Kad je kritika RTS-a koštala urednika posla – sećanje na slučaj iz 2005. godine

Otkaz zbog kritike RTS-a

Bosiljčić je u intervjuu za TV Novosti izneo niz zamerki na račun sadržaja RTS-a, posebno ističući marginalizaciju kulturnog programa spram zabavnih sadržaja, navodeći primer ‘mladih voditeljki koje dominiraju udarnim terminima, dok se kulturni programi emituju u kasnim satima’. Upozorio je i da je broj minuta kulturnog programa nedeljno prepolovljen – sa 720 na 360.

Reakcija rukovodstva RTS-a bila je brza. Generalni direktor Aleksandar Tijanić potpisao je rešenje o otkazu, navodeći da su Bosiljčićeve izjave „netačne, neprofesionalne i do kraja proizvoljne“, te da nanose štetu ugledu i gledanosti televizije. Pozvao se i na interni kodeks koji nalaže da zaposleni ne smeju da istupaju u javnosti u ime RTS-a bez ovlašćenja.

Bosiljčić, koji je u novinarstvu tada imao dvadesetogodišnji staž, opisao je i simboličan kontrast u vrednosnim pristupima novinarstvu, poredeći svoju kancelariju, u kojoj se nalazio portret Miloša Crnjanskog, i direktorsku, u kojoj je, kako kaže, visio provokativan plakat sa natpisom ‘Najkurčevitiji novinar’.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna je članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.  

Podrška iz sindikata i otpor verbalnom deliktu

Na konferenciji za novinare u Granskom sindikatu medija Nezavisnost, Bosiljčić je najavio tužbu protiv RTS-a, izrazivši nelagodnost zbog toga što, kako je rekao, sada pripada redu onih koji su „uvlačili RTS u kaljugu, a danas dobijaju presude protiv kuće“.

Sindikalnu podršku dobio je i od Branislava Čanka, tadašnjeg predsednika sindikata Nezavisnost, koji je zaključio da se ‘verbalni delikt’ ponovo uvodi na velika vrata u kući koja je nacionalna.

Otvoreno pitanje internih finansija

U antrfileu teksta, Bosiljčić je izneo i sopstvenu procenu o finansijskoj kontroli unutar RTS-a, tvrdeći da je direktor upravljao sa oko sedam odsto ukupnih plata zaposlenih – što bi, prema njegovim rečima, moglo iznositi oko 70.000 evra mesečno – podatak koji nije nezavisno potvrđen. Ove tvrdnje su dodatno rasplamsale raspravu o transparentnosti finansiranja RTS-a.

Dvadeset godina kasnije

Dve decenije kasnije, tema cenzure i prava zaposlenih u javnim medijima i dalje je aktuelna. Uloga RTS-a u oblikovanju javnog mnjenja ostala je predmet kritika, kako zbog uređivačke politike, tako i zbog odnosa prema sopstvenim novinarima. Istup Bojana Bosiljčića iz 2005. i danas se citira kao primer profesionalne hrabrosti i otpora političkom pritisku u medijima.

Aleksandar Tijanić, koji je u to vreme bio na čelu RTS-a, preminuo je 2013. godine, ostavivši za sobom kontroverzno nasleđe u domaćem novinarstvu. Njegova uloga u transformaciji RTS-a ostaje predmet podeljenih ocena, dok se i dalje vode rasprave o granicama slobode izražavanja u okviru institucija javnog servisa.

* Ovaj tekst je generisan uz pomoć veštačke inteligencije i baziran na arhivskim izvorima. Svi podaci su predstavljeni u informativne svrhe.