Vladika Grigorije: Jaganjci uvek na kraju pobeđuju vukove

Vladika Grigorije Durić objavio je knjigu „Jedni drugima potrebni“, u kojoj je spojio 30 beseda (simbolično, za 30 godina službe u crkvi), podsećajući šta znači biti „bližnji“.

„Ja se uvek rado sećam neke stare, drevne mudrosti egipatskih monaha koji su govorili ‘video si bližnjeg svoga, video si Boga svoga’. Dakle, ako vidimo dobro lice bližnjega, onda ćemo videti u tom licu i Boga. Put do Boga je preko bližnjega“, rekao je vladika za N1.

Poslednja beseda, pod nazivom „Ogledalo u kojem se ogledamo“, održana je kada su studenti boravili u Minhenu, na putu za Brisel.

„Kao mlad monah, predavao sam veronauku u školi. Tad sam shvatio da su deca uvek ogledalo svojih roditelja. Ovde se stvarno događa jedno čudo da su ova deca jedno divno ogledalo u kome se sve otkriva, i ono što je kod nas kao roditelja (duhovnih ili telesnih) dobro i ono što nije. Ukoliko želimo nešto da uradimo, moramo sve svoje snage umne, fizičke, psihičke, usmeriti ka tome da pomognemo toj deci, i da budemo uz njih i da se ogledamo u njima, sagledamo svoje vrline i svoje slabosti“, rekao je on.

Da li mu je zamereno što je ugostio studente?

Na pitanje da li mu je zamereno zbog toga što je ugostio studente, kaže da ga niko nije direktno pozvao, ali da je čuo da je bilo prigovora.

„Čak su neki zamerali na tome što smo ih uopšte primili u kuću, što je za mene stvarno zastrašujuće. Primio bi čovek i nekog stranca, ako je putnik, gladan, žedan i umoran, a kamoli svoju decu. Decu koja se bore za slobodu, za pravdu, za istinu, koja su podnela ogromnu žrtvu“, rekao je sagovornik N1.

Uveren je da se studenti bore za dobru, zdravu, normalnu Srbiju i svoju budućnost u njoj.

U knjizi „Jedni drugima potrebni“, s druge strane, ima mnogo govora o prošlosti i greškama koje su učinjene. Vladika priča o „pamćenju bez zlopamćenja“.

„Zlopamćenje je, prema Svetom Anastasiju Sinaitu, najteži greh. Gori ili teži od samog ubistva, preljube ili od krađe, jer je zlopamćenje zapravo puštanje mržnje u srce. To ne znači da čovek ne treba da pamti, ali ne treba da zlopamti. Na strašnim mestima pamćenja (stradanjima srpskog naroda) opominjem da nikako ne sme da bude zlopamćenja jer, kako je rekla pametna Hana Arent, jedino što ne bi oprostila fašistima je da od nje učine da postane kao oni. Moja je teza jasna – jaganjci uvek na kraju pobeđuju vukove, ali taj kraj treba dočekati i imati nadu da će dobro trijumfovati nad zlom“, rekao je on.

Preduslov za to, ističe, jeste da shvatimo da su svi ljudi potencijalno dobri, a da se na one koji su počinili zlo nikako ne smemo ugledati.

„Svi su ljudi braća, svi smo sposobni da grešimo, ali i da se ispravljamo. Jedan od najčudesnijih momenata je kad mi je prišao jedan mladi franjevački sveštenik kome je Armija BiH ubila oca i brata u tom području Bradine. Ja sam tada u Bradini govorio o stradanju Srba i rekao sam da je bolje kada je čovek potomak onih koji su ubijeni, nego oni koji su ubijali. Koliko to strašno bilo. On mi je prišao i rekao mi da mu se vratila vera u Jevanđelje“, rekao je on.

Svet ima drugačiji pogled na stvari, ali vladika ističe da će „poslednji sud dati Bog“.

„Bog će suditi svetu, a taj sud biće strašan, ne zbog toga što je Bog strašan, nego zato što ćemo mi tada da doživimo razna iznenađenja. Jedina mogućnost da ne doživimo opako iznenađenje je da sledujemo ono što nam govori Bog, to je da idemo putem ljubavi i praštanja“, kazao je vladika Grigorije.

O depresiji

U knjizi se vladika bavi i pitanjem kako izgleda život van svoje zemlje, ali i temom depresije.

„Svet je u depresiji, depresija je sveobuhvatna, pandemijska bolest koja vlada. Po mom dubokom uverenju, rešenje je ruka drugoga. Kada čovek upadne u tu crnu rupu, ne može sam da izađe. Tada mu treba ruka drugoga, snažna, odvažna i iskrena. Tu sam besedu napisao u strašnom momentu kada je moj dugogodišnji prijatelj izvršio samoubistvo. Govorio sam na sahrani pred njegovom porodicom i ljudima koji su ga poznavali. I priznao sam da je on meni bezbroj puta nešto hteo da kaže, a ja sam nekako odvraćao glavu od toga. ‘Kako si’ pitamo previše formalno i uopšte ne slušamo onoga drugoga koji hoće da nam otkrije taj svoj bol. A telesni bolovi su mnogo lakši od duševnih. Mi rečima možemo da menjamo i sebe, i svet oko sebe, i da pomognemo jedni drugima“, rekao je.

Vladika kaže da je ogromna zloupotreba reči koji seju mržnju, ranjavaju i ne daju ljudima da izađu iz depresije.

Strašne reči, kaže, čita u pozivima na nasilje nad studentima, „udarite ih, polomite“.

„U besedi pred studentima rekao sam im da ko udari na njih, mi bi trebalo da imamo osećaj da udara nas. Još više, treba da se setimo Hristovih reči da onaj ko udara na male i nezaštićene, ustao je protiv Hrista“, rekao je on.

Zaštitničko osećanje prema mladima ima sve više ljudi u Srbiji, smatra.

„Čitam te bolesne stvari udarite ih, polomite – ali to je sve odraz nemoći. Čovek se nekada uplaši, pa pomisli da je to moć, ali nije. U crkvi kažemo da se ‘sila Božja u nemoći projavljuje’. I upravo to ova naša deca rade – i tada se oni naizgled moćni zbunjuju i nastaje metež u njihovim redovima“, dodao je.

Biće izbori, ići putem pravde i istine

Upitan o napadima na njegove prijatelje, poput Dejana Bodiroge, vladika kaže da su takvi napadi smešni.

„To je njegova nezavisna, samostalna odluka. To je odluka ne samo njegova ili moja, već bezbrojnih dobrih ljudi koji se ne plaše ucena, pretnji, pritisaka“, rekao je.

Nada se da će ovo biti godina normalizacije u našoj zemlji.

„Biće, nadam se, izbori, na izborima će ljudi odlučiti (nadam se) slobodno. Samo treba izdržati i treba sve pretrpeti dostojanstveno, ne govoriti ružne reči, ne misliti ni o kome ružno, ne vređati, ne ponižavati nikoga, nego jednostavno ići svojim putem pravde i istine“, zaključio je on.