni učesnici razvoja informacionog društva.
– Građani se neće usuditi da koriste servise elektronske uprave bez regulatornog tela za zaštitu podataka. Predlog zakona o zaštiti podataka ne predviđa to telo, što treba ispraviti – navodi Kujačić i dodaje da Srbija mora što pre da ratifikuje Sajber konvenciju o visokotehnološkom kriminalu, kako bi obezbedila međunarodnu saradnju u slučaju zloupotreba elektronskih servisa.
Portal elektronske uprave u Srbiji ispunjava minimalne uslove od 20 osnovnih servisa, a grafika i struktura portala su ujednačeni. Od nedostataka navodi se da taj portal ne omogućuje personalizaciju, ali ni više oblika predstavljanja i grupisanja servisa.