Prvi regruti već bi trebalo da su u kasarnama: Šta se desilo sa vraćanjem obaveznog vojnog roka?

Iako se kao razlog često navodi pitanje kapaciteta vojske i kasarni, vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da problem nije u logistici, već u političkom trenutku.

„Nije problem u kapacitetu. Vojska, kada joj se naloži, može da pripremi kakve-takve uslove da primi regrute. Problem je političke prirode nacija je potpuno podeljena. U stanju duboke krize u Srbiji bilo bi preterano smelo ući u takav eksperiment sa ozbiljnim političkim posledicama, kao što je pozivanje regruta,“ ocenjuje Radić.

On podseća da bi prvi poziv obuhvatio generaciju mladih koji su u velikom broju učestvovali u protestima, što vlast, prema njegovom mišljenju, vidi kao potencijalni rizik.

„Suština problema je nastala kada su se vlasti suočile sa činjenicom da će pozvati generaciju 2006, koja je dobrim delom učestvovala u protestima. Zamislite učenike koji su bili na ulicama Beograda tokom proleća i leta, a onda ih u septembru dočeka Vučićeva slika na zidovima kasarne. Jer, u vreme vojnog mandata u kasarnama su postavljane Vučićeve slike, i to je otvorilo prostor za političku instrumentalizaciju vojske. Nije mi jasno zašto bi naciji koja je podeljena trebalo nametati takav rizik,“ upozorava Radić.

Prema njegovoj oceni, povratak vojnog roka u ovom trenutku nije realan dok se unutrašnje političke tenzije ne smire.

„Dok se situacija u Srbiji ne stabilizuje, dok se unutrašnje protivrečnosti ne srede, nema vremena da se ti uslovi uspostave. Prvo sredimo državu, a onda će se služiti vojni rok. Ja sam za to da vojni rok postoji, ta obaveza je potrebna, ali za tako nešto mora postojati nacionalni konsenzus. A mi sada imamo dve Srbije koje žive jedna pored druge,“ ističe Radić.

Govoreći o predviđenom formatu služenja vojnog roka, Radić ocenjuje da 75 dana može biti dovoljno samo za osnovnu obuku, ali ne i za ozbiljnije osposobljavanje.

„Optimalna obuka u stvarnim uslovima traje šest meseci, ali to bi u ovom trenutku izazvalo previše snažne reakcije javnosti. Zato se ide na minimalnu obuku koja zadovoljava formu i uvodi mlade u rezervni sastav. Jasno je, međutim, da bi na duži rok osnovna obuka morala da traje mnogo duže od 75 dana,“ zaključuje Radić.

Vojni analitičar Vlade Radulović kaže da, imajući u vidu izjave iz vojnog vrha i aktuelne trendove u regionu i Evropi, ponovna aktivacija vojnog roka u Srbiji deluje izvesno u dogledno vreme.

„Međutim, finalnu reč kod nas donosi politika i državni vrh, pa ne bi začudilo da se ovo pitanje dodatno prolongira. U trenutnim društvenim okolnostima, naročito zbog bunta mladih i studentskih protesta, prilično sam siguran da će pitanje vojnog roka još neko vreme ostati po strani,“ ocenjuje Radulović.

On podseća da su ranija upozorenja da od septembra neće biti ništa naišla na osporavanja, ali da se danas vidi kako je politička odluka zapravo odložila primenu rešenja.

„Kada sam početkom godine rekao da nema ništa od početka vojnog roka u septembru, mnogi su to osporavali rečima ‘država je rešila, to je gotova stvar’. Sad vidimo da jeste ‘rešila’, ali da to pitanje ipak ostavlja po strani,“ navodi analitičar.

Govoreći o zakonskim uslovima, Radulović ističe da je ključ u izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, ali i u usklađivanju šireg pravnog okvira.

„Neophodno je jasno definisati trajanje vojnog roka sa i bez oružja, prava obveznika, izuzetke, sankcije, status regruta u radnom odnosu. Na to se nadovezuju i eventualne izmene strateških i doktrinarnih akata, drugih zakona i podzakonskih akata. Dakle, u pitanju je sveobuhvatan proces, ali ključ je u Parlamentu – usvajanje izmena ili novog zakona, njegovo objavljivanje u Službenom glasniku i stupanje na snagu,“ objašnjava Radulović.

Kada je reč o kapacitetima Vojske Srbije, on naglašava da oni nisu nepremostivi problem, ali upozorava da je realno očekivati postepeno uvođenje rešenja.

„Jedan deo kapaciteta je doveden na nivo dovoljan za prijem prve klase regruta, ali ostaje pitanje da li su ispunjeni svi uslovi za 10 do 20 hiljada ljudi godišnje. Lično u to sumnjam. I kada se odluka jednom sprovede, biće postepena do punog formata. Nije sve u krevetima, posteljini ili puškama – pitanje je ko će sa regrutima da radi i da li imamo dovoljno podoficira i oficira,“ naglašava on.

Posebna dilema tiče se formata od 75 dana, koji Radulović vidi pre kao politički kompromis nego vojni standard.

„U poređenju s tim da nemate nikakvu obuku, 75 dana je bolje. Ali u poređenju sa šest meseci ili godinu dana, svakako je nedovoljno. Mislim da najbolji sud o tome mogu dati oficiri koji su radili sa regrutima. Koliko znam, Ministarstvo odbrane je predsedniku države dostavilo najmanje tri različita modela služenja. Jasno je da je konkretno izabran model pre svega politička odluka i kompromis, jer duži rok nije popularan, a kraći nema smisla,“ objašnjava Radulović.

On podseća i da se tema obaveznog vojnog roka u poslednjih nekoliko godina vraća u javnost u pravilnim razmacima, što, prema njegovom mišljenju, govori o njenoj političkoj instrumentalizaciji.

„Samo pitanje vojnog roka u poslednjih 7–8 godina otvaralo se najmanje dva puta godišnje, što se može tumačiti kao ‘opipavanje pulsa’ javnosti i priprema terena za konačnu odluku. Ali posle studentskih protesta koji su krenuli nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i proširili se po celoj zemlji, jasno je da ‘odmrzavanje’ vojnog roka u ovom trenutku nije najadekvatniji potez,“ zaključuje Radulović.

Kako bi vojni rok mogao da izgleda?

Mediji bliski vlasti objavili su da se Vojska Srbije ubrzano priprema za ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka, koji bi, prema izjavama načelnika Generalštaba Milana Mojsilovića, trebalo da traje 75 dana. Iako se još čeka usvajanje zakona kojim bi ta odluka bila formalno potvrđena, naglašava se da su pripreme već u poodmakloj fazi.

Mojsilović je naveo da je Vojska započela nabavku uniformi i naoružanja, kao i da su izvršene kalkulacije troškova i potrebne količine municije. Pored toga, uložena su sredstva u uređenje kasarni i unapređenje uslova za služenje vojnog roka. Pravna procedura je, međutim, i dalje u toku, uključujući rešavanje pitanja prigovora savesti.

Prema ranijim zakonskim rešenjima i najavama, određene kategorije građana mogle bi biti oslobođene obaveze služenja, među njima osobe proglašene nesposobnim na lekarskim pregledima, jedini hranitelji porodice, kao i lica koja su već regulisala vojnu obavezu u drugoj državi. Postoji i ustavno pravo na prigovor savesti, uz mogućnost civilnog služenja bez oružja, koje bi, kao i ranije, moglo trajati duže od klasičnog vojnog roka.

Obaveza služenja bi se odnosila na muškarce, dok bi ženama ostala opcija dobrovoljnog vojnog roka. Najavljeno je i uvođenje specifičnih oblika služenja za mlade sa tehničkim znanjima, poput angažovanja u jedinicama za upravljanje dronovima i druge savremene vojne tehnologije.

Ponovno uvođenje vojnog roka predstavljeno je kao važan korak u jačanju odbrambenih kapaciteta Srbije, a svi detalji trebalo bi da budu poznati nakon usvajanja zakona.