U subotičkom ataru zasejano je, prema zvaničnim podacima, samo sedamdesetak odsto površina, dok poljoprivrednici tvrde da je taj procenat daleko niži. Pri tom, kiša koja je sa manjim prekidima padala desetak dana ugrozila je završetak setve pšenice. To je još jedan u nizu problema sa kojima se ove setvene sezone suočavaju zemljoradnici ovog regiona.
U subotičkom ataru zasejano je, prema zvaničnim podacima, samo sedamdesetak odsto površina, dok poljoprivrednici tvrde da je taj procenat daleko niži. Pri tom, kiša koja je sa manjim prekidima padala desetak dana ugrozila je završetak setve pšenice. To je još jedan u nizu problema sa kojima se ove setvene sezone suočavaju zemljoradnici ovog regiona. Teške posledice letošnje suše dovele su u pitanje finansijsku sposobnost mnogih poljoprivrednika da pokriju troškove setve, nedostaje im kvalitetno seme, što, uz kišu, dovodi u pitanje realizaciju plana ovogodišnje setve. Kako opominju stručnjaci, optimalni rokovi za setvu pšenice su istekli, a vlažno tlo otežava skori ulazak traktora u njive.
Kiša je usporila i završetak berbe kukuruza, kao i vađenje šećerne repe, te se strahuje da će pojedine parcele ostati neobrane i tokom zime. Od ukupno 38.300 hektara, koliko je u subotičkoj opštini zasejano kukuruzom, neobrano je oko 1.500 hektara. Posao oko vađenja šećerne repe je obavljen na 1.400 hektara, što je 72 odsto ukupnih površina. Uz to, kao i kod kukuruza, prosečan prinos je slab i kreće se oko 25 tona po hektaru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
