Strna žita u dobroj kondiciji dočekuju prolećnu vegetaciju 1

Za razliku od prošle godine najveća srpska fabrika na otvorenom, poljoprivreda, sa dobrim pokazateljima ulazi u proleće.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u jesenjoj setvi strnim žitima zasejano je ukupno od 630.000 do 670.000 hektara, najviše u Vojvodini – između 330.000 i 350.000 hektara. Razlog za povećanje površina pod strnim žitima je pre svega niži rod jarih useva, pre svega kukuruza i soje, nakon prošlogodišnje žestoke suše. Prema rečima Bojana Jockovića, naučnog saradnika Instituta za ratarstvo Novi Sad, padavine u septembru, kao i povoljne temperature u oktobru, omogućile su poljoprivrednim proizvođačima pravovremenu pripremu parcela i setvu, a i vremenske prilike u zimskim mesecima išle su na ruku dobroj kondiciji useva. Takođe, padavine u martu povoljno utiču na razvoj strnih žita i opravdano je nadati se dobrim prinosima.

– Strna žita su u dobrom stanju jer se izrazito niske temperature, zabeležene krajem februara i početkom marta, nisu negativno odrazile na prezimljavanje. Osim toga, prisustvo snežnog pokrivača pozitivno je uticalo na to da se, inače dobro izbokorene, biljke nalaze u odličnoj kondiciji pred početak prolećnog dela vegetacije. Usevi posejani u optimalnom roku trenutno se nalaze na prelasku iz faze bokorenja u fazu vlatanja, pa će im u ovom periodu zbog intenzivnog rasta i razvoja trebati optimalne količine vlage i hraniva, pre svega, azota – objašnjava Jocković.

Stručnjaci preporučuje i oprez u primeni nitratnog azota. Oni su, naime, na osnovu velikog broja uzoraka uzetih na području Vojvodine, utvrdili da se u zemljištu nalazi veća količina nitratnog azota na dubini do 90 santimetara nego prethodnih godina.

– Pšenica zasejana u optimalnom roku već je potrošila više od 50 kilograma azota, što se ne sme zanemariti prilikom određivanja količine za prihranu. U proseku, po toni prinosa strnih žita, uz odgovarajuću količinu slame, potrebno je 20 do 25 kilograma azota. To znači da na osnovu analize zemljišta i ovih podataka lako može da se napravi plan prihrane. Treba, takođe, podsetiti da se na kiselim zemljištima prihrana obavlja KAN-om, a na ostalim zemljištima AN-om. Ureu ne preporučujemo za prihranu, ali bi, eventualno, dobrodošlo folijarno u vreme klasanja zajedno sa primenom fungicida – objašnjava sagovornik Danasa.

U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da je ove jeseni posejano najviše pšenice u proteklih 10 godina i da je premašen višegodišnji prosek, koji u Srednjem Banatu iznosi od 45.000 do 50.000 hektara.

– Pšenicom je zasejano 55.760 hektara oranicom, a uljanom repicom 3.500 hektara, dok su površine pod ozimim ječmom na prošlogodišnjem nivou a to je ukupno 3.700 hektara. To praktično znači da su površine pod pšenicom povećane za 10 do 20 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, a površine pod uljanom repicom za 20 do 30 dosto. Najveći deo površina svih ozimih useva, čak 80 odsto, posejan je u optimalnom roku, a jesenje padavine dobro su došle za popunjavanje neravnomerno raspoređenih useva – objašnjava za Danas Zorica Rajačić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

Prema njenim rečima, nadzemni delovi ozimih useva su u dosta dobrom stanju na njivama u Srednjem Banatu, a popravila se i situacija sa rezervom vlage u dubljim slojevima zemljišta. Trenutno se prati razvoj bolesti na usevima pšenice i ječma i u zavisnosti od daljeg razvoja davaće se i preporuke. Ratarima sada predstoji đubrenje i priprema useva za setvu prolećnih useva.

Uspešno prezimljavanje

– U ovom trenutku usevi se nalaze u različitim razvojnim fazama u zavisnosti od toga kad su zasejani. Tako, recimo, uljana repica ima dobro razvijenih osam do 10 listova u formiranoj rozeti na većini parcela sa optimalnim rokom setve. Samo na manjem broju parcela listovi su slabije razvijeni. Pšenica je fazi bokorenja na najvećim površinama, sa dva do tri sekundarna izdanka, a tokom zime, zbog stresa, uočena je pojava žutila i crvenila – objašnjava Zorica Rajačić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.