Trojica pred parlamentom, sporan Perović

Momčilo Grubač, profesor na univerzitetu Union, kandidat je četiri privatna pravna fakulteta, dok je akademika Slobodana Perovića i profesora Beogradskog univerziteta Zorana Tomića kandidovalo pet državnih pravnih fakulteta. Predlozi za sva tri kandidata idu prvo pred Odbor za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije, a zatim na parlamentarnu raspravu. Nakon toga, skupština će izabrati jednog od trojice kandidata za člana Visokog saveta sudstva.

Prelazne odredbe Zakona o visokom savetu sudstva navode da sednica dekana pravnih fakulteta predlaže parlamentu jednog ili više kandidata.

Prema mišljenju Zorana Ivoševića, bivšeg sudije Vrhovnog suda i prvog predsednika Društva sudija Srbije, kandidatura prvog čoveka Kopaoničke škole prirodnog prava Slobodana Perovića je sporna.

– Prvi sastav Visokog saveta je vrlo važan, jer će izvršiti izbor novih i reizbor postojećih sudija. Za sudije koje će ući u prvi sastav Visokog saveta ne važe kriterijumi i merila kao za sve sudije. Oni imaju i prohodnost u viši sud, čim završe taj posao da izaberu sudije – navodi Ivoševićza Danas.

Prema njegovim rečima, primedbi na izbor kandidata profesora Zorana Tomića i Momčila Grubača nema, ali je akademik Perović„i te kako sporan“. Ivošević navodi da je Perovićimao priliku da dokaže da je za nezavisnost suda još 1999, ali da to nije učinio.

– Nemam poverenja u njega da će da brani nezavisnost sudijske profesije i da će moći da se odupre političkim pritiscima, jer to nije uradio ni decembra 1999, kada smo Slobodan Vučetić, Božo Prelevići ja bili izbačeni iz suda u vreme Slobodana Miloševića, baš pre održavanja Kopaoničke škole prirodnog prava. Perovićse tada propisno obrukao, zato što je uprkos njegovom otporu deklaracija prvo utvrđena kao predlog, a zatim je na završnom skupu Kopaoničke škole i glasao protiv deklaracije kojom se daje podrška izbačenim sudijama. Sve sudije su glasale za, osim njega – navodi Zoran Ivošević.

Kako ističe, tu nije bilo reči o Vučetiću, Preleviću i njemu kao sudijama, nego o pokazivanju odnosa prema nezavisnosti pravosuđa, za šta Perović „nije pokazao osećanje“.

– Sva trojica smo većnarednog dana razrešeni. To je bila proba za nezavisnost suda, a ne za njega lično. Nezavisnost je bitna, jer je Visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ, koji se stara i brine o nezavisnosti i samostalnosti sudija, a Perovićtaj ispit 1999. nije prošao. Ako je popustio pod pritiscima ondašnje političke vlasti i pomirio se s našim izbacivanjem iz suda, ne vidim kako bi se odupro pritiscima tih istih političkih vlasti kada treba da se neko razreši ili izabere. Da se razumemo, ne osporavam njegovu stručnost – zaključuje Ivošević.

Nažalost, ni pored nekoliko pokušaja da preko Kopaoničke škole prirodnog prava, koje se nalazi u Udruženju pravnika, stupimo u kontakt sa akademikom Slobodanom Perovićem i čujemo njegov komentar, nismo u tome uspeli.

Prema Zakonu o Visokom savetu sudstva, koji je Narodna skupština usvojila krajem decembra prošle godine, ovo telo će preuzeti niz nadležnosti u vezi s položajem i izborom sudija. Visoki savet će činiti osam izbornih članova – šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom i dva ugledna i istaknuta pravnika s najmanje 15 godina iskustva u struci – advokat i profesor pravnog fakulteta. Izborne članove Visokog saveta iz redova sudija parlamentu će predlagati savet, dok će člana advokatske profesije predlagati Advokatska komora. Kandidata iz reda profesora pravnog fakulteta određuje zajednička sednica dekana pravnih fakulteta.

Moćna institucija

Visoki savet sudstva će birati i razrešavati sudije, odlučivati o prestanku sudijske funkcije, o njihovom premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju, kao i o postupku vrednovanja rada sudija i predsednika suda. Savet će imenovati sudije porotnike, odlučivati o imunitetu sudija i članova Saveta, a predlagaće parlamentu i kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju. Ovo telo može da parlamentu predlaže i izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda, kao i predlaganje kandidata za sudije Ustavnog suda.