UN se bore da dokažu svoj značaj

Od nuklearne diplomatije sa Severnom Korejom do ekonomskih pregovora među Grupom-20 i mirovnih razgovora na Bliskom istoku, uloga diplomata UN tokom protekle godine bitno je smanjena. Čak i povodom pitanja klimatskih promena, Svetska organizacija nije uspela da postigne vidljiviji napredak. Stručnjaci ukazuju da su pred institucijom, koja je imala ponosna poglavlja, teška vremena.

„Mnogo toga se odvija izvan domašaja UN“, smatra Brus Džons, direktor Centra za međunarodnu saradnju na univerzitetu Njujork. „Stari dani kada su SAD i Evropljani mogli da krpe stvari u UN su prošli, a još nismo videli novu platformu za akciju u UN“. Džons ukazuje da rastući uticaj država sa ekonomijama u usponu poput Kine otežava postizanje međunarodnog kompromisa.

Analitičar Stiven Patrik smatra da postoji izraženo osećanje u Generalnoj skupštini UN i sekretarijatima Svetske organizacije da je zavladala kriza značaja svetskog tela i organizacije. Iako on ukazuje da su UN veoma važne u domenu izbeglica i nekim mirovnim misijama, istovremeno se može videti da UN nisu uvek u centru globalnog odgovora. Patrik navodi ekonomsku krizu i prošlogodišnji neuspeli samit o klimatskim promenama.

Bivša šefica kancelarije UN za borbu protiv korupcije Inga Brit Ahlenijus letos je pred svoj odlazak sa funkcije oštro napala generalnog sekretara UN Ban Ki Muna optužujući ga da vodi Svetsku organizaciju u eru propadanja. Visoki kineski zvaničnik pri UN, u pripitom stanju, ukazao je pre neku nedelju da UN odstupaju od svoje svrhe te da nikada nije voleo Amerikance niti šefa Generalne skupštine UN Ban Ki Muna.

Generalna skupština UN, najveće međunarodno diplomatsko telo za debate, i dalje, međutim, pruža priliku bilo Americi da istakne svoju ulogu u svetu ili služi kao platforma za autoritarne lidere da izreknu uvrede na račun drugih. Tokom protekle decenije sala Generalne skupštine bila je recimo mesto gde je bivši lider SAD Džordž Buš držao lekcije svetu o neuspehu da se suprotstavi Sadamu Huseinu. Takođe, to je i podijum sa kojeg je venecuelanski lider Ugo Čaves famozno uporedio Buša sa đavolom. Ove godine raspoloženje je povoljno za Obamu, koji je obnovio američki fond za UN, okončao bojkot SAD prema Savetu UN za ljudska prava te ojačao napore UN ka nuklearnom razoružanju, ističu analitičari.

Edvard Lak, istoričar na Međunarodnim institutu za mir koji deluje kao neformalni savetnik Ban Ki Muna, kaže da napore UN da pronađe svoj put komplikuje „geopolitička i strateška situacija koja je veoma sumorna“. Lak smatra da će situacija postati mnogo teža u narednih nekoliko godina kada sile u usponu Brazil, Indija, Južna Afrika, Turska i Nigerija dobiju dvogodišnji mandat u Savetu bezbednosti. Ipak, Lak je uveren da će UN ostati ključni igrač ukazujući da ne postoji nijedna druga međunarodna institucija sa istom vrstom političkog legitimiteta.