„Ubiše“ nas albanske lubenice

Jaračkim povrtarima i paorima prošlomesečni gradonosni oblaci i led „obrali“ povrće „na zeleno“. Taman došle naza red, kad ono, „ubiše nas albanske lubenice“, vele sremačke bostandžije. Vredni paori ovog sremačkog sela nadaleko su poznati kao dobre bostandžije. Ali, šta vredi kad zaradu na bostanu umanjuju šverceri i država koja je, kažu seljaci, ko zna iz kojeg razloga dozvolila uvoz albanskih lubenica. Tamo leto valjda pre dođe, ranije lubenice sazru, pa im i niža cena. Daju ih za bagatelu – kukaju kraj puta Jarčani, koji ceo celcati dan drežde kraj improvizovanih tezgi na putu Novi Sad – Šabac, kod Jarka, gde prođe na hiljade vozila.

Ode mast u propast

Vladimir Ilić prodaje ono malo roda što je ostalo posle leda. Oko tezge pripomažu majka Milunka, kćerka Lidija i njena drugarica Milica Simeunović. Deca od malih nogu uče kako je teško zaraditi seljački dinar.

– U hektar bostana i hektar paprike uložio sam više od 15.000 evra. Led mi uništio sve, čak i sisteme za zalivanje. Na sve to „ubiše“ nas albanske lubenice. Čista propast. Radio sam u Mitrovici u fabrici, ali sam pre nekoliko godina ostao bez posla, sada mi je led uništio rod pa ću morati da se zadužim u banci – priča Vladimir Ilić, a Goran Simeunović isto kuka. Nevreme mu uništilo ceo trud. Kaže, uložio je skoro 20.000 evra u bostan i papriku.

– Za 15 minuta led uništio i pare i ogroman rad, tri jutra bostana i jutro paprike. Očigledno da je bolje švercovati nego se mučiti na njivi. Država od seljaka pravi švercere – kaže Goran Simeunović i dodaje da ti, ako hoćeš pošteno, ostaje samo da gledaš u nebo, a ako nagrabusiš kao oni – ode mast upropast.

Nekada su ovakve tezge donosile dobre parice. Lepo se moglo na bostanu zaraditi. Mnoge kuće tako su i podignute, a bilo je da se i koja „tauzenka“ u slamaricu turi. I mirno čeka jesen. Ovako, povuci – potegni, račun loš. Jedva da preživiš.
Svi odreda se žale na cenu. I oni što prodaju na veliko i oni što prodaju ono malo što je ispod leda ostalo, ali i šverceri koji kukaju što malo zarađuju na razlici između „bezobrazno“ visokih cena seljačkih i bezobrazno „niskih“ cena koje dobijaju od svojih kupaca.
Lane, u Jarku, kilo lubenica baš u ovo isto vreme bilo 30 dinara, a sad, ko nategne na 12 dinara, Bog da ga veseli. Onim promoćurnijim bilo pametnije da albanski bostan švercuju nego da svoj rođeni, domaći proizvode.
Mile Vukadinović zvani Biber dobar posao napravio. Prodao lubenice šverceru koji ih je već prodao jednom beogradskom megamarketu. Veli, dobro je prošao jer je u nadmudrivanju sa švercerom bio bolji i imao koristi.
– Ovo je čista lutrija. Izvuk’o sam skoro deset dinara. Nije loše. Po ovoj vrućini bostan naglo sazreva. Sve ga je više i to odmah obara cenu – kaže zadovoljni Biber i tvrdi da i hipermarketi obaraju cene bostana prodajući ih ispod nabavne cene. Računica im prosta, jeftinim lubenicama privlače kupce, a onda na drugoj robi prave promet. Dođeš po lubenicu, a kupiš i televizor i još koješta- priča Biber.
Preko puta kafane, u kojoj raspoloženi Biber ima računa da časti drugare, jaračke snaše putnicima namernicima prodaju bostan po 30 dinara. Skuplja lubenica nego u novosadskim i beogradskim pijacama i marketima. Neko stane, pazari, neko čim čuje cenu odmah se okrene. Naivnih uvek ima, fala Bogu, pa posao ipak ide.
U hladovini pored gomile bostana odmara 75-godišnji Veljko Kovačević. Kaže da sinovi beru bostan na njivi, a on čeka velike kupce. Cena iz dana u dan klizi na niže.