Ulemek i Berček traže oslobađajuću presudu

Veliko veće Vrhovnog suda Srbije završilo je juče javni deo sednice po žalbama tužioca odbrane i optuženih na osuđujuću odluku Vrhovnog suda u predmetu ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaja atentata na predsednika SPO Vuka Draškovića.
Oslobađajuću presudu od Veća zatražili su juče optuženi Milorad Ulemek Legija, bivši komandant rasformirane Jedinice za specijalne operacije i nekadašnji pripadnik te jedinice Branko Berček. Njihovi branioci su tražili oslobađajuću presudu ili da se presuda ukine i vrati na ponovno suđenje.
– Tražim fer i pošteno suđenje, koje će se obaviti bez medijskih pritisaka i gde ću moći da dokažem da nisam kriv. Bez obzira na medijsku histeriju koja je potpomognuta od nekih političkih subjekata kojima je u interesu da bude doneta osuđujuća presuda, verujem da će se sudsko veće odupreti tome – rekao je Ulemek. On je dodao da je tokom suđenja u Specijalnom sudu veće odbilo čak 96 predloga odbrane i da se „stiče utisak da sam predisponiran za ono što mi se stavlja na teret“.
Za otmicu i ubistvo Stambolića 25. avgusta 2000. i pokušaj atentata na Draškovića u Budvi 15. juna 2000. na po 40 godina zatvora osuđeni su Ulemek i Berček. Zajedno sa njima osuđeni su i pripadnici rasformirane JSO Nenad Bujošević, na 35 godina, Leonid Milivojević i Dušan Maričić na po 30 godina i Nenad Ilić na 15 godina zatvora. Bivši načelnik Državne bezbednosti Radomir Marković osuđen je na 15 godina zatvora, a nekadašnji zamenik načelnika BIA Milorad Bracanović na dve godine zbog neprijavljivanja učinioca krivičnog dela. Stambolić je ubijen sa dva hica u potiljak na Fruškoj gori.
Advokat Slobodan Milivojević, Ulemekov branilac, osporavajući potvrđujuću presudu Vrhovnog suda rekao je da presuda ne sadrži analizu motiva ubistva Stambolića i atentata na Draškovića. On je naveo da motiva za Stambolićevo ubistvo nema, jer je Demokratska opozicija Srbije još 5. avgusta 2000. proglasila Vojislava Koštunicu za protivkandidata Slobodanu Miloševiću na predsedničkim izborima u septembru, a da je Drašković bio Miloševićev saveznik. Kako je Milivojević rekao, Ulemek se u vreme ubistva Stambolića nalazio van zemlje sa porodicom. On je istakao da se osuđujuća presuda Vrhovnog suda zasniva na nezakonito uzetim policijskim izjavama optuženih Milivojevića i Maričića, i na zapisnicima o uviđaju i o pokazivanju lica mesta, prilikom pronalaska posmrtnih ostataka Stambolića na Fruškoj gori tokom vanrednog stanja 28. marta 2003. On je osporavao i da je svedok-saradnik, bivši pripadnik JSO Nenad Šare pokazao gde se nalaze zakopani Stambolićevi posmrtni ostaci, jer je u zapisniku istražnog sudije imenovan kao NN lice, pošto mi je lice bilo pokriveno „fantomkom“.
Milivojević je tvrdio i da je Stambolić ubijen na nekom drugom mestu, zato što u plitkoj grobnici nisu pronađene njegove obe šake, uzorci zemlje nisu uzeti na analizu, kao i da je Stambolićeva lobanja izvađena iz humke šrafcigerom, „pa je pitanje da li je rupa u glavi nastala od toga“. Milivojević je prepričao i iskaz bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, koji je u avgustu 2003. u iskazu pred istražnim sudijom koji je doputovao u Hag, negirao da ima veze sa otmicom Stambolića i pokušajem ubistva Draškovića u Budvi, tvrdeći da „zemunski klan“ nije postojao dok je on bio predsednik i da je sve što je kasnije nastalo posledica dogovora od 5. oktobra.
Sednica Vrhovnog suda biće nastavljena u ponedeljak.