Foto: twitter„Kada su došli predstavnici SNS na vlast, došlo je do derogiranja nekih prava, napetosti između republike Srbije i Hrvatske. To se negativno reflektuje na naša prava i položaj. Hrvatska manjina oseća se kao neintegralni deo društva. Srbija još nije napravila ključni iskorak kada su u pitanju rešavanje niz problema sa kojima treba da se suoči“, rekao je nedavno predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Srbiji Tomislav Žigmanov. Njegova stranka odlučila je da na predstojećim izborima nastupi zajedno sa Demokratskom strankom, odnosno na njenoj listi, te se Žigmanov našao na visokom, moguće prolaznom, 16. mestu te liste.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Kao razloge zbog kojih se odlučio za savez sa DS navodi da su im programski osnovi isti, a ranija iskustva pozitivna. „Manjinsku strukturu smo počeli da gradimo nakon 2000. godine i sve što imamo ostvarili smo zbog saradnje sa DS. Nije uvek bila idealna, ali je ta saradnja donela ključne beneficije“, objasnio je Žigmanov.
Kako kaže treba imati dostojanstvo, ne nuditi se svima na političkoj sceni. S obzirom na to da dolazak naprednjaka na vlast nije doneo pozitivne efekte na prava hrvatske manjine, da nijedan savez se ne sklapa bez datih obećanja, procena Žigmanova je da bi u datom političkom trenutku platforma DS hrvatskoj manjini osigurala „neku vrstu perspektive“.
Posle izbora za predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini u oktobru 2015. najavio je da će u svakoj komunikaciji sa političkim predstavnicima javne vlasti u Srbiji govoriti o problemu statusa Hrvata u Vojvodini i otvoriti pitanja kao što je diskriminacija, nedostatak udžbenika na hrvatskom, kršenje ljudskih prava, te prisustvo Hrvata u negativnim konotacijama u Srbiji. Kako je dodao u tim kontaktima naznačiće da Hrvati u Srbiji traže „mesto pod suncem“, odnosno da će se boriti za njihov ravnopravniji status.
Rođen je u Tavankutu 1967. godine diplomirao je filozofiju u Novom Sadu. Živi i radi u Subotici. Društveno aktivan od 1990. Prati manjinsku problematiku u Srbiji, osobito društveni položaj Hrvata, od kraja 1990. do danas.
Objavio je četrnaest knjiga, od koje su neke, kako kaže, i „nagr(a)đene“, pesme, refleksivna i kratka proza, eseji, studije i znanstveni radovi iz zavičajne povijesti i književnosti Hrvata u Vojvodini te filozofijski radovi, iz praktičke filozofije, etike i filozofije religije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
