Vlastimiru Đorđeviću 18 godina zatvora

Sudije, na čelu sa predsedavajućim Kamelom Anđijusom, delimično su takođe usvojile Đorđeviću žalbu i oslobodile ga odgovornosti za zločine na pojedinim lokacijama koji su navedeni u prvostepenoj presudi.

U podnesku dostavljenom Žalbenom veću, Vlastimir Đorđević je priznao svoju umešanost u zakopavanje leševa u bazi Specijalne antiterorističke jedinice MUP-a Srbije u Batajnici, a priznao je i da je znao da su neki leševi skriveni u jezeru Perućac.

Đorđević je prošle godine u završnici žalbenog postupka rekao da su na Kosovu činjeni zločini, kao i da je on sam učestvovao u prikrivanju tela ubijenih kosovskih Albanaca na više lokacija u Srbiji. On je tada rekao da se kaje i uputio je izvinjenje žrtvama i raseljenim osobama sa Kosova. Đorđević je pak negirao da je imao vodeću ulogu u skrivanju leševa kosovskih Albanaca. Tužilaštvo je u žalbi tražilo kaznu doživotnog zatvora. Žalbeno veće je odlučilo da će Đorđević ostati u Haškom tribunalu, gde će sačekati prebacivanje u zemlju u kojoj će izdržavati kaznu.

Tokom žalbene rasprave odbrana generala Đorđevića se pozivala i na oslobađajuću presudu bivšem načelniku Generalštaba VJ Momčilu Perišiću i tvrdila da postupci optuženog nisu bili „konkretno usmereni“ na činjenje zločina. Ta argumentacija je, međutim, odbačena prošle sedmice u presudi kojom je potvrđena osuda „kosovske četvorke“. Tada je „konkretna usmerenost“ ocenjena kao nespojiva sa modernim pravom.

„Zadovoljni smo da se sudska praksa vratila na pravi put“, rekao je glavni haški tužilac Serž Bramerc povodom te prošlonedeljne presude.

Prema njegovim rečima, Tužilaštvo se nada da će kosovske presude uticati i na ishod žalbenog postupka u predmetu bivših šefova Resora državne bezbednosti Jovice Stanišića i Franka Simatovića, koji su oslobođeni u prvostepenom postupku takođe primenom standarda „konkretne usmerenosti“.

Mada je presuda Perišiću konačna, tužilaštvo može da zatraži njeno preispitivanje u roku od godinu dana od izricanja, a taj rok ističe 28. februara ove godine.

Od „hladnjače“ do braće Bitići

Vlastimir Đorđević je rođen 1948. u selu Koznica kod Vladičinog Hana. Pravni fakultet je završio u Beogradu. Zaposlio se u policiji, u SUP-u Zaječar, a početkom 80-ih godina bio je komandant policijskih jedinica na Kosovu. Posle ubistva generala Radovana Stojčića Badže, aprila 1997, postao je načelnik Resora javne bezbednosti.

Na toj funkciji je bio do januara 2001, kada ga je zamenio general Sreten Lukić. Posle smene postao je savetnik u MUP-u, a penzionisan je u maju iste godine, neposredno po objavljivanju da su leševi albanskih civila premeštani i sakrivani u Srbiji – hladnjača sa ubijenima izvučena je iz Dunava 6. aprila 1999. Đorđević je potom napustio zemlju, spekulisalo se da se krio u Rusiji, ali je juna 2007. uhapšen u Crnoj Gori pod lažnim imenom. U Srbiji je 2006. protiv njega pokrenuta istraga u kojoj se sumnjiči da je 1999. lično naredio ubistvo braće Bitići.

Kosovska šestorka

Za zločine nad Albancima prvobitna optužnica je teretila šestoricu nekadašnjih zvaničnika Srbije, ali je Milan Milutinović oslobođen svih optužbi, a general Dragoljub Ojdanić pušten na slobodu nakon odslužene dve trećine 15-godišnje kazne. U četvrtak je Žalbeno veće Nikoli Šainoviću kaznu od 22 godine smanjilo na 18, generalu Vladimiru Lazareviću sa 15 na 14, generalu policije Sretenu Lukiću sa 22 na 20, a generalu Nebojši Pavkoviću je potvrdilo 22 godine zatvora.

Danas suočenje Karadžića i Mladića

Susret u sudnici nekadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića i komandanta Vojske RS Ratka Mladića zakazan je za danas u sudnici Tribunala. Veće nije prihvatilo Mladićevu argumentaciju o narušenom zdravlju i mogućoj samoinkriminaciji, te mu je pod pretnjom kazne naložilo da se pojavi i odgovori na Karadžićeva pitanja. Obojici se sudi po skoro identičnim optužnicama koje ih terete za dvostruki genocid i druge zločine u Bosni i Hercegovini.