foto EPA-EFE/SAŠA STANKOVIĆPresuda kojom Vrhovni sud Srbije (VSS) utvrđuje da je Aplecioni sud višestruko povredio zakon kada je oslobodio krivice čelnike Državne bezbednosti za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, uzburkala je javnost ali i dalje ostaje nejasno koja je njena pravna „težina“.
Višegodišnji proces prožet kontroverzama ni danas nije dobio zadovoljavajući epilog, već je završen oslobađanjem krivice glavnih okrivljenih, uprkos dve prvostepene osuđujuće presude sa ukupno 100 godina zatvorske kazne za četvoricu bivših funkcionera DB.
Tadašnji čelni ljudi DB Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić 2024. su pravosnažno oslobođeni krivice za teško ubistvo u podstrekivanju i saizvršilaštvo u istom, pa presuda VSS za njih neće imati bilo kakve posledice.
Ipak, ona povlači pitanje odgovornosti svih u pravosudnom lancu, a posebno petoro članova veća Apelacionog suda, koji su preinačili odluku o zatvorskim kaznama u oslobađajuću.
Vrhovni sud je utvrdio da je presuda apelacije iz februara 2024. doneta „uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, a u korist okrivljenih“, ali po svemu sudeći ta presuda neće imati bitnije pravne konsekvence, osim što je „izazvala zabrinutost“ međunarodnih novinarskih udruženja.
Fondacija Slavko Ćuruvija pozdravila je odluku Vrhovnog suda iako ona neće uticati na pravosnažnu presudu apelacije, ali i zatražila odgovornost za sve u pravosudnom sistemu koji su doprineli „tako katastrofalnom porazu pravosuđa“.
Ivana Stevanović iz Fondacije kaže za Danas da njihovi pravnici razmatraju sve buduće opcije koje bi mogle da im stoje na raspolaganju.
– Na prvom mestu, Vrhovni savet sudstva bi morao da se pozabavi time kako je došlo do toga da tri različita suda na potpuno različite načine interpretiraju iste činjenice i dolaze do potpuno različitih zaključaka i to je ono što zbunjuje. I pritom da pokrene i neke disciplinske postupke. Kao građanima ove zemlje neophodno nam je da saznamo i ko je ubio Slavka Ćuruviju ali je isto toliko važno da saznamo čemu smo to tačno prisustvovali ovih 11 godina, koliko je trajalo suđenje i ko je za to odgovoran, da se ovakve stvari ne bi ponavljale. Imali smo najpre dve presude prvostepenog suda koji su osudili tada okrivljene na zatvorske kazne, a onda dolazi 180 stepeni drugačija presuda Apelacionog suda, koja ih oslobađa. Na kraju, imamo presudu koja kaže da je ta oslobađajuća presuda zapravo zanemarila vrlo bitne činjenice, odnosno pogrešno interpretirala ono što je rečeno od strane svedoka na suđenju i zanemarila materijalne dokaze koji su tada okrivljene smestili praktično na lice mesta, u vreme neposredno pre i posle ubistva, navodi Stevanović.
Ona podseća da su podaci sa baznih stanica mobilne telefonije, iz kojih se vidi da su okrivljeni neposredno pre i posle ubistva, u njegovoj neposrednoj blizini, intenzivno međusobno komunicirali, prvostepeno odbačeni kao nezakonito pribavljen dokaz.
– Međutim, te dokaze je taj isti Apelacioni sud u dva navrata vraćao kao validne, da bi ih na kraju ovo veće apelacije ponovo odbacio. To je teško da bilo ko razume, napominje sagovornica.
Kako dodaje, ova konačna presuda nema pravne posledica, osim po buduću pravnu praksu, ali i napominje da to nije nešto što može da zadovolji ni porodicu ni kolege, prijatelje, medijsku zajednicu i građane ove zemlje.
– To što je presuda Vrhovnog suda bez posledica je zastrašujuća poruka za sve nas. Jer ubistvo Slavka Ćuruvije je teško političko ubistvo, koje je počinila država preko svoje službe i to je zaostavština tih mračnih 90-ih godina. Zato je razrešenje tog ubistva od presudne važnosti za konačni obračun sa tim zločinačkim režimom. Osim toga, ono ima veliku političku težinu za budućnost svih novinara, medija i kritičara vlasti, jer stoji kao pretnja i upozorenje kako može da završi svako ko se usudio da kritikuje. De facto, država Srbija je u ovom slučaju podbacila da zaštiti pravo na život, koje je garantovano međunarodnim konvencijama, kaže Stevanović.
Ipak, i sama navodi da u ovakvim slučajevima ne postoji dovoljno jaka pravna zaštita. Zato bi, zaključuje, pravosudni sistem unutar sebe morao sam da reaguje.
Branioci okrivljenih u slučaju Ćuruvija, s druge strane, ne pridaju mnogo značaja aktuelnoj presudi VSS.
Advokatica odbrane Zora Dobričanin smatra da je to „mišljenje veća Vrhovnog suda“, na koje ono svakako ima pravo, ali koje ne može ni na koji način promeniti „jedino moguću i apsolutno nespornu“ pravosnažnu odluku Apelacionog suda.
– Nisam detaljno pročitala odluku da bih mogla da je analiziram, ali čitajući na brzinu shvatam da smatraju da u presudi neki dokazi nisu obrazloženi na način na koji veće VSS misli da je trebalo. Što se mene tiče, oslobađajuća presuda Apelacionog suda je jedini moguć rezultat sudskog postupka po optužnici TOK i ona predstavlja merilo ljudskog i profesionalnog dostojanstva nezavisnog suda. Ona je rezultat temeljnog, brižljivog i sveobuhvatnog razmatranja svih dokaza u spisima predmeta. Nisu sudili ni po čijim izmišljenim scenarijima i zamislima, niti su podlegli neprekidnim pritiscima, pre svega raznih organa vlasti, političara, nevladinih organizacija, medija, raznih pojedinaca. Pre svega je vlast vršila pritisak preko Vladine Komisije za istraživanje ubistava novinara. Ja sam tokom suđenja javno i pred sudom govorila da sam lično spremna da odrobijam sve „dokaze“ protiv mojih klijenata i drugih okrivljenih u tom postupku – ali dokaza protiv njih nema, ama baš nikakvih. Mogu još 20 puta svi mogući sudovi da pregledaju, pročitaju, izvedu sve dokaze koji su u spisima predmeta, kako one koji su zakonito pribavljeni, tako i one koji su nezakonito pribavljeni. I sad i uvek mogu da kazem da je apsolutno nesporno da Miki Kurak, Ratko Romić, Milan Radonjić i Rade Marković nemaju nikakve veze sa tim ubistvom, smatra Dobričanin.
Pravnici nerado komentarišu nove detalje u ovom slučaju. Međutim, ono što poznavaoci materije hipotetički objašnjavaju u ovakvoj situaciji, nije obećavajuće za bilo kakve pravne korake koji proizilaze iz ove odluke Vrhovnog suda.
Po zakonu koji to reguliše, sudija ne može biti pozvan na odgovornost zato što je učešćem u sudskom veću izrazio mišljenje, odnosno glasao za donošenje određene odluke, ma kakva ona bila.
Postoje tek teorijske šanse da bi se, kroz krivični postupak protiv konkretnog lica, moglo utvrditi i dokazati da je taj sudija, pri donošenju odluke imao nameru i vodio se time da nekome nanese štetu ili pribavi neku korist ili ostvari interes….
To se, međutim, osim što je veoma teško čak i u teoriji, u našoj sudskoj praksi nikada nije desilo, a šanse su gotovo nikakve da bi moglo da se dogodi u budućnosti.
Jelena Ćuruvija: Razmatramo konkretne pravne korake
Jelena Ćuruvija, Slavkova ćerka, kratko je prokomentarisala za Danas da sa svojim advokatom razmatra konkretne pravne korake koje će preduzeti, kako bi osigurali da ova odluka Vrhovnog suda ima stvarnu težinu. U detalje tih koraka nije želela da ulazi.Presuda Vrhovnog suda
U postupku zaštite zakonitosti, a na zahtev Vrhovnog javnog tužilaštva koji je delimično prihvaćen, Vrhovni sud je u detaljnoj iznetoj analizi utvrdio da pojedini dokazi nisu pravilno ocenjeni, te da su u obrazloženju presude Apelacionog suda izneti kontradiktorni ili nejasni zaključci, koji nisu u skladu sa izjavama nekih od najvažnijih svedoka tužilaštva, niti sa ključnim materijalnim dokazima, kao što je analiza podataka sa baznih stanica mobilne telefonije o razgovorima koje su okrivljeni vodili neposredno pre i posle ubistva Ćuruvije. Dodatno, neka od ključnih svedočenja izbačena su iz dokaza, uz nejasna i protivrečna obrazloženja Apelacionog suda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
