Ujed mačke veća opasnost

– U protekle tri godine samo u Beogradu 8.000 građana zadobilo je ozlede od psa ili mačke. Tokom prošlog meseca ozleđeno je više od 260 ljudi, a od tog broja trećinu čine deca. Svakog dana u Beogradu od sedam do deset osoba ozledi životinja, na ove alarmantne podatke ukazuje epidemiolog dr Božidar Ljubić, šef odseka za zoonoze u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

– Tvrdim da ima besnila i u Beogradu. Besnilo kod životinja registrovano je u opštinama Voždovac (Beli Potok), Barajevo, Čukarica (Pećani). Ne sme se prepustiti da ozleđeni građanin sam razmišlja o zaštiti protiv besnila, kaže dr Ljubić i podseća da ujedom životinje može da prenese i tetanus.

Direktor Pasterovog zavoda u Novom Sadu dr Dušan Lalošević, kaže za Danas da nema ozbiljnijih problema u snabdevenosti ni vakcinom ni serumom protiv besnila. Pre šest meseci proizvedena je velika količina domaćeg seruma, u saradnji sa Institutom za transfuziju krvi Srbije. Ukoliko se nastavi proizvodnja, a ima izgleda, neće biti potrebe za uvozom.

– Za Srbiju je potrebno obezbediti vakcine i seruma za oko 1.000 do 1.500 pacijenata godišnje. Serum se daje posebno za svakog pacijenta, prema kilogramu telesne težine, tako da nije moguće unapred predvideti tačnu količinu. Prosečno je potrebno oko 1.000 internacionalnih jedinica po pacijentu. Vakcina se daje u količini od tri do pet doza po pacijentu, tako da se mogu orijentaciono predvideti potrebne količine. Za sada, vakcina je samo iz uvoza i generalno nema nestašice. Uvek je moguće da se negde javi nedostatak, ali u roku od 48 sati svako kome treba dobiće vakcinu i serum, što je, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, optimalno vreme, kaže dr Lalošević.

Prema njegovim rečima, povećane potrebe za antirabičnom zaštitom nastaju zbog širenja besnila na nove teritorije – pre 20 godina bila praktično zaražena teritorija Vojvodine i deo istočne Srbije, a sada gotovo cela republika.

– Lekari ne treba da daju vakcinu i serum pacijentima ozleđenim od pasa van teritorije zaražene besnilom, a to je celo uže područje Beograda. Vakcina i serum nisu za pacijente koje je ujeo pas, već za sprečavanje besnila. Ujedi „upozorenja“ koje nanose psi koji čuvaju svoju teritoriju nisu sumnjivi na besnilo i te pacijente ne treba vakcinisati, već organizovati uklanjanje pasa lutalica ili veterinarski nadzor kućnih pasa koji ozlede čoveka, naglašava ovaj stručnjak koji upravo u neracionalnoj primeni vidi uzrok „blage nestašice“ vakcine u Beogradu pre par meseci.

S druge strane, dr Lalošević ističe da je glavna mogućnost da se zaraza prenese preko mačke inficirane od besne lisice. Težak ujed mačke smatra se besnilom, dok se ne dokaže suprotno

Besnilo je akutna infektivna zoonoza čiji je ishod fatalan. Javlja se širom sveta, sa oko 55.000 umrlih godišnje, od kojih su gotovo svi iz zemalja u razvoju. Uzročnik je virus, a glavni prenosioci besnila su mačke, ređe psi, dok je rezervoar infekcije divlja životinja. Inkubacija obično traje četiri do šest sedmica. Zaražena životinja može da pređe kilometre i, pre nego što ugine, napada i zaražava druge životinje.

Kompletnu zaštitu primi oko 10 odsto ukupnog broja ozleđenih, dok u najvećem broju slučajeva, nema potrebe za serumom i vakcinom protiv besnila.

Tretman protiv besnila podrazumeva tri do pet doza vakcine tokom mesec dana. Kada je reč o serumu, on se daje u vidu niza injekcija u okolinu rane. Inače, celokupni tretman (pet doza vakcine i serum primenjen prema telesnoj težini pacijenta) košta oko 1.000 evra.

Nepoznat broj obolelih životinja

Koliko besnih životinja ima u Srbiji, pa čaki onih koje su ubijene, nije poznato. Jedine dve laboratorije koje obavljaju ispitivanja su u Pasterovom zavodu u Novom Sadu i Naučnom institutu za veterinarstvo Srbije u Beogradu, ali veliki broj uzoraka se ne dostavlja. Na sajtu Uprave za veterinu oko 40 mesta u Srbiji od početka godine proglašeno je za područja zaražena besnilom.