(BETAPHOTO/BRANISLAV BOZIC/MO)Nakon što je Insajder objavio da je BIA „slučajno“ pribavila snimak razgovora novosadskih aktivista i članova Pokreta slobodnih građana, na osnovu kog su kasnije uhapšeni i proveli u pritvoru sedam meseci, dok je šestoro aktivista STAV-a još u azilu, jer su okrivljeni za krivično delo pripremanja nasilne promene ustavnog poretka, slagalica se polako sklapa — ali izostaje odgovornost.
U optužnom predlogu stoji da je BIA pribavila snimak razgovora tako što je na merama tajnog nadzora i praćenja držala lice koje nema veze sa krivičnim delom koje se aktivistima stavlja na teret.
Ubrzo su se oglasili i iz PSG-a i naveli da ta osoba uopšte nije prisustvovala sastanku.
Ukoliko ta osoba zaista nije prisustvovala sastanku, to znači da razgovor nije prisluškivan uređajem koji je montiran kod te osobe, već da je uređaj postavljen unutar prostorija PSG-a, što nameće pitanje selektivnosti, odnosno neselektivnosti u sprovođenju mera praćenja, jer je zbog jedne osobe ozvučena prostorija parlamentarne stranke u kojoj se održavaju sastanci i gde cirkuliše veći broj ljudi.
Nakon otkrića Insajdera, u vodu pada i izjava urednika Informera Dragana Vučićevića, koji je u emisiji u kojoj je emitovan snimak izjavio da je snimak dostavilo lice koje je povezano sa aktivistima. Pošto je sada jasno da je snimak pribavila BIA, postavlja se još jedno pitanje: ko je iz BIA dostavio snimak koji nosi oznaku „strogo poverljivo“, zbog čega je snimak dostavljen tabloidima i da li će institucije sada pokrenuti istragu kako bi se utvrdilo ko je iz tajne službe dostavio snimak medijima?
Stojanović: Skupštinski odbor bi morao da sprovede istragu o zloupotrebama u BIA
Nekadašnji direktor Vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović kaže za Danas da ne isključuje mogućnost da su uređaji za prisluškivanje instalirani i u prostorijama gde se održavaju studentski plenumi, kao i u prostorijama pojedinih fakulteta gde se održavaju profesorski kolegijumi.
On napominje da bi Skupštinski odbor za kontrolu službi bezbednosti bio nadležan da sprovede istragu.
„Što se tiče snimka koji se pojavio u javnosti, obaveza je skupštinskog odbora za kontrolu službi bezbednosti da to istraži i informiše javnost, ali, nažalost, isti godinama ne obavlja svoju funkciju“, kaže Stojanović.
On smatra da, imajući u vidu količinu nezadovoljstva građana aktuelnom vlašću i ukupnim stanjem u društvu, teško da se i u jednoj zemlji, pa i našoj, to može ugušiti represijom institucija iz obaveštajno-bezbednosnog sektora.
„Brojni su primeri iz prošlosti u mnogim zemljama kada narod ustane protiv autokratskog režima — kako se to završavalo. Uzaludne su čistke koje vlast sprovodi u MUP-u i BIA, kojima odstranjuje kadrove koji se drže zakona i na njihova mesta dovodi slepe partijske poslušnike“, navodi on.
Stojanović dodaje da je prisutna intenzivirana aktivnost institucija iz obaveštajno-bezbednosnog sektora prema aktivistima studentskog pokreta.
„Cilj je ucena, zastrašivanje, potkupljivanje, koje ima za cilj konačno razbijanje studentskih protesta. Široka je lepeza mera koje se primenjuju — od onih kojima se zadire u privatnost građana pa do onih psihološko-propagandnih, kroz širenje neistina i dezinformacija radi stvaranja konfuzije u studentskom pokretu“, kaže Stojanović.
Ninić: Verujem da su na Vučićevom stolu svakog jutra transkripti prisluškivanih razgovora
Advokat Ivan Ninić ocenjuje da se u ovom slučaju radi o ozbiljnoj zloupotrebi državnih bezbednosnih struktura, koje se koriste kao instrument političkog progona.
„Reč je o flagrantnoj zloupotrebi službi bezbednosti zarad obračuna sa političkim neistomišljenicima. Modus operandi iz Novog Sada ne razlikuje se mnogo od načina funkcionisanja službi bezbednosti u svim drugim slučajevima otkako su naprednjaci na vlasti“, kaže Ninić.
Naglašava da odsustvo bilo kakvog nadzora nad službama bezbednosti omogućava da one deluju nekontrolisano, van okvira zakonitosti.
„Zaista je zastrašujuće da nešto što je bio slučajan nalaz — ako uopšte može tako da se tretira — dobije ovakve razmere. Najveći problem je odsustvo svake kontrole rada službi bezbednosti, jer Skupštinski odbor za kontrolu službi bezbednosti poslednju deceniju ne vrši svoju funkciju“, navodi Ninić.
On ističe da je sistem sudskih odobrenja često zloupotrebljen i da postoje sudije koje olako daju saglasnost na mere nadzora, čime se stvara mehanizam za masovno praćenje građana.
„Pitanje je da li bi BIA mogla ovako da se ponaša da nema sinergije sa sudijama koje odobravaju ovakve mere tajnog nadzora na jedan širok, paušalan i nesrazmeran način. Nema nikakve sumnje da je u poslednjih godinu dana ogroman porast broja lica koja su stavljena na zakonite ili nezakonite mere tajnog nadzora i nema nikakve sumnje da vlast te mere zloupotrebljava“, kaže on.
Rezultati tajnog nadzora, prema njegovim rečima, ne koriste se za istrage i suđenja, već za medijske manipulacije i propagandu.
„Rezultatima tih mera, odnosno rezultatima tajnog nadzora, obično se hrane tabloidi. Videli smo u poslednjih godinu dana paralelu između aktivista iz Novog Sada i hapšenja u Kraljevu Ivana Matovića, Novice Antića i njihovih prijatelja. U obe situacije mere tajnog nadzora završile su u tabloidima i u rukama neovlašćenog kruga lica“, kaže Ninić.
Advokat navodi da su prisluškivani razgovori emitovani u medijima pre nego što su bili dostupni braniocima, što pokazuje potpuni slom institucionalnog poretka.
„Kompletna javnost je mogla da vidi emitovanje tih mera prvo na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, i pre nego što su one predočene advokatima odbrane, pre nego što su se osumnjičeni izjasnili u fazi tužilačke istrage na te dokaze koje ih terete i pre sudske odluke. Dakle, bezbednosne službe pretvorene su u politički alat režima čiji je glavni cilj održavanje vlasti. Mere tajnog nadzora koje sprovode nadležni organi direktno su usmerene ne ka čuvanju ustavno-pravnog poretka, već ka čuvanju jedne kriminalne klike koja je uzurpirala državu i pokušava na sve načine da opstane na vlasti, ne prezajući ni od zloupotrebe mera tajnog nadzora“, ukazuje on.
Prema njegovom mišljenju, tabloidne kampanje koje prate ovakve akcije samo su nastavak iste propagandne mašinerije, koja istovremeno krši osnovna ljudska prava, i veruje da će se i u narednom periodu nastaviti sa zloupotrebama praćenja, kao i da će se nastaviti lanac ishrane tabloida, koji će biti zaduženi da prave propagandni sadržaj kršeći i elementarna ljudska prava, i procesna prava, i pretpostavku nevinosti svih lica koja su predmet mera tajnog nadzora.
Ninić oštro osuđuje činjenicu da se tajni nadzor koristi kao oruđe medijske egzekucije, dok stvarni učesnici u curenju poverljivih podataka ostaju nekažnjeni.
„Onaj ko te audio zapise dostavlja tabloidima, vrši krivično delo i on će kad-tad morati da bude pozvan na krivičnu odgovornost i da bude uhapšen. Nije normalno da u jednom demokratskom društvu u Evropi ovako funkcioniše eksploatacija mera tajnog nadzora“, navodi on.
Ninić tvrdi da su informacije iz tajnog nadzora svakodnevno dostupne samom predsedniku države, koji njima upravlja kao sadržajem političke propagande.
„Verujem da se svakog jutra na sto predsednika Republike sliju sve informacije o prisluškivanim razgovorima iz prethodnog dana. Ubeđen sam da je Vučić zapravo glavni i odgovorni urednik centralnih informativnih emisija i tekstova u tabloidima koje hrani na ovaj način. To je postao način vladanja i opstanka na vlasti“, kaže Ivan Ninić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
