Uvodi se kontrola prikupljanja podataka o ličnosti

Srbija će uskoro dobiti zakon o zaštiti podataka ličnosti – najavila je za Danas Snežana Malović, pomoćnica ministra pravde Srbije.
Za razliku od većine demokratskih zemalja naša zemlja nema moderan zakon o zaštiti podataka ličnosti, pa je na snazi Zakon iz 1998, koji je donet na osnovu odredaba Konvencije 108 Saveta Evrope. Pravo na slobodan pristup informacijama u posedu organa vlasti može se ograničiti upravo sa stanovišta pozivanja na princip zaštite privatnosti nekog lica, odnosno na potrebu da se neka informacija tretira kao tajna, čije otkrivanje može naneti štetne posledice po politiku države, pa i samu državu.
Početkom avgusta ministar pravde Dušan Petrović formirao je Radnu grupu za izradu zakona o zaštiti podataka ličnosti, a u kojoj su učestvovali predstavnici Centra za unapređenje pravnih studija, ministarstava pravde, policije, odbrane, telekomunikacija i državne uprave, predstavnici Vojno-bezbednosne agencije, Instituta za uporedno pravo i pravnih stručnjaka. Ova verzija zakona je trenutno na razmatranju kod ekspertske grupe Evropske komisije.

Obrada podataka za medije

Ako se objavljivanjem informacije u javnom glasilu povredi pravo na lično dobro, povređeno lice može da zahteva od odgovornog urednika i izdavača obaveštenje o tome kojim podacima o njemu raspolažu. Izuzetak su situacije kada bi se time otkrili podaci o izvoru informacija koje mediji nisu dužni da otkriju, zatim ako bi se time otkrili podaci o licima koja su učestvovala u objavljivanju informacije, a odgovorni urednik nije spreman da ih otkrije ili ako postoje okolnosti u kojima bi uvid u podatke bitno sprečio obaveštavanje javnosti o onome o čemu ima pravo da zna.

– Radna verzija zakona će sadržati sva rešenja predviđena direktivom Evropskog parlamenta. Ustanoviće se nezavisan organ za zaštitu podataka o ličnosti, koji će biti samostalno i nezavisno državno telo. Pored toga, biće predviđen i poseban postupak po žalbi. Ovaj zakon o zaštiti ličnih podataka odvešće Srbiju korak napred ka uspostavljanju ciljeva za viznu liberalizaciju i belu šengensku listu, a njegova zakonska rešenja biće zasnovana na principima i standardima sadržanim u međunarodnim dokumentima o uporednopravnoj praksi demokratskih zemalja – kaže Malović. Ona objašnjava da je savremeni koncept zaštite i postupanja sa podacima o zaštiti zasnovan na Konvenciji 108 Saveta Evrope o zaštiti pojedinaca prilikom automatske obrade podataka o ličnosti i posebno Direktivi 95/46 o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka ličnosti i o slobodnom protoku podataka, ali da Srbija nije potpisala, pa samim tim ni ratifikovala, dodatni protokol na Konvenciju 108 SE.

Kazne od pet hiljada do 50.000 dinara

Za one koji obrađuju podatke bez pristanka ili naprave propust u propisanoj proceduri, predviđene su novčane kazne koje se kreću od 5.000 do 50.000 dinara.

Malović objašnjava da su prilikom izrade ove verzije zakona sagledana iskustva zemalja u regionu i da je na taj način naša zemlja pokušala da prevaziđe pojedine probleme koji su se pojavili u praksi. Prema njenim rečima, zakonom će se uređivati uslovi za dopuštenost obrade podataka o ličnosti, prava koja se mogu ostvariti, ograničenja zaštite podataka radi slobode izražavanja i regulatorno telo, potom obezbeđenje podataka, evidencija iznošenja podataka iz Srbije i nadzor nad izvršavanjem zakona.
– Zaštita podataka o ličnosti u Srbiji biće obezbeđena svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, boju kože, pol, jezik, veru, političko i drugo uverenje, nacionalno ili socijalno poreklo, imovinu, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva. Još uvek se razmatra da li će ovo biti dužnost poverenika za informacije od javnog značaja ili će to biti posebna institucija – kaže Malović. Ona dodaje da je cilj ovog zakona da svakom fizičkom licu obezbedi ostvarivanje i zaštitu prava na privatnost, ostalih prava i sloboda u vezi sa obradom podataka o ličnosti.
– Podaci se mogu prikupljati iz razloga sa kojim je lice upoznato ili koji je izričito naveden, a dalje se mogu samo obrađivati iz razloga za koje su prikupljeni. Takođe, podaci se moraju odnositi na propisanu svrhu i ne smeju se prikupljati u većem broju nego što je to potrebno. Čuvaju se u obliku koji omogućava identifikaciju lica, i to ne duže nego što je potrebno u datu svrhu za koju se podaci prikupljaju ili dalje obrađuju – ističe Malović. Naša sagovornica ističe da način obrade nije dopušten kada podatak koji se obrađuje nije potreban ili nije podesan za ostvarenje svrhe obrade ili pak nije potpun ili je zastareo, kada ovlašćeno lice nije dalo pristanak za obradu ili se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja.
Malović navodi da najmlađe lice koje može dati pristanak za obradu podataka može imati 15 godina, kao i da ga može opozvati.
– Ukoliko je neophodno da se zaštiti život, zdravlje i fizički integritet lica, obrada podataka je dopuštena bez pristanka, a naročito kada je reč o zaštiti života, zdravlja i fizičkog integriteta – ističe Malović.
Pomoćnica ministra kaže da državni organ, jedinica lokalne samouprave, organ teritorijalne autonomije i organizacija kojoj je povereno da obavlja javna ovlašćenja mogu da obrađuju podatke ako je obrada neophodna da bi ostvarili poslove određene propisom ili na osnovu propisa radi interesa nacionalne sigurnosti, odbrane zemlje, javne sigurnosti, interesa pravosuđa u otkrivanju i kažnjavanju počinilaca krivičnih dela, ekonomskih, odnosno finansijskih interesa države, zaštite zdravlja i morala, zaštite prava i sloboda drugih, a u drugim slučajevima na osnovu pisanog pristanka, odnosno ovlašćenog lica.
– Podaci se prikupljaju od lica na koje se odnose. Od trećeg lica podaci se mogu prikupljati samo u slučaju kada je to predviđeno ugovorom zaključenim sa licem na koje se ti podaci odnose – kaže Malović. Ona dodaje da rukovalac, koji prikuplja podatke od lica na koje se odnose, dužan je da predoči svoj identitet kao i svrhu prikupljanja podataka, prava koja pripadaju licu u slučaju nedopuštene obrade.
Govoreći o pravu na obaveštenje o obradi podataka, Malović kaže da lice ima pravo da ga rukovalac istinito i potpuno obavesti o tome da li rukovalac obrađuje podatke o njemu i koju obradu vrši – da li podatke prikuplja, prenosi drugima, koje podatke o njemu obrađuje, ko je izvor podataka koji su prikupljeni o njemu, u koje se svrhe obrađuje, po kom pravnom osnovu obrađuje podatke o njemu, u kojim zbirkama se nalaze podaci, ko su korisnici njegovih podataka, koje vrste podataka o njemu koriste, u koju svrhu i kome se podaci prenose, u kom vremenskom periodu se podaci obrađuju. Lice ima pravo da od rukovaoca zahteva da mu stavi na uvid podatke koji se na njega odnose. To pravo omogućava i uvid u podatke, odnosno pravo na čitanje, gledanje i slušanje podataka kao i pravljenje rukopisnih beležaka i kopiranje. Zahtev za obaveštenje, uvid i kopiju podnosi se rukovaocu u pisanom obliku.
Ova institucija će raditi prema odredbama Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, a izveštaj će podnositi Skupštini.
Malović objašnjava da će ovaj nezavisni državni organ nadzirati sprovođenje zaštite podataka, podnositi inicijativu u postupku pred Ustavnim sudom, ukazivati na zloupotrebe, sastavljati listu država i međunarodnih organizacija, koje imaju uređenu zaštitu ličnih podataka, nadzirati i dozvoljavati iznošenje podataka iz Srbije, kao i da to telo ima obavezu čuvanja tajne.
– Lični podaci naših građana mogu biti dostupni državama koje su potpisnice Konvencije o zaštiti pojedinaca, ali i međunarodnim orgnizacijama ako je u tim državama propisom obezbeđen nivo zaštite u skladu sa Konvencijom, što utvrđuje ova institucija – naglašava Malović.