Vojna neutralnost Srbije u odnosu prema članstvu u NATO biće teško održiva u budućnosti, smatraju sagovornici Danasa u sedištu NATO u Briselu. U prilog ovoj tezi oni navode da se „sve više pojavljuju globalni problemi, koji teže da se na taj način i rešavaju“.
„Nato od Srbije traži dugo i duboko partnerstvo, zasnovano na međusobnom poštovanju. Mi moramo da normalizujemo odnose sa Srbijom, ali za tako nešto postoji vremena, pošto se srpsko članstvo još ne razmatra“, ukazuju naši sagovornici iz Brisela. Inače, NATO sarađuje sa zemljama članicama, al ii onima koje to nisu na tri nivoa. Prvi nivo je individualni nivo, koji se fokusira na obrazovanje. „Drugi nivo su odnosi sa vladama tih država, a glavni cilj je početak i sprovođenje reformi. Na kraju, postoji i regionalni nivo, koji se odnosi na saradnju sa državama određenog područja“, objašnjavaju naši sagovornici, koji su tražili anonimnost.
Naši sagovornici su naglasili da je saradnja Srbije i NATO „veoma dobra“ i da ova organizacija podržava srpsko članstvo u EU, imajući u vidu njihovu povezanost. Interesantno je da su predstavnici NATO ove godine imali više sastanaka sa partnerima nego sa svojim članicama.
Inače, u budućnosti se očekuje da sve zemlje Zapadnog Balkana postanu deo ove organizacije, kao što je to uradila Hrvatska. „Članstvo svih država Zapadnog Balkana u NATO i u Evropskoj uniji postaviće čvrste temelje otklanjanja, ne samo ratnih sukoba, već korupcije i šverca na ovim prostorima u budućnosti“, ističu naši sagovornici. Kako nam je rečeno, Grčka zbog razmirica s Makedonijom ne dozvoljava ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici da postane članica NATO, politička situacija u Bosni i Hercegovini je razlog zbog kojeg ova zemlja ne može da se približi Severnoatlantskoj alijansi, dok Srbija trenutno ima veoma dobru saradnju s ovom organizacijom, iako nije bilo reči o potencijalnom članstvu.
Na jednodnevnom samitu NATO koji će biti održan u Čikagu maja sledeće godine neće biti reči o proširenju, već će predstavnici ove alijanse razgovarati, pre svega, o situaciji u Avganistanu, antiraketnoj odbrani i saradnji sa Rusijom, rečeno je Danasu u sedištu NATO u Briselu.
Kada je reč o državama koje su u ovom trenutku u krizi, rečeno nam je da NATO nema nameru da pokrene akciju u Siriji, a što se tiče Bliskog istoka, uskoro će biti izdato saopštenje u kom će pravcu delovati ova organizacija u tom području, kada se bude videlo kako će se dalje razvijati zemlje na toj teritoriji. Ono što u ovom momentu predstavlja veliko pitanje u NATO jeste kako će izgledati budžet za narednu godinu, ali najverovatnije će biti isti kao i ove godine, a to je dva biliona dolara, od čega se finansiraju vojska, infrastruktura i organizacija Alijanse. Novac dolazi od ministarstava spoljnih poslova zemalja članica, a najviše u budžet ulažu SAD, čak 22 odsto. Od ostalih zemalja članica, na drugom mestu po doprinosu u budžetu je Nemačka sa 13 odsto, a zatim slede Velika Britanija, Francuska i Italija. Zanimljivo je da Hrvatska ulaže manje od jednog procenta u budžet NATO. Može se pretpostaviti da bi, prema sličnosti s ovom zemljom, i Srbija ulagala sličnu količinu novca ukoliko bi postala deo NATO.
Bolnica kao sedište Alijanse
Interesantno je da je zgrada NATO u Briselu prvobitno bila bolnica, što se lako može zaključiti po unutrašnjosti tog prostora. Trenutno Vlada Belgije zajedno sa nemačkim kompanijama gradi znatno veće prostorije, i preko puta ovih sadašnjih, koje će kada budu završene odmah biti rentirane NATO-u.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
