Veliki kašalj velika pretnja: U kom delu države je vakcinisano samo 56 odsto mališana? 1Uporan kašalj muči mnoge, foto: Profimedia

Veliki kašalj (pertusis) ponovo se širi među građanima, a poslednjih nedelja povećan je i broj zahteva za testiranjem u Srbiji i regionu.

Veliki kašalj je o veoma zarazna bakterijska infekciji koja zahvata disajne puteve (respiratorni trakt), a uzrokuje ga bakterija bordetella pertussis koja se može naći u usnoj duplji, nosu i ždrelu zaražene osobe.

Prema podacima koje smo dobili iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, od početka ove godine, zaključno sa 29. novembrom, u našoj zemlji prijavljeno je ukupno 310 laboratorijski potvrđenih slučajeva velikog kašlja, u narodu poznatog kao „magareći kašalj“.

Veliki kašalj među decom

„Najveći broj slučajeva prijavljen je na teritoriji Beograda i Novog Sada, pri čemu je najviše uzrasta od 10 do 14 godina (141 oboleli). U uzrasnoj grupi od 15 do 19 godina bilo je 64 obolela, a 55 obolelih u grupi dece mlađe od godinu dana“, navode za Danas iz Instituta Batut.

Kako objašnjavaju, postoji nekoliko razloga zbog kojih je poslednjih nedelja došlo do povećanja broja zahteva za testiranjem na veliki kašalj.

„Prestanak pandemije kovida uslovio i prestanak primene mera prevencije koje su sprečavale cirkulaciju i svih drugih uzročnika respiratornih infekcija, koje se sada ispoljavaju kao što je to i ranije bio slučaj. Zatim sezonsko povećanje obolevanja od respiratornih infekcija, među kojima je i veliki kašalj, kao i bolja informisanost stručne i opšte javnosti o velikom kašlju i mogućnostima testiranja“, objašnjavaju iz Batuta.

Podsetimo, građani mogu da se testiraju na veliki kašalj u Centru za mikrobiologiju Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa uputom lekara ili na lični zahtev.

Ukoliko kašalj traje duže od dve nedelje, a ne može da se dovede u vezu sa drugim oboljenjima, potrebno je, kako kažu stručnjaci ovog Instituta, da se uradi laboratorijsko ispitivanje.

„U novembru je u Institutu za javno zdravlje Srbije urađeno ukupno 314 PCR testa na bordetella pertussis i testirano ukupno 95 uzoraka krvi na prisustvo IgG antitela na toksin bordetella pertussis“, navode za Danas iz ove zdravstvene ustanove.

Istovremeno i epidemiolozi u Hravatskoj skreću pažnju da veliki kašalj nije iskorenjena bolest i da trenutno registruju 1.047 obolelih, najviše u Splitsko-dalmatinskoj županiji i Zagrebu. Razlog za to je pad broja vakcinisane dece.

Veliki kašalj i u Hrvatskoj

„Imamo veliko povećanje broja obolelih, toliko ih nismo imali više od 40 godina“, rekao je šef Službe za epidemiologiju zaraznih bolesti Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo (HZJZ) Bernard Kaić, preneo je portal Index.hr.

On je ukazao da je na delu prava epidemija i da je to jedan od razloga zbog kojih su veliki redovi za testiranje.

Veliki kašalj jedna je od zaraznih bolesti za koju postoji vakcina koja je predviđena Kalendarom obavezne imunizacije Srbije.

Podsetimo, sredinom novembra direktor Dečje klinike u Tiršovoj dr Siniša Dučić rekao je da ih je veliki kašalj iznenadio i da im se javljaju uglavnom najmlađi pacijenti.

On je naveo da se veliki kašalj najčešće javlja u novorođenačkom uzrastu i u ranom dojenačkom uzrastu.

Tom prilikom dr Dučić je naglasio da je najveći problem što se roditelji sa decom ne javljaju redovno na revakcinaciju.

„To je bolest koju nismo imali prilike da srećemo. Od početka ove godine bilo je 10 pacijenata koji su prošli kroz našu ambulantu gde je potvrđeno da imaju veliki kašalj, a sedam pacijenata je bilo hospitalizovano“, rekao je Dučić tada za RTS.

Od 1. januara 2015. godine primarna vakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tip b u Republici Srbiji sprovodi se sa tri doze kombinovane petovalentne vakcine (DTaP-IPV-Hib).

veliki kašalj
Veliki kašalj, vakcinacija: foto EPA-EFE/SASCHA STEINBACH

Iz Instituta Batut podesćaju da je pravovremena imunizacija sa obuhvatom od 95 odsto planirane populacije, najefikasnija mera kako individualne, tako i kolektivne zaštite dece koja zbog uzrasta, odnosno postojanja trajnih kontraindikacija ne mogu biti vakcinisana.

„Prema podacima iz 2022. godine primarna vakcinacija u prvoj godini života sa tri doze vakcine koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja sprovedena je sa obuhvatom od 91,9 odsto, prva revakcinacija u drugoj godini života sa obuhvatom od 80,6 odsto, dok je postignuti obuhvat drugom revakcinacijom pre upisa u prvi razred osnovne škole iznosio 91,3 odsto. Sva deca koja nisu primila sve doze vakcine predviđene za uzrast, treba da se jave izabranom pedijatru i da prime nedostajuće doze vakcine“, kažu za Danas u Batutu.

Zbog dužine trajanja simptoma ponekad se naziva i „kašalj od 100 dana“, iako su napadi u kasnijim fazama ređi i neuporedivo slabiji.

Veliki kašalj može da dobije svako dete, a rizicima su posebno izložena odojčad i mališani do pete godine života.

Iako kao simptom često može da bude uznemirujući, važno je znati da je veliki kašalj zapravo vid zaštitnog (protektivnog) mehanizma.

Simptomi velikog kašlja

Simptomi se razvijaju najčešće sedam do 10 dana nakon izloženosti uzročniku, a u nekim slučajevima i nakon 21 dan.

Na početku bolesti simptomi podsećaju na običnu prehladu i uključuju kijanje, curenje iz nosa, blago povišenu temperaturu i blagi kašalj.

Unutar dve nedelje kašalj postaje sve teži sa sve češćim epizodama i napadima zacenjivanja. Ove epizode su praćene iskašljavanjem viskozne sluzi, a često i povraćanjem.

Na početku bolesti napadi se javljaju tokom noći, a onda postaju sve učestaliji tokom dana i mogu trajati mesec do dva.

Kod novorođenih beba i odojčadi tipična klinička slika se retko razvija, a napadi kašlja su praćeni pauzama odnosno prekidima u disanju, što otežava dijagnozu bolesti.

Posle ove faze, uz adekvatno lečenje, napadi kašlja su manje učestali i manje teški, a bebe se osećaju bolje i oporavljaju se u periodu do tri meseca.

Adolescenti, odrasli ili nepotpuno vakcinisana deca imaju blage ili atipične simptome, pa je i kod ovih kategorija teško dijagnostikovati bolest.

Bolest može imati ozbiljan klinički tok bez obzira na uzrast, a životno ugrožavajuća je kod novorođenčadi i odojčadi.

Kod trećine obolelih u prvoj godini života potrebna je hospitalizacija, a smrtni ishod registruje se kod jedan odsto hospitalizovanih.

Gde je najmanje dece vakcinisano

Prema Izveštaju o sprovedenoj imunizaciji u Srbiji u 2022. godini najniži obuhvat od 85,8 odsto vakcinom protiv velikog kašlja registrovan je na teritoriji Beograda. Kada su u pitanju opštine najniži obuhvat beleži Mionica 56 odsto.

Najniži obuhvat prvom revakcinacijom registrovan je u Južnobačkom okrugu (68,3 odsto), a gledano po opštinama Tutin sa 28,7 odsto. Druga revakcinacija najniži obuhvat beleži u Pčinjskom okrugu (76,5 odsto).

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari