Zašto roditelje zovemo „keva“ i „ćale“?

U savremenom urbanom govoru, naročito među mlađom populacijom, termini poput „keva“ i „ćale“ postali su gotovo uobičajeni sinonimi za majku i oca.

U neformalnom razgovoru sa prijateljima gotovo niko svoje roditelje ne naziva „mama“, „tata“ ili „otac“, „majka“ već „keva“ i „ćale“.

Evo i kako su nastali ovi nazivi.

Prema jednoj, trenutno dominantnoj teoriji, „keva“ potiče iz šatrovačkog govora – specifičnog urbanog slenga koji funkcioniše po principu premetanja slogova i značenja.

U Vukovom rečniku zabeležena je reč „kevac“, koja je u tom kontekstu označavala – oca.

Iako to deluje paradoksalno, etimološko objašnjenje nudi zanimljiv zaokret: „kevac“ je, navodno, izveden iz albanske reči „Shkje“, što je označavalo Srbina.

Ta reč je potom prilagođena u „čkevac“, pa skraćena u „kevac“, a zatim transformisana i značenjski preokrenuta u „keva“, kako je danas koristimo – za majku.

Druga, alternativna teorija sugeriše da je reč „keva“ došla iz hebrejskog jezika. Termin „n’keva“, koji znači „žena“, koristili su sefardski Jevreji koji su živeli na beogradskom Dorćolu.

Prema ovom tumačenju, reč je usvojena u lokalni govor i vremenom dobila značenje „majka“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Poreklo reči (@poreklo_reci)

Za razliku od „keve“, reč „ćale“ ima nešto jasnije poreklo.

Ona se smatra skraćenicom od „ćaća“, izraza za oca koji je karakterističan za oblasti Dalmacije i Like. Kroz kontakte, migracije i popularnu kulturu, reč je prešla u srpski urbani žargon, gde je zauzela mesto kolokvijalnog izraza za oca.

Vremenom je postala ne samo opšteprihvaćena u svakodnevnom govoru, već i deo kulturnih referenci – od filmskih replika do muzičkih stihova.