Mesec dana uoči grejne sezone, toplane su suočene sa problemom nabavke energenata, posebno mazuta, čija je cena, kako navode, povećana za skoro sto odsto u odnosu na prošlu godinu.
S druge strane, država je odobrila povećanje ove komunalne usluga za 6,5 odsto, pa ukoliko se ne reši razlika u cenama energenata i usluge grejanja, Upravi odbor Poslovnog udruženja toplana Srbije, ukazuje da bi predstojeća grejna sezona mogla da bude najsloženija za deset proteklih godina. O načinima da se obezbedi novac kojim bi se otklonio disperitet u cenama, ovaj Odbor će zatražiti sastanak sa premijerom Srbije i predstavnicima nadležnih ministarstava, a finansijska pomoćse očekuje i od lokalnih samouporava, koje su osnivači toplana.
Jedan od načina koji će najverovatnije biti primenjen u otklanjanju tog dispariteta biće poskupljenje te komunalne usluge, što su mnoge toplane većzatražile od gradskih i opštinskih vlasti.
Nikola Petrović, zamenik predsednika Skupštine Poslovnog udruženja toplana Srbije, koje okuplja 56 toplana i 22 preduzeća sa statusom pridruženih članova, kaže da su toplane tehnički spremne da grejnu sezonu započnu 15. oktobra. Međutim, kako ističe, „mnoge od njih, zbog velike razike u cenama mazuta i usluge grejanja, neće uspeti da obezebde dovoljne količine tog energenta“. On je rekao da je sa NIS-om postignut dogovor o nabavci mazuta, pregovara se o najnižem rabatu, a isporuka bi trebalo da krene posle 15. septembra. Do 25. septembra toplane bi trebalo da utvrde potrebne koliličine, a potom, sa lokalnim samoupravama, trebalo bi da se reši problem nedostajućeg novca.
– Zavisno od energenta koji koristi, učešće mazuta u ceni grejanja u nekim toplanama je 20, 50 ili 100 odsto. Cene po gradovima su različite, jer se koriste različiti energenti. Prosečna cena grejanja, koje obezbeđuju toplane a koje isključivo koriste mazut, trebalo bi da bude od 60 do 70 dinara po kvadratnom metru za domaćinstva, a to bi toplanama omogućilo da posluju bez gubitaka – procenio je rekao je Petrović.
U dvadesetak gradova zamenjen je i rekonstruisan toplovod i to sredstvima toplana, donacijama i novcem lokalnih samouprava. U prethodnoj sezoni potrošeno je 126.000 tona mazuta. Trenutne zalihe su minimalne, a u petnaestak toplana mazuta neme ni za početak grejne sezone. Očekivanja su da neće biti problema sa snabdevenošću gasom, ali kao i kod mazuta, problem sa tim energentom je takođe cena.
„S obzirom na dispartitet cena grejanja i energenata, kroz donacije bi trebalo obezbediti oko 25 miliona evra, kako bi se toplane pripremile za grejnu sezonu“, upozorio je Upravni odbor Poslovnog udruženja toplana Srbije sa sastanka održanog pre neki dan u Užicu. Od Ministarstva rudarstva i energetike zatražena je pomoćza pokriće disperiteta navedenih cena i realizaciji projekata sa kojima su toplane konkurisale za sredstva iz NIP-a za nabavku kalorimetara i revitalizaciju tolovoda. Pored toga, konstatovano je da poslovanje toplana opterećuju nenaplaćena potraživanja od korisnika, ali i toplotni izvori i sistemi za prenos toplotne energije koji su stari više od dvadeset godina.
Pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Vladan Karamarkovićkaže da to ministarstvo čini sve napore kako bi naredna grejna sezona bila uspešna, poručujući da će „mazuta biti dovoljno za predstojeću grejnu sezonu“. On je rekao da postoji razumevanje NIS-a za nabavku energeneta, uz osnovni uslov tog preduzeća da sva potraživanja od toplana moraju da budu plaćena.
Ocenivši da daljinske sisteme grejanja opterećuje i disparitet u cenama električne energije i tečnih energenata, on je naveo da se događaju apsurdi pa je u nekim gradovima, poput Bora i Valjeva, jeftinije zagrevanje poslovnog prostora na struju od daljinskog grejanja, što je u suprotnosti sa strategijom energetskog razvoja Srbije. – Potrebno je sprovesti sve mere energetske efikasnosti, povećati produktivnost toplana i izvršiti maksimalan stepen naplate. Tek kada se toplana vrati na takvu osnovu, onda treba realno sagledati vezu između cene energeneta i cene usluge grejanja. Svođenje na tržišne uslove košta i ko hoće to da koristi takvu uslugu, mora i da je plati. S druge strane, mora se započeti proces plaćanja utroška toplotne energije ne po kvadratnom metru, većpo isporučenoj količini utrošene toplotne energije, što će korisnicima omogućiti da štede, – ocenio je Karamarković, a potom rekao da Ministartvo rudarstva i energetike priprema Zakon o racionalnoj upotrebi energije i da će ponuditi načine da korisnici ugrađuju kalorimetre i termostatske regulacione ventile, kako bi plaćali onoliko koliko su potrošili. On je istako da će tome doprineti i projekti kojima je ovo ministarstvo sa inostranim donatorima započelo proces modernizacije sistema daljinskih grejanja u nekoliko gradova Srbije.
Cene
Prema statistici Poslovnog udruženja toplana Srbije, najnižu cenu grejanja, koju korisnici plaćaju tokom svih dvanaest meseci u godini, plaćaju domaćinstva u Leskovcu (31,42 dinara) a najvišu u Somboru (56,62 dinara). U Čačku grejanje košta 49.45, Užicu 47, Kragujevcu 44.61, Šapcu 43.80, Novom Sadu 42.08, Beogradu 40.56, Kruševcu 39.48, Nišu 38.78, Kraljevu 38.50, Boru 36.92 dinara. Međutim, Petrovićnije mogao da kaže zbog čega je grejanje u Beogradu jeftinije a grejni dan duži nego u mnogim gradovima unutrašnjosti. On je rekao da bi grejni dan trebalo da traje od 06 do 21 čas, a sve pritužbe građani mogu da podnesu direktno toplanama ili opšptinskoj i gradskoj komunalnoj inspekciji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
