U okviru projekta rekonstrukcije kotlarnica i toplovoda u Užicu, za šta je Evropska agencija za rekonstrukciju obezbedila donaciju od 3,8 miliona evra, a koji bi trebalo da se realizuje do kraja leta naredne godine, predviđeno je da se u 70 od ukupno 120 podstanica ugrade kalorimetri, odnosno merači potrošnje toplotne energije.
U okviru projekta rekonstrukcije kotlarnica i toplovoda u Užicu, za šta je Evropska agencija za rekonstrukciju obezbedila donaciju od 3,8 miliona evra, a koji bi trebalo da se realizuje do kraja leta naredne godine, predviđeno je da se u 70 od ukupno 120 podstanica ugrade kalorimetri, odnosno merači potrošnje toplotne energije. Prema memorandumu koji su potpisali predstavnici donatora, užičke opštine i opštinskog JP „Toplota“, koja gradu obezbeđuje centralno grejanje, trebalo bi da se utvrdi tarifni sistem, a posle toga usledila bi primena novog načina merenja i naplate potrošnje toplotne energije.
Kako za Danas objašnjava Milivoje Milovanović, tehnički direktor „Toplote“, merači potrošnje neće biti u stanovima, već u podstanicama u zgradama. On navodi da još uvek postoji dilema o načinu na koji će se naplaćivati usluge grejanja. Prema jednoj varijanti troškovi grejanja u stambenim zgradama podelili bi se na stanove, i to na osnovu njihove površine. Drugo rešenje je da se ugrade razdeljivači koji bi omogućili preciznu potrošnju za svaki stan.
Bez velikog sistema toplovoda
– Beograd ima veliki sistem toplovoda i na niskim temperaturama se rad tog sistema ne prekida zbog mogućih problema koje bi izazvalo zamrzavanje vode u toplovodu. Zbog toga se stanovi u Beogradu zagrevaju mnogo duže nego u Užicu ili u unutrašnjosti. S druge strane, Užice nema tako veliki sistem toplovoda kao Beograd i kod nas su takvi tehnički problemi mnogo manje izraženi – kaže Milovanović.
– Iskustva zapadnih zemalja ukazuju da bi u manjim zgradama sa desetak do petnaestak stanova mogao da se primeni model naplate na osnovu površine stana, jer se stanari poznaju, postoji mogućnost dogovora, a mogli bi da ostvare i uštede. Međutim, u zgradama s većim brojem stanova pogodnije rešenje je ugradnja razdeljivača, što bi koštalo oko sto evra po jednom radijatoru. Potrebno je takođe ugraditi termostate kako bi korisnik mogao da isključi grejno telo i tako uštedi novac – objašnjava Milovanović.
Inače, užička Toplota poseduje 16 kotlarnica koje obezbeđuju centralno grejanje za oko 5.000 stanova i 35.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, odnosno ukupno 320.000 kvadrata. Cena grejanja za domaćinstvo je 47.3 dinara, a za poslovni prostor 134 dinara po kvadratnom metru i plaća se tokom dvanaest meseci i to na osnovu računa o objedinjenoj naplati svih komunalnih usluga.
Za grejnu sezonu potrebno je od 6.500 do 7.000 tona mazuta, a prema opštinskoj odluci od pre dvadesetak godina grejni dan u Užicu traje od 6 do 21 čas. To, kako precizira Milovanović, znači da temperatura u stanovima ne bi smela da bude niža od 20 stepeni Celzijusovih. – Kada su spoljne temperature veoma niske, kotlarnice pokrećemo oko četiri časa ujutro, a grejni dan produžavamo za jedan sat ukoliko spoljna temperatura dostigne minus sedamnaest stepeni – kaže Milovanović.
Poslovodstvo „Toplote“ najavljuje da će mazut kao energent uskoro biti zamenjen upotrebom gasa, a kotlarnice u Sevojnu biće prve koje će ga koristiti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
