Unuci služe kaznu dedova

Oni imaju toliko male šanse da prežive zatvore, koji funkcionišu po principu koncentracionih logora, i primorani su na težak fizički rad bez ikakvog pokušaja da im se usade principi socijalizma i ljubav prema severnokorejskom lideru, piše španski list Mundo.

Za više od deset sati fizičkog rada, zatvorenik će, u najboljem slučaju, dobiti 200 grama hrane dnevno, u zatvorima nema lekara, a zatvorenici uglavnom do kraja izdržavanja kazne ostajući u istoj odeći u kojoj su došli. Budući da režim smatra da je politička devijacija nasledna, ponekad sinovi ili unuci zatvorenika nastavljaju da služe kaznu svojih očeva i dedova sve dok im se „ne pročisti krv“. Ono što se dešava u tim zatvorima poznato je samo na osnovu svedočenja zatvorenika ili stražara koji su uspeli da pobegnu u inostranstvo.

U Hangjongu, smeštenom u planinama na severoistoku Korejskog poluostrva, nalazi se zatvor koji predstavlja severnokorejsku verziju Aušvica, gde postoje gasne komore i vrše se eksperimenti na ljudima, a kada se zatvorenice porode, stražari nogama gaze vrat novorođenčeta da bi ga usmrtili. Međutim, jedan ohrabrujući znak predstavlja podatak da je Pjongjang krajem 90-ih godina zatvorio četiri od 10 takvih koncentracionih logora, naizgled kao odgovor na kritike međunarodne zajednice.

Ta podatak je iznet u izveštaju koji je južnokorejska vlada nedavno predstavila svojoj skupštini. Tako se i broj zatvorenika u takozvanim sovjetskim gulazima smanjio sa 200.000, koliko je iznosio prema podacima kojima su raspolagale čak i organizacije poput Američkog komiteta za ljudska prava u Severnoj Koreji ili američka vlada. Takođe je interesantno da je prilikom poslednje izmene severnokorejskog ustava, kojom je reafirmisano liderstvo Kim Džong Ila, prvi put eksplicitno pomenuto „poštovanje“ ljudskih prava.