U ekstremnoj bedi 1,4 miliona ljudi

U Srbiji i danas malo ko zna za osam takozvanih Milenijumskih ciljeva koje je Generalna skupština UN usvojila sada već daleke 1990. godine, od kojih prvi glasi „smanjiti krajnje siromaštvo i glad“, a koje svaka od članica UN treba da ispuni do 2015. U Srbiji se devedesetih godina, za vreme Miloševićevog režima, nije ni govorilo o siromaštvu. U javnosti se o siromaštvu počelo govoriti tek 2000. godine, dve godine kasnije obavljeno je prvo istraživanje životnog standarda domaćinstava, a 2003. završena je Strategija za borbu protiv siromaštva. Vlada Srbije usvojila je Izveštaj o realizaciji Milenijumskih ciljeva tek 2005. Dakle u ostvarivanju tog prvog cilja UN Srbija kasni čitavih 15 godina!
A šta tačno podrazumeva siromaštvo, ko su ti ljudi i koliko ih zaista ima pitanja su na koja će retko ko u Srbiji odgovoriti. Doduše, u tome ovdašnja vlast nije izuzetak, jer nigde u nema političara koji se ponose činjenicom da upravljaju siromašnom državom, ili da se u njoj povećava broj siromašnih. Drugo, ukoliko se dokaže tačan broj siromašnih, iskorenjivanje tog fenomena košta.

Kome preti siromaštvo

Ugrožene grupe čine oni s niskim obrazovanjem, jer je svega dva odsto siromašnih s fakultetskom diplomom. Opasnost da postanu siromašni preti stanovnicima iz ruralnih sredina – 14,2 odsto. Podaci ukazuju da je indeks siromaštva ruralnog stanovništva dva puta viši nego u urbanim sredinama. Nezaposleni su u najvećem riziku od siromaštva, čak 59,4 odsto. Stari takođe, jer čine četvrtinu ukupnog broja siromašnih, a posebno su u teškoj poziciji oni bez penzija. U rizičnu grupu svrstavaju se i deca, 12,7 odsto ove kategorije je siromašno. Prema veličini domaćinstava najugroženija su ona sa pet i više članova, jer je njihov rizik od siromaštva 26,3 odsto.

Političari se, naravno, kriju iza različitih metoda istraživanja i kada se pomisli da je broj siromašnih određen promeni se metoda koja dovede do drugačijeg, uglavnom manjeg procenta siromaštva. Metode su različite, ali sve imaju pokazatelje kojima brane svoje rezultate.

U Beogradu najmanje sirotinje

Istraživanja iz 2003. godine ukazuju da je svaki deseti stanovnik Srbije (10,5 odsto) bio siromašan, koliko je zabeleženo i 2002. Najviše siromašnih ima u jugoistočnoj Srbiji, čak 24 odsto. U Zapadnoj 13,2 odsto čine siromašni, a 11,4 u istočnoj Srbiji. Šumadija ima 9,7 odsto siromašnih, Vojvodina 7,9. Najmanje siromašnih ima u Beogradu – 2 odsto stanovnika.

– Stopa siromaštva u Srbiji varira u zavisnosti od metode koja se odabere u istraživanju, a svaka od njih koristi više pokazatelja o prihodima i potrošnji stanovnika. Tokom prvog istraživanja životnog standarda domaćinstava u Srbiji 2002. godine povela se velika diskusija o tome kako definisati granicu siromaštva. Opšti je utisak da je siromaštvo veoma rasprostranjeno, a metoda koja je tada odabrana pokazala je da u Srbiji živi 10 odsto siromašnih. Rezultati su naišli na veliku kritiku dela stručne javnosti. Ipak, odabrana je metodologija koja je dovela do ove brojke. Ima podataka da je tokom 2006. ova stopa varirala od osam do 16 odsto, opet u zavisnosti od metode. Međutim, ključni je problem što je veoma blizu linije siromaštva ogroman broj ljudi, od 25 do 65 odsto! To znači da preko noći možete da dobijete oko 40 odsto siromašnih, a to je katastrofalno za jednu evropsku zemlju – objašnjava Slobodan Cvejić, saradnik Instituta za socijalna istraživanja.

Izbegli najugroženiji

Najugroženiji su iseljeni i izbeglice od kojih čak 25 odsto živi ispod linije siromaštva. Zatim Romi kod kojih je stopa nezaposlenosti četiri puta viša nego kod ostalih, a 32,5 odsto njih je bez škole ili s manje od četiri razreda. Samo 0,3 odsto Roma obrazuje se na višim školama i fakultetima. U Srbiji živi oko 350 hiljada osoba s invaliditetom, a samo 13 odsto njih ima priliku da radi, što ih čini veoma siromašnom grupom. Zbog nižih kvalifikacija i kraćeg radnog staža žene u proseku imaju za 15 odsto nižu platu od muškaraca, a najveći rizik od siromaštva javlja se kod starijih žena na selu, samohranih majki, domaćica Romkinja, izbeglica, neobrazovanih i nezaposlenih žena, kao i bolesnih i žena koje su žrtve nasilja.

Prema nekim ne baš svežim podacima dve trećine građana je ugroženo, odnosno živi neposredno ispod, ili iznad granice siromaštva. Prema podacima agencije Stratedžik marketing pretpostavlja se da je trećina stanovništva siromašna, još 30-ak odsto je ugroženo, dok svega jedna trećina nije ugrožena. Procenjuje se da je u Srbiji siromašno oko 2,8 miliona ljudi jer njihovi prihodi ne mogu da podmire ni osnovne i minimalne potrebe potrošačke korpe. Od tog broja oko 1,4 miliona ljudi živi u ekstremnoj bedi. Prvi monitoring siromaštva biće moguć tek uz sistematično registrovanje siromašnih, pristojan popis stanovništva, razvoj statistike i povezivanje evidencije i registra. Dok se to ne postigne jedini su izlaz „ad hok“ istraživanja.
Vladina Strategija za smanjenje siromaštva započeta u vreme premijera Đinđića imala je za cilj da se u ovu borbu uključe sva ministarstva. Ova strategija definiše siromaštvo kao višedimenzionalni fenomen koji, pored nedovoljnih prihoda, podrazumeva i nemogućnost zapošljavanja, loše uslove stanovanja, nemogućnost pristupa socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama, ugrožavanje prava na čist vazduh i vodu. Snežana Stojanović Plavšić, doskorašnja predsednica Odbora za borbu protiv siromaštva pri Vladi, kaže za Danas da je merenje siromaštva komplikovana stvar i da prevencijom treba da se bave svi stanovnici Srbije.
– Nije isto kada govorite o siromaštvu u Srbiji i u Etiopiji. Subjektivan doživljaj siromaštva veći je od objektivnog. Podaci govore da siromaštvo opada. U Srbiji je 2002. godine ispod granice siromaštva živelo 10 odsto stanovnika, dok je 2005. ta brojka smanjena na 6,5. Najviše siromašnih ima na jugu Srbije, oko 24 odsto. To su ruralne sredine sa zamrlom privredom u kojima živi veliki broj ljudi s niskim obrazovanjem, stari i nezaposleni. U Beogradu je broj siromašnih s četiri odsto pao na dva u toku prošle godine. Sve naše aktivnosti bazirane su na aktiviranju ljudi u borbi protiv siromaštva, ali neke kategorije je teško motivisati – kaže Stojanović Plavšić.
Podaci koje ona iznosi baziraju se na metodi istraživanja Zavoda za statistiku, ali nevladina organizacija „Banka hrane“ tvrdi da u Srbiji siromaštvo pogađa 20 odsto stanovništva.
Brojke nisu iste zbog različitih pristupa problemu. Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, kaže da su svi parametri u igri i da nijedan nije glavni.
– Teško da se može izneti glavni reper u istraživanju siromaštva. Podaci se ne mogu bazirati samo na potrošačkoj korpi ili nezaposlenosti. Svako domaćinstvo zna koliko mesečno potroši. Nezaposlenost nije relevantna jer ima onih koji rade a nisu evidentirani. Treba uzeti u obzir sve podatke i troškove života, kupovnu moć, rast inflacije, priliv stranih investicija, ali i mnoge druge parametre – kaže Đogović.
Siromaštvo kod nas dramatično se povećalo 90-ih godina prošlog veka. Umesto da smo iskoristili šansu da pređemo u demokratsko društvo i modernu privredu, kada je BDP ostvarivao tri dolara po glavi stanovnika (za dolar više od onog što se smatra siromaštvom) doživeli smo pravi ekonomski i socijalni krah, pad BDP-a za oko 50 odsto, nezaposlenost, ratove, bombardovanje… Srednja klasa je nestala, broj siromašnih je povećan za dva i po puta, a sve više je onih koji žive na liniji siromaštva. Ipak, raduje to da se o ovom fenomenu u Srbiji više ne ćuti.