Ukoliko fakulteti budu morali da se odreknu 40 odsto sopstvenih prihoda, Poljoprivredni fakultet će se naći u veoma teškoj situaciji, neuporedivo težoj nego neki drugi fakulteti na Univerzitetu u Beogradu. Ali to nije zbog profesorskih plata, jer iz vlastitih prihoda, koji čine 20 odsto ukupnih, samo tri odsto odlazi na zarade zaposlenih, dok su sve ostalo troškovi za nastavne aktivnosti, kaže u razgovoru za Danas Nebojša Ralević, dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta.
– Studije poljoprivrede su dosta skupe. Imamo puno laboratorijskih i terenskih vežbi, hemikalije su skupe, tu je prevoz studenata, a ponekad smo prinuđeni i da ih vodimo u udaljene krajeve Srbije na teren, zato što nemamo adekvatna školska dobra za tu namenu. Država pokriva deo tih troškova, ali ne isplaćuje ih uredno, kao ni novac za materijalne troškove.
Neki fakulteti prihoduju značajna sredstva od školarina, ali kod vas to nije slučaj. Koliko ćete ove godine upisati studenata u prvu godinu i da li će školarina poskupeti?
– Školarina je poslednje tri godine bila 60.000 dinara. Planirali smo da povećamo cenu na 90.000 dinara, ali smo shvatili da je to nemoguće i onda smo odlučili da školarina bude uvećana za stopu inflacije, tako da će ona za narednu školsku godinu iznositi 70.000 dinara. Poljoprivredni fakultet će ove godine upisati 630 budžetskih i 300 samofinansirajućih studenata.
Da li uspevate da popunite budžetsku kvotu u prvom upisnom roku i kako objašnjavate porast interesovanja za studije Poljoprivrednog fakulteta?
– Budžetsku kvotu uvek popunjavamo u prvom roku, kao i polovinu predviđene kvote za samofinansirajuće studente. Srbija je zemlja koja u sklopu evropskih integracija treba da se bavi proizvodnjom hrane, ne samo primarnom nego i prehrambenom tehnologijom, i to je jedan od ključnih razloga zbog kojih je poraslo interesovanje za studije poljoprivrede. Osim toga, imamo nekoliko atraktivnih odseka koji budućim inženjerima omogućuju veće mogućnosti za zapošljavanje. Pre svega, mislim na prehrambenu tehnologiju, na fitomedicinu, agroekonomiju, a takođe je i na biotehničkim odsecima poslednje dve-tri godine poraslo interesovanje.
Poljoprivredni fakultet je dobio uverenje o akreditaciji u četvrtom ciklusu.
– Komisiji za akreditaciju smo ponudili 21 studijski program. To jeste veliki broj, ali treba imati u vidu da Poljoprivredni fakultet funkcioniše kao univerzitet, jer su odseci nezavisni. Pet studijskih programa je dobilo akt upozorenja, ostali su akreditovani, kao i fakultet. Ispravili smo nedostatke i očekujemo da i tih pet studijskih programa bude pozitivno ocenjeno na prvoj narednoj sednici komisije.
Koliko vas je koštala akreditacija i kako ste uspeli da platite troškove za toliki broj studijskih programa?
– Osnivač je po zakonu dužan da plati akreditaciju, što se nije desilo, tako da smo morali da uzmemo kredit od pet miliona dinara da bismo platili te troškove, jer bez toga ne možemo da dobijemo dozvolu za rad. Akreditacija nas je koštala 5,2 miliona dinara. Neki fakulteti imaju po dva ili tri studijska programa, ali mi nismo mogli drugačije, jer smo želeli da sačuvamo fakultet u ovom obimu i da zadržimo kvalitet.
Lakše studiranje
Novi studijski programi u skladu sa Bolonjskom deklaracijom su uvedeni na Poljoprivrednom fakultetu pre tri godine. Šta je, po Vašem mišljenju, ključni napredak i da li ga ima?
– Studentima je olakšano studiranje, jer ako imate mogućnost da sakupljate bodove, da ispite polažete iz delova, to je mnogo jednostavnije. Osim toga, sada se vrednuje i prisustvovanje nastavi i vežbama, rezultati na kolokvijumima, seminarski radovi, interesovanje studenata… Za sve te aktivnosti studenti dobijaju određen broj bodova, tako da im je mnogo jednostavnije da na kraju skupe potreban broj bodova da mogu da upišu narednu godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
