Na trećoj sednici Skupštine grada Zrenjanina, zakazanoj za petak, 11. jula, prva tačka o kojoj će se izjašnjavati odbornici biće Predlog statuta grada Zrenjanina. Predlog statuta grada već je usvojen na nedavno održanoj trećoj sednici Gradskog veća grada Zrenjanina, a ukoliko on bude prihvaćen i na Skupštini grada Zrenjaninu će biti vraćen grb grada, stilizovani prikaz Uspenja Presvete Bogorodice.
Na trećoj sednici Skupštine grada Zrenjanina, zakazanoj za petak, 11. jula, prva tačka o kojoj će se izjašnjavati odbornici biće Predlog statuta grada Zrenjanina. Predlog statuta grada već je usvojen na nedavno održanoj trećoj sednici Gradskog veća grada Zrenjanina, a ukoliko on bude prihvaćen i na Skupštini grada Zrenjaninu će biti vraćen grb grada, stilizovani prikaz Uspenja Presvete Bogorodice. Pored grba, Statutom je predviđeno da Zrenjanin ima i zastavu, pravougaonog oblika, bele boje sa grbom grada u sredini.
Kako je saopšteno iz Odseka za komunikacije grada Zrenjanina, grb koji predstavlja uspinjanje device Marije na nebo bio je u upotrebi u periodu kada je grad nosio ime Veliki Bečkerek, do 1935. godine. Grb je u obliku ovalnog ili kružnog štita sa srebrnim rubom koji je sa obe strane okružen zlatnom niti, čiji završetak je u gornjem delu. Iz njega na sve strane zrači nebeska svetlost. Blažena devica Marija u uspravnom položaju, licem napred okrenuta, okružena je letećim anđeoskim glavama, u oblacima raspoređenim u polukrugu koji odvajaju štit. Glava joj je okružena sjajnim nimbom, otpuštena kosa pada niz levo rame, ruke stavljene za molitvu na grudima, obučena u belo odelo, svetloplavi ogrtač iznutra presvučen skerletom.
Ovaj grb grad je dobio 1769. godine, kada je ukazom Marije Terezije proglašen za trgovište i time stekao pravo i na sopstvena obeležja, pečat i grb. Grb je prisutan na brojnim mapama i gradskim kartama, a stavljao se i na publikacije. Zvanično je mogao da se koristi do 1919. godine, ali je korišćen sve do kraja Drugog svetskog rata, odnosno dotle dok je grad nosio ime Petrovgrad, od 1935. do1946. godine.
Prema rečima načelnika opšte gradske uprave, Trajana Pankarićana, u Predlogu statuta nisu navedeni praznici grada, jer je za njihovo utvrđivanje potrebna saglasnost nadležnog ministarstva, što podrazumeva popriličnu proceduru, tako da će ovaj posao biti obavljen kasnije. Pankarićan je predočio da je ovo konačna verzija Predloga statuta, s kojim su se saglasile sve relevantne političke stranke, a da će o njemu na narednoj sednici odlučivati i konačnu reč dati odbornici Skupštine grada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
