Veliki rast zarada ne donosi ništa dobro

Vrednost evra juče je pala na ispod 1,46 za dolar – što je najniže u proteklih šest meseci – posle izveštaja koji pokazuje da je poverenje nemačkih potrošača na petogodišnjem dnu uprkos pojeftinjenju energenata i u jeku usporavanja najveće privrede Evrope. Evro je pao na 1,4595 za dolar, više od jednog centa u odnosu na prekjučerašnji kurs. Poslednji put kada je trebalo dati manje od 1,46 dolara za evro bilo je 13. februara. Inflacija u evrozoni je četiri procenta i najveći je problem evroekonomije zato što nagriza potrošnju stanovništva – glavni motor rasta – i povećava troškove kompanija i izvoznika.

U Poljskoj je upravo 1.000 evra prosečna plata u privredi, dok je prosečna za celu zemlju 900 evra, a prosečna češka zarada je prema tim statistikama 924 evra. „Plate u novoj Evropi rastu brže od onih u staroj zato što se i privrede razvijaju znatno brže. Takođe, otvaranje granica i odliv kvalifikovanih radnika imali su za posledicu to da oni koji su ostali traže veće plate“, kazao je poljskom listu ekonomista Marek Bučak.
Bez obzira na visok tempo rasta zarada stručnjaci upozoravaju da će nova Evropa u standardu i zaradama još dugo, najmanje dve decenije, sustizati staru, pre svega zato što su novi Evropljani startovali sa znatno nižeg nivoa i još dugo će za njih biti nedostižna prosečna nemačka plata od 3.000 evra.
Visok tempo rasta po procenama ekonomista nije održiv na duže staze i stoga što ne prati rast produktivnosti rada, a oni procenjuju da može da se održi najduže do kraja godine. „Naši privrednici moći će da plate više tek kada se promeni struktura privrede. Jeftine košulje ne mogu da se proizvode u Poljskoj, tu proizvodnju treba seliti na Istok, a mi moramo da se potrudimo da pređemo na savremene tehnologije sa visokom dodatom vrednošću“, upozorio je Džeremi Mordaševič iz udruženja poljskih privatnih poslodavaca „Levijatan“.
Mordaševič je naglasio da činjenica da su istočnoevropske plate rasle u poslednjih godinu dana dva puta brže od produktivnosti rada, ne nagoveštava ništa dobro za privrede novih država članica Evropske unije.
Evroposlanik, ekonomista i profesor Dariuš Rosati upozorio je da bi ostale nove članice trebalo da izvuku pouke iz primera baltičkih zemalja, koje su beležile enormno visok rast zarada i privrede, da bi se pokazalo da su njihove privrede pregrejane i ulaze čak u recesiju. „O bogatstvu ne odlučuje visina plata već snaga privrede. Kao drugo, visoki rast zarada prati i visoka inflacija i realno kupovna moć nije toliko porasla“, kazao je Rosati u intervjuu Žečpospoliti.