Zašto se liste čekanja u zdravstvu ne ukidaju?

U odnosu na dan pre to je 73 pacijenta više. I dalje naviše se čeka na ugradnju endoproteze kolena (16.671) i ugradnju endoproteze kuka (10.321).

Iz Ministarstva zdravlja, do zaključenja ovog teksta, Danas nije dobio odgovor da li će ispuniti obećanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da liste lečenja u zdravstvu kompletno budu ukinute do kraja 2026. godine.

Podsetimo, Vučić je prvo davao rok da se liste čekanja reše do juna ili kraja 2025., dok je ministar zdravlja najavljivao da su liste čekanja u 2025. prioritet, te je obećavao da se u prvoj polovini 2026. one potpuno ukinu. Vučić je onda produžio rok.

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) je objavio istraživanje u kome navode da su liste čekanja u zdravstvu smanjene za četvrtinu, ali da su male šanse da se potpuno ukinu do roka koji su dali Vučić i ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Podaci pokazujuju da je najmanje smanjenja bilo kod onih intervencija kojih je i najviše – broj operacija kukova i kolena na listama je pao za oko 2.500 ljudi. CINS iznosi podatak da se za sedam meseci, koliko su pratili liste čekanja (od 19. decembra do 18. jula), one koje se odnose na operacije kukova i kolena smanjivale u proseku 12 na dan, te da bi se tim tempom, bez priliva novih pacijenata, ova lista mogla „očisti“ tek u novembru 2031. godine.

Liste čekanja u zdravstvu su već višedecenijski problem, te se postavlja pitanje zašto ih još niko do sada nije rešio, dok su pacijenti za pojedine operacije čekali po nekoliko godina, neki nisu ni dočekali.

Bivša ministarka zdravlja u periodu od 2022. do 2024. Danica Grujičić za CINS kaže da „nije normalno da jedan hirurg operiše pet kukova dnevno”.

“Ne postoji ministar koji ne bi zaposlio 500 sestara u jednom mesecu – molim vas. Može ministar da se nekome sviđa ili ne sviđa, međutim Ministarstvo finasija je to koje kaže: “Može, ne može, nema para i gotovo””, navela je Grujičić. Ona smatra i da liste čekanja nisu adekvatne, odnosno da bi u realnosti trebalo da ima manje ljudi na njima, kao i da je iza takvih lista korupcija.

Anesteziolog u penziji Dragan Cvetić kaže za Danas da je u zdravstvenom sistemu, koji godinama pokazuje da je zreo za reformu, rešavanje pojedinačnih problema praktično nemoguće.

“Auto koji je zreo za generalnu popravku neće biti bolji zato što ćete ga oprati i staviti nove gume i retrovizore. Neće biti bolji ni ako naredite da u određenom roku bude ispravan i radi kako treba pa makar vi bili vlasnik servisa i o svemu odlučivali. Potreban je temeljan pregled od strane ljudi koji se u to razumeju i koji znaju šta treba da se radi, da se menja i popravlja. A što takvih ljudi na bitnim mestima nema a imamo ih sigurno i zašto se oni ne angažuju treba pitati one koji o tome odlučuju. Dotle, obzirom da se suštinski ništa ne menja, liste čekanja su i dalje prisutne”, ističe Cvetić.

Rade Panić, anesteziolog Opšte bolnice “Studenica” u Kraljevu i član Sindikata lekara i farmaceuta Srbije kaže za Danas da se ispostavilo tačnim ono što je govorio kada je krenula “velika akcija čišćenja lista čekanja”.

“Samo još jedan markentiški trik Aleksandra Vučića. Tog trenutka je njegov trojanski konj dr Milić iz Niša igrao na tu kartu, isto manipulisanjem, a trebalo je pokazati da je SNS jači, ali i time indirektno dati nekakav opozicioni legitimitet dr Miliću. U Opštoj bolnici “Studenica” u Kraljevu to je trajalo (dodatni rad zbog lista čekanja) mesec ili dva. Nemam tačne podatke, ali sam uveren da su se komplikacije i smrtnost posle operacija kukova tada povećale, jer nisu u pitanju samo operacije već i postoperativni oporavak”, navodi doktor Panić.

Prema njegovim rečima, i dalje nema dovoljno instrumenata, uslovi za rad su loši, a o broju izvršilaca je suvišno i govoriti.

“Liste čekanja će se smanjiti ili ukinuti kada se ceo sistem restartuje, politika izađe iz zdravstva, a posebo počne kažnjavanje onih koji zdravstvo koriste za političku promociju i to manipulacijama”, naglašava Panić.

Sa druge strane, Dragan Milić, kardiohirurg i osnivač istoimene niške grupe građana i Pokreta za decentralizaciju Srbije kaže da je u akciji koju su na niškoj Kardiohirurgiji realizovali od januara do aprila 2023. godine kako bi smanjili liste čekanja urađeno od 150 do 180 operacija.

“Glavna kritika je bila od gospođe fenomenalne Danice Grujičić, koja je slala nama zdravstvenu inspekciju, govorila da lažemo, žena koja je bila nosilac naprednjačke lista, bila je ministar zdravlja i sve vreme nije se setila da podnese ostavku, a sada priča kako je Vlada bila nikakva, kako ne funkcioniše. Gle čuda? Sada je stigla naknadna pamet kada više nije ni direktorka, ni ministarka pa ide po različitim podkastima i priča jedno, drugo, treće…Bila je bič božji SNS-a u to vreme, a nas proglasila prevarantima, jer smo mi bili ti koji smo radili danonoćno, subotom i nedeljom, ukupno 12 vikenda. Od kad je akcija završena mi nemamo listu čekanja u Nišu, bukvalno pacijenti čekaju na operaciju od tri do pet dana. Koliko dođe pacijenata ove nedelje i prođe anesteziologa toliko se operiše. Ne dozvoljavamo da se lista čekanja ponovo stvori. Apsolutno najbrojnije operacije u kardiovaskularnoj hirurgiji su autokoronarni baj pas”, navodi doktor Milić.

Rešavanje listi čekanja za njega je, kako kaže, pre svega moralno pitanje.

“Ako govorite o tome da bolesni ljudi čekaju na operaciju i intervenciju tu se priča završava. Ne možemo da budemo pravedno i normalno društvo ako imate ljude koji su bolesni i čekaju intervenciju. Tačka. Svaka normalna država taj problem gleda da reši. I upravo zato što su liste čekanja i bolest kod pacijenata u Srbiji postale primarno političko, a ne moralno pitanje dešavaju nam se stvari koje nam se dešavaju. To znači da smo finasijski interes jedne grupe, privatnih lekara, farmacetskih kuća i svih onih koji debelo zarađuju na nesreći naroda, stavili ispred interesa bolesnog čoveka”, ocenjuje Milić.

On ističe da je za to odgovorna ne samo ova već i predhodna vlast, jer je zdravstvenim radnicima omogućen dvojni radni odnos. Država je, smatra Milić, napravila takav sistem da bi zadovoljila nezadovoljne zdravstvene radnike omogućavajući im dodatne prihode pošto im ne obezbeđuje pristojne plate.

“Rekli su ‘ok, mi ćemo sada da zažmurimo na jedno oko i omogućimo da te dodatne prihode zdravstvenim radnicima pacijenti plaćaju iz svog džepa‘. Onda su izumeli fenomenalnu stvar a to jesu liste čekanja. Dakle, dođe u državnu bolnicu čovek koji se ne oseća dobro jer mu preskače srce, oni vam kažu treba da nosite holter, vi kažete ‘ok stavite‘, a onda vam kažu ‘važi sad je 11. septembar dođite 4. decembra‘. Čovek kaže ‘ali meni srce preskače danas‘, na šta dobije sjajne izgovore da su liste čekanja, da moraju da poštuju, da Ministarstvo zdravlja sve kontroliše, da će ih izbaciti sa posla ili završiti u zatvoru…Kad pitate kako da rešite problem oni vam kažu ‘evo pređite preko puta u ordinacija doći ću za pola sata i stavićemo holter. To je samo 10-ak hiljada dinara, ništa strašno‘, opisuje Milić situacije u zdravstvu i postavlja pitanje kako to da kod privatnika ne postoje liste čekanja.

“Jel to znači da su provatnici efikasniji, organizovaniji? Kako to da se kod njih nikada nije pokvario CT, uvek dobijete termin. Ali, kad dođete u državnu bolnicu te ne radi ultrazvuk, te ne radi skener…Jednostavno, namerno prinuđujete pacijenta da se leči privatno i to je suština problema”, kaže on.

Milić naglašava da je uzrok listi čekanja “nakaradni zakon” koji omogućava lekarima dvojni radni odnos, te da to treba pod hitno ukinuti, a državno i privatno zdravstvo izjednačiti.

“Tek tada će problem listi čekanja biti rešen. Pacijenti će sa svojom zdravstvenom knjižicom ići ili kod državnog ili kod privatnog lekara, a država će tu uslugu naplatiti po ceni koju bude odredila i na jednom i na drugom mestu. Mnogo je jednostavno. Ali da radite na dva mesta i onda da očekujete da taj neko bude produktivan, da gine pre podne u državnoj bolnici, a po popodne da dođe i da radi umoran – pa neće. Naravno, štedeće sebe pre podne, a onda ide popodne da zaradi dodatno”, zaključuje Milić.