Uz pomoć veštačkih mamaca do štuke i bucova

Vodostaji reka su slični prošlonedeljnim, pa ako ste bili na vodi i pecali znate šta možete da očekujete i ovog vikenda. Dakle, Dunav je od Bratislave do Apatina u porastu, a nizvodno u stagnaciji i manjem opadanju, Drava je u stagnaciji, Tisa u manjem porastu, Sava do Županje u manjem porastu, a nizvodno u stagnaciji, dok je Drina u opadanju, a Morava u manjem porastu. I Tamiš je u stagnaciji i manjem porastu, baš kao atmosferski pritisak i temperatura vazduha (mada nešto niža nego početkom nedelje). I šta vam još treba, osim strpljenja i mamaca…naravno i lukavstva da prevarite ribu. Ali, vi niste od juče, za to ste se trenirali oduvek, kako u ribolovu tako i u životu…bistro!
Na Palićkom jezeru lovi se mahom sitna bela riba, a na Ludoškom jezeru se pored bele ribe sporadično javlja šaran. Belu ribu i sitnijeg smuđa pecaju na jezeru Bruje, dok se na Čalmanskim jezerima pored babuške lovi i amur. Na Jarkovačkom jezeru sve je u znaku šarana i babuške, dok se na jezeru elevrenac, pored ove ribe, ponekad upeca i som na snop crnih glista ili rovca. Dalje, jezero Kudoš je odličan izbor za šarana koga love na noklu ili aromatizovani kukuruz, dok je jezero Borkovac, ovih dana, bez značajnijih ulova. Babušku, bodorku i deveriku, ali i sitnijeg šarana love na standardne mamce na jezeru Dobrodol, dok se na Deliblatskom jezeru lovi krupan šaran na kukuruz, baš kao i bela riba koja uzima sve mamce (bilo je i sporadičnih ulova soma koji je dolazio na glistu). Bela riba i babuška odlično rade na Velikom bačkom kanalu kod Sombora, najbolje na crva i glistu, dok se na balerinu i kedera lovi štuka, ali je zato bilo samo slučajnih ulova soma. Za ljubitelje šarana i amura pobrinuo se Monoštorski rit gde ove ribe love s velikim uspehom na kukuruz, a na ovaj mamac dolazi i krupna babuška. Na Ludoškom jezeru, kao i na Tresetištu i Krivaji kod Žednika lovi se sitan šaran i babuška, poneka bodorka i crvenperka, dok je na parče ili sitnog kedera moguće uloviti poneku štuku ili cverglana.
Na Mrtvoj Tisi kod Martonoša lovi se šaran. Peca se na mladi kukuruz, a pored šarana rade babuška i deverika, a na krupnu glistu – cverglan. Na delu Velikog bačkog kanala kod Sivca solidno radi štuka na veštačke mamce, ali su primerci još mali, baš kao i ulovljeni bas.
Na Dunavu, od Apatina pa sve do Donjeg Milanovca, pecaroši najčešće govore o somu i šaranu. Love ih na standardne mamce, dok se smuđ i štuka, kao i bela riba retko javljaju, ali je zato bucov neumoran pa kidiše na sve što se kreće. U blizini Inđije, na dunavskim terenima, najviše je lovljena bela riba, plovkarenjem, na glistu, kuvano žito i hleb, uz primamu, a lovljene su i grabljivice, naročito smuđ (bolje radi na kedera ili parče), kao i som (na snop crnih glista ili rovca). Na potezu Čarnok lovljeni su krupnija deverika i šaran, najbolje dubinkom, na kukuruz šećerac. U delu Gudura, na sitnije voblere i leptire lovljena je sitna štuka i poneki smuđ, dok su u Beškoj intenzivno lovili sitnijeg soma (na živog belog kedera ili peša).
I na Dunavu kod Karlovačkih vinograda sve je u znaku bele ribe i smuđa. I dok se bela lovila podjednako dobro dubinskom metodom kao i plovkarenjem, na prirodne mamce, smuđ je uzimao riblji filet, i parče durdubaka. Za to vreme, u Čortanovcima, pecaju šarana kukuruznom noklom uz obaveznu prihranu kukuruzom. Na ovim terenima (na plaži, solidno radi bela riba i bucov). I na plovnoj strani Dunava kod Beške lepo radi bela riba, šaran i som, dok na Arkanju, Okruglici i koviljskom Šlajzu pecaju babušku, bodorku i ponekog šarana, dok je štuka potpuno neaktivna. U Krčedinu love bucova i svu belu ribu, dok se kod Slankamena, na ušću Tise u Dunav, kao i na nizvodnim terenima, na kamenim regulacijama, sve do Papučice, ispod Surduka, pecao som, smuđ i sitniji bucov i štuka, od grabljivica, a deverika, babuška i bodorka od bele ribe. Bilo je i ulova šarana na stari i mladi kuvani kukuruz, ili aromatizovani valjak.
Na Maradičkom jezeru sve je stalo (možda je vreme da se ponovo poribi), dok se na Pincovoj bari pecao šaran i krupna babuška na kukuruz šećerac ili na kukuruznu noklu. I u okolini Grocke love šarana i krupnu babušku, a bilo je i smuđa, uz obalu. Lovljen je na belog kedera, dok je som slabo uzimao mamac. Bilo je par sitnijih primeraka, ali nisu vredni pomena. U Provali love i dalje samo belu ribu, bodorku i sitniju babušku, na kuvano žito, crviće ili hlebnu ružu.
Som je lovljen i na kragujevačkom jezeru u Šumaricama, ali i na Moravi kod Kraljeva gde nije mogao da odoli vodenom cvetu i varalicama, dok su za to vreme, ribolovci koji vole da love skobalja uživali pecajući ga na francuski ribolovački hleb ili na travu. Skobalj, uz klena, radi i na Ibru, gde se lovio i bucov na voblere i mušice jarkih boja.
Sava je sva u znaku bucova. Pecaju ga podjednako efikasno na veštačke mušice (otežane vaser kuglom ili „panjićem“) kao i na sitnije voblere ili popere. Na delu ove reke koji Beograđani najčešće posećuju, a to su tereni kod Boljevaca, Progara i nizvodno sve do novobeogradskih blokova i mostova prema Ušću, uz ovu ribu solidno radi i sitnija babuška, nešto krupnija deverika i bodorka, kao i protfiš. Od mamaca su najefikasniji crvići, crvena glista, ali i mlad kukuruz i kuvano žito. I som se sve češće lovi na Savi, baš kao i šaran i sitniji smuđ, dok se štuka javlja sporadično (ali su primerci kapitalni, a efikasniji je keder nego varalica). Na ušću Drine u Savu sve je u znaku bucova i soma koga podjednako uspešno love na prirodne mamce (durdubak, crnu glistu ili rovca) kao i na dubokoroneće varalice – voblere.
Na Neri koja je u opadanju sve bolje radi sva riba. Uz soma se lovi smuđ i šaran dok je bela riba solidno radila pred mrak i u ranim jutarnjim satima.
Na Tamišu se babuška lovila oko farkaždinskog mosta, gde je bilo i ulova sitnijeg šarana i štuke, a oko Sakula i samog Farkaždina takođe love belu ribu (babušku, bodorku i deveriku) dok se na Mačkovom viru kod Barande na kedera dobijala štuka, a sporadično som i smuđ. I dok babuška, štuka i deverika lepo rade kod Opova i na Venčovom vinogradu, na Badžinom jezeru se peca samo sitna bela riba, dok štuka ne uzima ni jedan ponuđeni mamac, bilo prirodni bilo veštački. Za to vreme, na Tamišu kod Sefkerina solidno radi babuška, bodorka i sitna deverika, a javlja se i krupniji šaran koji dolazi na hranjenim mestima i od mamaca najčešće uzima aromatizovani valjak (miris meda, školjke i tuti-frutija pravi su izbor) ili mladi kuvani kukuruz. Na ovim terenima, kod sefkerinskog mosta, mogla se prevariti sitnija štuka leptirastim varalicama ili voblerima, kao i bucov koji je uzimao „zare“ ili veštačke mušice.