Ulemek pokušao da ubije Ljubišu Buhu

Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi juče je u Specijalnom sudu rekao da je prvooptuženi Milorad Ulemek Legija, nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije, avgusta 2002. učestvovao u pokušaju ubistva svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta u preduzeću Difens roud u Surčinu, kada je ubijen Buhin telohranitelj Ivica Nikolić.
Milenković je ispričao da je napad na Buhu izvršen po naređenju Spasojevića i Ulemeka i da je Ulemek rekao da mu je „želja da lično ubije Buhu“ i da mu treba samo Sretko Kalinić. Svedok je dodao da je ranije bilo pokušaja napada snajperom na Buhu na Savi preko puta njegovog glisera i pokušaja stavljanja eksploziva ispod njegovih kola, kao i da nisu mogli da priđu Buhi u Surčinu zato što je posle ubistva Zorana Šijana na svim prilazima Surčinu postavio video kamere i i sve kontrolisao iz svog tržnog centra Kotobanja. Svedok saradnik je naglasio da je posle neuspešnog pokušaja Buhinog ubistva Ulemek u sedištu klana u Šilerovoj ulici objašnjavao da se Kaliniću zaglavio zatvarač na kalašnjikovu, te da je Spasojević na to rekao da je „Legija borac i da je za šumu“ i da „ne može da se poredi“ s pripadnicima klana, kao i da „uvek nešto zasere kad uzme da radi“.

Policija ne vidi i ne čuje

Svedok saradnik je naglasio da je ubistvo Jovana Guzijana Cunera 5. oktobra 2002. naredio Dušan Spasojević, jer je posle ubistva Guzijanovog prijatelja Sredoja Šljukića mislio da mu preti opasnost od njega i da bi mogao da se udruži s Buhom. Prema njegovim rečima policijski inspektor Slobodan Pažin je Spasojeviću u Šilerovu doneo transkripte prisluškivanih razgovora u kojima Buha savetuje Cuneru da napusti zemlju, jer mu preti opasnost od Spasojevića.

Milenković navodi da je prilikom ubistva on vozio „borbeni audi“, da su neposredni egzekutori iz kalašnjikova bili Mile Luković Kum i Sretko Kalinić i da su bili maskirani fantomkama. Svedok kaže da su kod zemunskog naselja Novi grad kolima došli paralelno s Guzijanovim kolima i da su Luković i Kalinić počeli da pucaju na Guzijana rafalno i da su ga ubili, a da su 300 metara dalje kolima prošli pored patrole saobraćajne policije koja nije reagovala na dešavanja na autoputu.

Milenković navodi da je sutradan posle atentata pričao s Buhom u njegovom kafiću u Surčinu i da ovaj nije sumnjao da je iza atentata Spasojević, a da je dva dana kasnije Spasojević došao Ulemekovim džipom na sastanak kod Buhe nudeći mu da pokuša da sazna ko je pokušao da ga ubije. „Spasojević mu je rekao da mu se to desilo zato što hoće da se bavi politikom“, kaže Milenković.

Ukinuta presudu Darku Milićeviću

Vrhovni sud Srbije ukinuo je presudu pripadniku „zemunskog klana“ Darku Milićeviću i vratio predmet Posebnom odeljenju Okružnog suda na ponovno suđenje, potvrdila je za Danas portparolka Vrhovnog suda Vesna Dabić. Milićević je osuđen u junu prošle godine na deset godina zatvora zbog ubistva Gorana Trajkovića 21. avgusta 2002. u Zvečanskoj ulici u Beogradu. U obrazloženju odluke Vrhovnog suda navodi se da prvostepena presuda sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka i da zbog toga nije moglo da bude ispitano da li je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, kao ni da li je pravilno primenjen krivični zakon. Dabićeva dodaje da je istom odlukom Vrhovnog suda Milićeviću produžen pritvor do dalje odluke suda. Inače, postupak protiv Milićevića bio je izdvojen od suđenja ostalim članovima „zemunskog klana“ jer je on izručen iz Švedske, gde je uhapšen.

Svedok je naveo i da su odluku o ubistvu Branislava Lainovića Dugog 20. marta 2000. doneli Spasojević i Buha zbog toga što je bio u prijateljskim odnosima sa Zoranom Uskokovićem Skoletom i Zoranom Davidovićem Ćandom koje su sumnjičili za ubistvo komandanta Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana. Milenković tvrdi da je razlog za ubistvo Lainovića bilo uklanjanje konkurencije na tržištu droge. On je naglasio da je Buha mrzeo Lainovića zato što su se svojevremeno posvađali oko otmice Miladina Suvajdžića (sada svedok saradnik), jer je Lainović bio prijatelj s njim, a da je sada Suvajdžić po nalogu Spasojevića zvao Lainovića i otkrio gde se nalazi u Beogradu. Posle Lainovićevog ubistva, priča Milenković, došlo je do velike svađe u sedištu klana između Spasojevića i Buhe, jer je Buha u kolima dao pištolj Milošu Simoviću i naredio mu da izvrši ubistvo.
– Buha je rekao Milošu Simoviću: „Evo ti pištolj, ne sekiraj se ništa, idi i ubij ga“ – kaže Milenković. On navodi da je Simović po povratku u kola pustio muziku najglasnije što je bilo moguće i da je počeo da peva. Svedok saradnik je ispričao da se Spasojević veoma naljutio na Simovića jer je trebalo da bude u pratnji i da je Simović imao karakterističnu crvenu jaknu prilikom ubistva Lainovića, kao i svi pripadnici klana, tako da su morali da ih unište.
Milenković je naveo da je otmicu Suada Musića krajem decembra 2002. naredio Dušan Spasojević jer mu je hitno bio potreban novac, a da ga je „tipovao“ njegov prijatelj Selman Hamidović Seka. On je ispričao da je Spasojević igrao dvostruku igru predstavljajući Musićevoj braći da nema veze s otmicom i nudeći se da pomogne i da je Sretko Kalinić na salašu u selu Bamstol (Milenković kaže Bondstil) mučio Musića strujom, vezivao ga žicom i bacao u rupu u zemlji. Musićeva braća su donela 350.000 evra za otkup, priča Milenković, kada su „otmičari“ otkup smanjili s pet na dva miliona evra. Deo novca – 175.000 evra – tvrdi Milenković, iste večeri odnet je Ulemeku u njegovu kuću na Ceraku.
Suđenje se nastavlja danas.