UKCV demantovao udruženje „Alergija i ja“ u vezi sa alfa-gal sindromom: Da li je ova alergija zaista potvrđena u Srbiji i gde?

Naime, u saopštenju o prvom potvrđenom slučaju alfa-gal sindroma u Srbiji bilo je navedeno da je u dijagnostikovanje uključen izvesni specijalista alergologije i kliničke imunologije iz Kliničkog centra Vojvodine Branimir Dakić, što je UKCV demantovao.

UKCV saopštio je da su netačni navodi koji su se pojavili u javnosti i pojedinim medijima da je u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine potvrđen prvi slučaj retke alergije poznate kao alfa-gal sindrom, oblika alergije na crveno meso koji može nastati nakon uboda krpelja

„Informacija koja se od 6. avgusta 2025. godine pojavila na društvenim mrežama, a koju je prvobitno objavilo Udruženje ‘Alergija i ja’, a zatim preneli brojni mediji, nije tačna i nije potekla iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine“, naveli su iz UKCV i naglasili da pomenuti dr Branimir Dakić nije zaposlen u Univerzitetskom kliničkom centru Vojvodine i da izjave koje su mu pripisane u vezi sa ovim slučajem ne potiču iz UKCV.

Ovaj klinički centar zamolio je medije i javnost da, u cilju tačnog informisanja građana, pre objavljivanja zdravstveno osetljivih informacija provere podatke sa relevantnim institucijama.

„Univerzitetski klinički centar Vojvodine ostaje posvećen pružanju najvišeg nivoa zdravstvene zaštite i tačnog informisanja javnosti“, navedeno je u saopštenju.

Podsetimo, u pomenutom saopštenju udruženja Alergija i ja bila je preneta i izjava doktora koji je istakao da su kod pacijentkinje kod koje je dijagnostikovan alfa-gal sindrom javljale odložene reakcije nakon konzumacije crvenog mesa, uključujući urtikariju, otoke i gastrointestinalne smetnje, kao i da su laboratorijski nalazi potvrdili prisustvo IgE antitela na alfa-gal, što je poziv na oprez i veću dijagnostičku osetljivost.

Iz Udruženja Alergija i ja objašnjavaju za Danas da je zapravo reč o doktoru Pavlu Banoviću sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i Pasterovog zavoda u Novom Sadu, a ne Branimiru Dakiću kako su greškom naveli u prvom saopštenju.

„Kao što i na našem sajtu stoji mi sve vreme komuniciramo sa dr Banovićem, i njegova izjava je bila i u našem saopštenju, ali je bila potpisana pogrešnim imenom uz navođenje pogrešne institucije, nenamernom greškom. Pre ovog mejla, svim kolegama iz medija sa kojima imamo dugoročnu i sjajnu saradnju poslali smo ispravku i objašnjenje, a vama želimo još jednom da se najiskrenije izvinimo ukoliko smo napravili pometnju. Mi vrlo savesno i posvećeno radimo svoj posao, pa se ovakva greška i dovođenje javnosti u neku vrstu zablude zaista nikada do sada nije desila, niti će se ponoviti“, navode iz ovog udruženja.

Dr Pavle Banović izjavio je za Danas da je prvi slučaj alfa-gal sindroma u Srbiji detektovan u Pasterovom zavodu u Novom Sadu.

U intervjuu koji je dr Banović dao za sajt udruženja Alergija i ja govori o alfa-gal sindromu kao jedinstvenoj alergiji koja menja svakodnevni život obolelih, ali često ostaje neprepoznata i zašto je važno obratiti pažnju na simptome poput hroničnih bolova u stomaku, kožnih osipa i neobičnih reakcija na meso.

„Alfa-gal sindrom predstavlja skup manifestacija povezanih sa alergijom na specifični karbohidrat, čiji je pun naziv galaktoza-alfa-1,3-galaktoza (skraćeno: alfa-gal). Iako svi mehanizmi koji dovode do nastanka ove alergije još uvek nisu do kraja razjašnjeni, brojne studije su potvrdile povezanost između razvoja sindroma i učestale izloženosti ubodima krpelja, budući da krpelji sadrže navedeni alergen“, naveo je dr Banović.

Osobe koje razviju alfa-gal sindrom mogu imati različite reakcije – od blagih kožnih promena do teških anafilaktičkih reakcija.

„Kod nekih, okidač može biti ubod krpelja ili komarca, dok kod drugih tegobe izaziva konzumacija crvenog mesa (naročito iznutrica), i to u vidu bolova u stomaku, osipa ili anafilakse. Za razliku od većine nutritivnih alergija (npr. na orašaste plodove), reakcije kod alfa-gal sindroma ne nastupaju odmah, već sa kašnjenjem od nekoliko sati. Zbog toga pacijenti često ne povezuju simptome sa određenom namirnicom. Upravo zbog toga je naziv „alergija na crveno meso“ koristan kako bi se pacijentima i njihovim porodicama slikovito objasnilo šta treba izbegavati u ishrani. Inače, alfa-gal je široko prisutan u životinjskom svetu. Zanimljivo je da je čovek jedna od retkih vrsta sisara koje su tokom evolucije prestale da sintetišu ovaj molekul. Smatra se da je to evolutivna prednost, jer omogućava stvaranje antitela protiv različitih patogena. Međutim, u slučaju poremećaja imunog odgovora, može doći do preosetljivosti što se ispoljava kao alfa-gal sindrom“, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, alfa-gal sindrom je u Srbiji još uvek nov entitet i za sada se njime bave isključivo visoko specijalizovane ustanove. Smatra da je potrebno još mnogo truda u edukaciji zdravstvenih radnika i javnosti kako bi se sumnja na ovu alergiju postavljala blagovremeno.

„Postoji velika verovatnoća da je ovaj sindrom u našem regionu značajno potcenjen“, istakao je dr Banović.

Govoreći o prvom potvrđenom slučaju dr Banović je naveo da istraživanje nije bilo unapred planirano.

„Kolega sa Infektivne klinike u Skoplju koji u Makedoniji pravi ogroman proboj sa istraživanjem na polju bolesti koje prenose krpelji, dr Dejan Jakimovski i mi u Pasterovom zavodu imali smo pacijentkinje sa znakovima preosetljivosti nakon uboda krpelja i tegobama nakon konzumacije crvenog mesa, ali sa različitim kliničkim tokom. Odlučili smo da je pravi trenutak za detaljnu dijagnostiku i putem mreže Balkanskog udruženja za vektorske bolesti, kontaktirali kolege koje su želele da doprinesu. Posebno bih istakao prof. dr Jasminu Grujić iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, koja je značajno pomogla u HLA tipizaciji ispitivanih pacijenata“, naveo je doktor.

Obe pacijentkinje su, kako je dodao, nakon uboda krpelja razvile kožne promene koje nisu prolazile.

„Pacijentkinja iz Skoplja imala je jednu upornu promenu koja je svrbela mesecima, dok je pacijentkinja iz Srbije imala tzv. re-call urtikariju – pri novom ubodu komarca ili krpelja pojavljivala se koprivnjača na mestima starih uboda. Obe su imale i reakcije nakon konzumacije crvenog mesa, ali je dijagnostički put bio dug, naročito kod pacijentkinje iz Srbije. Glavni izazov je bio nedostatak dostupnosti analize „zlatnog standarda“ – ImmunoCAP metode za određivanje anti-alfa-gal IgE. Uz pomoć kolega iz Poljske, koje su analize uradile besplatno, uspeli smo da potvrdimo dijagnozu“, objasnio je dr Pavle Banović.

Ovaj slučaj, naglaglasio je, može imati veliki značaj za sve pacijente koji pate od hroničnih bolova u stomaku nepoznatog porekla.

„Na osnovu našeg iskustva, takvi pacijenti često obilaze brojne specijaliste, a rutinske dijagnostičke metode ne uspevaju da otkriju uzrok njihovih tegoba. Uvođenjem skrininga na prisustvo anti-alfa-gal IgE antitela, takvi slučajevi bi mogli biti prepoznati ranije i efikasnije dijagnostikovani“, zaključio je dr Pavle Banović.