„Videćete kako će Selaković da ih rasturi“: Tužilaštvo bi moralo da reaguje zbog Vučićeve najave pomilovanja u slučaju „Generalštab“

Iako je jasno da ovakvom najavom Vučić zloupotrebljava ovlašćenja koja su mu data Ustavom, ali i vrši pritisak na pravosudni sitem dok je predmet još u toku, on za svoje reči ne može da odgovara bar dok ih ne pretoči u delo, striktno pravno gledajući.

Ipak, i ako u budućnosti do tih pomilovanja dođe, i tada bi bilo veoma teško dokazati da je prekoračio ovlašćenja, a da bude gonjen zbog zloupotrebe službene dužnosti, spada gotovo u domen naučne fantastike, smatraju sagovornici Danasa.

Aleksandar Vučić je prekjuče, u intervjuu na TV Informer, izjavio da će istog dana kada Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) podigne optužnicu protiv njega u aferi „Generalštab“ dati pomilovanje sada optuženom ministru kulture Nikoli Selakoviću i ostalima protiv kojih je TOK pokrenulo postupak.

On je rekao da će se „tek videti do koje faze će doći suđenje“, odnosno da li i kada će uslediti to pomilovanje, a da se nada da će on tako biti jedini koji će izaći izaći pred tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića i „ološ oko njega okupljen“ i potom se izvinio što je predstavnike tužilaštva nazvao „ološem“.

„To ću da isteram do kraja, bez mogućnosti da budem bilo kada pomilovan. To bi mi predstavljalo najveću radost i vrhunac rušenja obojene revolucije. Videćete kako će Selaković da ih rastura, da narodu bude jasno odakle je sve to došlo“, rekao je Vučić.

Bivša predsednica Vrhovnog suda i predsednica CEPRIS-a Vida Petrović Škero objašnjava da Vučić kao predsednik ima ovlašćenja da potpiše pomilovanje, ali saglasna je da bi svaku zloupotrebu i postojanje krivičnog dela bilo teško dokazati.

– Vučić koristi svoje ovlašćenja da unapred preti pravosudnim organima da će to da uradi, i to jeste nedopustivo. On bi morao najpre da dopusti pravosudnoj grani vlasti da utvrdi ima ili nema krivice na strani bilo kog ministra, pa i ovog protiv kog je podignuta optužnica, pa tek onda da eventualno razmišlja da svoja ovlašćenja i upotrebi. Kada to unapred radi, braneći „svog ministra“, „prijatelja“ kako sam kaže, ako profunkcioniše pravosudni sistem i optužnica bude podignuta, mada je optužni predlog već podignut, onda se on meša u granu vlasti kojoj onemogućava da vrši svoju vlast, koju ima po Ustavu i zakonu, kaže Škerop i dodaje da bi, naravno, zbog nekih drugih stvari mogao da se protiv njega pokrene postupak, s obziriom da on donosi one ključne odluke o svim onim stvarima koje nisu u njegovoj nadležnosti.

Kako dodaje, ipak bi tužilaštvo moglo i trebalo da reaguje, ali je pitanje kakvog bi efekta to imalo, u ovakvom sistemu, u kom institucije ne funkcionišu svim svojim kapacitetima.

– Institucije su onemogućene u tome i kada god krenu da rade, predsednik ih na ovakav i slične načine opet onemogućava u tome. Ako hoćemo da imamo mirno dovođenje institucija u funkciju, potrebni su izbori, da vidimo da li većini naroda odgovara ili ne takav način zloupotreba. Drugi način, koji niko ne bi poželeo, je da se nasilno dođe do promene sistema. Jedno je sigurno, da promena, prema svim pokazateljima, odgovara većini ove zemlje, smatra petrović Škero.

Tužilac Radovan Lazić, član Udruženja tužilaca Srbije, kaže za naš list da, iako zbog ovakve najave predsednika javna tužilaštva nemaju neka konkretna ovlašćenja da preduzmu, ipak bi mogli barem da se oglase i o tome kažu svoje mišljenje i stav.

– Iako je predsednik po zakonu ovlašten da koristi pomilovanje i u toku i posle završetka postupka, sporno je to što on to ne može da uradi bez predloga ministra pravde. Kako on može da znada će mu ministar to predložiti, ukoliko ga ne kontroliše, a to bi onda bilo praktično mešanje u najdležnost druge funkcije, s obzirom da bi ministar trebalo da bude samostalan u korišćenju svojih ovlašćenja, a ne da prima naredbe od predsedenika koji mu i nije nadređen. Drugo, to je potpuno suprotno samoj prirodi pomilovanja, ono treba da bude akt milostosrđa države, onda kada kažnjavanje nekoga stvara tako teške posledice da u stvari samo kažnjavanje gubi svrhu i smisao i ne bi bilo pravično. Predsednik ovom najavom zapravo onemogućava i tim ljudima koji su osumnjičeni, da u krivičnom postupku dokažu da nisu krivi, ukoliko nisu. Ako najavljuje pomilovanje posle podizanja optužnice, on se praktično meša u sudsku vlast, navodi Lazić.

Nastavlja da, tek na priču predsednika, tužilaštvo ne može da reaguje po službenoj dužnosti, jer sama najava nije krivično delo.

– Kada bi predsednik to uradio, onda bi se moglo postaviti pitanje krivične odgovornosti, i da li se radi o zloupotrebi službenog položaja. Međutim, i tada bi bilo nerealno očekivati da bi se to učinilo, jer na toj funkciji uživa imunitet, a gotovo je neverovatno da bi mu ga oduzela Narodna skupština, to je u domenu naučne fantastike. Pored toga, u tužilaštvu ne postoji volja, snaga ni odlučnost da se krene u neki takav postupak, jasan je Lazić.

Tužilac Goran Ilić ponavlja da se pravno ovlašćenje predsednika Vucića da pomiluje okrivljenog zasniva se na Ustavu i Zakonu, ali napominje da je pomilovanje je akt milosti i omogućava humanost i pravičnost u izuzetnim slučajevima.

– Uobičajeno je da se daje zbog teške bolesti, starosti u cilju društvenog pomirenja, jednom rečju u situacijama koje zakon nije mogao da predvidi i kao korektiv stroge sudske prave. Kada se sve to ima u vidu, Ideja predsednika države izneta u intervju da pomilovanje da svim licima povezanim sa postupkom koji se vodi zbog „Generalštaba“ kao neko inaćenje sa tužilastvom, svakako bi bilo suprotno cilju odnosno svrsi zbog koje predsednik ima ovlašćenje da pomiluje okrivljene, zaključuje Ilić.

Amnestija i pomilovanje
U našem pravnom sistemu abolicija ima dve vrste. Jedna je amnestija, koja se daje zakonom, odnosno donosi je Narodna skupštima, ili za određeni broj lica, ili za određeni vremenski period ili za određena krivična dela. To nije opraštanje kazne ili oslobađanje od gonjenja konkretnog lica. Druga vrsta je pomilovanje, koje takođe može biti dvojako. Može biti izrečena na predlog ministra pravde, kada je neko već pravosnažno osuđen, ili pak u toku krivičnog postupka, posle podizanja optužnice a pre završenog postupka, tj. pravosnažnosti.