Na njivama zrenjaninske opštine zasejano je 10.000 hektara manje pšenice nego protekle godine. Tako je pod hlebnim zrnom zasejano ukupno 35.500 hektara, što je osetno manje od višegodišnjeg proseka, dok su ječmom zasejana 5.233 hektara. Stručnjaci razloge za to vide isključivo u nerentabilnosti ove proizvodnje. Pšenica je hladni talas podnela dobro, kažu u zrenjaninskom Institutu poljoprivrede. Ni naglo otopljenje i zahlađenje nisu oštetili biljke.
– Biljke izgledaju dobro. Pšenica zasejana u optimalnom roku sada je u fazi bokorenja. Njoj snežni pokrivač visine 25 do 30 centimetara nije ni bio potreban pošto je pšenica, kao biljka iz familije trava, otporna na hladnoću. Sneg je više pomogao pšenici zasejanoj u novembru, koja je sada u fazi dva do tri lista. Osim što je zaštitio biljke od hladnoće, sneg je pojačao rezerve vlage na 40 do 50 litara po kvadratnom metru – kaže Zorica Rajačić, stručni saradnik Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.
Prema njenoj proceni, prolećna prihrana azotnim đubrivima i zaštita useva od bolesti i štetočina imaće izuzetan značaj s obzirom na to da su površine pod hlebnim žitom veoma male.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
