„Ono što sada gledamo je isključivanje struje”: Smene u zdravstvu, ni lojalisti više nisu zaštićeni

Prema njihovom mišljenju, sada više nisu zaštićeni ni oni lekari koji su nekada pružali i formalnu lojalnost Aleksandru Vučiću i listi Srpske napredne stranke. „Očajničkim” postupcima i stihijskim smenama vlasti još više se urušava ionako urušen zdravstveni sistem u Srbiji, smatraju lekari sa kojima smo razgovarali.

Plavšić: Umesto stručnih biraju se najpodobniji

Slavica Plavšić, specijalista pulmologije ocenjuje da godinama, možda i decenimaja, zdravstveni sistem u Srbiji klizi nizbrdo, a da ono čemu sada prisustvujemo više nije „polako urušavanje“ – već direktan i otvoren obračun sa svakim oblikom stručnosti, samostalnog mišljenja i profesionalnog integriteta.

“Smene i otkazi u zdravstvu više ne iznenađuju. Dešavaju se stihijski, bez reda, bez obrazloženja, često bez ikakvog smisla. I što je najopasnije – bez reakcije sistema. Sve je to pokazatelj ozbiljnog nedostatka dugoročne strategije i sistemskog pristupa, problema koji nas prate više od tri decenije. Umesto da se ključne pozicije u zdravstvu poveravaju najstručnijima, biraju se najpodobniji. Kriterijumi su nevidljivi, ali se njihove posledice jasno vide – u urušavanju poverenja, u odlasku kadrova, u sve većem broju onih koji sistem napuštaju bez namere da se ikada vrate”, smatra naša sagovornica.

O aktuelnoj smeni doktora Ristića, kaže da je to evropski i svetski priznat kardiolog i čovek čija biografija zaslužuje da se o njoj napiše knjiga, u kojoj bi između ostalog trebalo da stoji da je Medicinski fakultet BU završio sa prosečnom ocenom 10., bar kao pandan raznim drugim najboljim studentima prava, medicine…

“Razlog njegove smene nije saopšten, možda nije ni potreban. U ovom trenutku, dovoljno je da ste stručni, samostalni, i da ne pripadate „pravoj“ frakciji – da biste postali višak. Njegova smena posebno iznenađuje, jer pokazuje da ni formalno politički lojalisti jer je, da podsetimo, svojevremeno potpisao podršku predsedniku Vučiću, više nije zaštita. I to je možda najbolji pokazatelj koliko je sistem postao nepredvidiv, bahat i opasan – čak i za one koji su mu, makar nominalno lojalni”, ukazuje ona.

Plavšić dodaje da joj se čini da je danas opasno biti dobar, pomagati i misliti.

„U državi u kojoj zdravstveni radnici bivaju kažnjeni zato što ukazuju pomoć povređenima na ulici, drže transparent, ili se usude da izgovore ono što svi vidimo – postaje jasno da problem nije samo u zdravstvu. Problem je dublji. Problem je u tome što se kažnjava ljudskost. Kao lekar, ali i kao građanka, ne mogu i ne želim da ćutim. Aktivno učestvujem u radu Zborova, prisustvujem protestima, i dajem doprinos svakoj humanitarnoj akciji za kojom se javi potreba, jer verujem da svako od nas ima odgovornost da govori kada svi drugi ćute. A kao neko ko je ceo radni vek proveo u zdravstvu, pitam: kakvu to poruku šaljemo budućim lekarima, studentima, mladim stručnjacima? Da ovde nije važno znanje? Da je opasno biti najbolji? Zdravstvo u Srbiji odavno je „na aparatima“, ali ono što sada gledamo jeste – isključivanje struje”, naglašava ona.

Delić: Sada imamo najgrublji način partijskog kadriranja

Dragan Delić, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji i narodni poslanik (SRCE), ocenio su kod smene dekanke Medicinskog fakulteta u Beogradu prekršene odluke Statuta Medicinskog fakulteta.

“Profesorka Simić je smenjena protiv Statuta. Savet je apsolutno prekršio Statut Medicinskog fakulteta, a i Statut Univerziteta. Ne može Savetom da predsedava neko ko je iz društvene zajednice, tek je ušao u Savet, a ne prodekan kako je po Statutu. Ne može da bude obrazloženje da je neko prekršio etički kodeks a pri tom ne postoji nijedna odluka Etičkog odbora da je taj kodekst prekršen. Neprihvatljivo i akademski krajnje problematično. Neverovatno dokle su spremni da krše zakon, moral, čestitost i ništa im nije sveto u kadrovskoj politici”, ističe Delić.

On je podsetio na “milozvučno” obećanje SNS kad 2012. godine došao na vlast – “ne partijskom kadriranju” koga su Srbi zaboravili, ističući da ono što se sada radi je upravo najgrublji način patrijskog kadriranja.

Ponovo ukazuje da je jedan od problema taj što godinama imamo direktore u v. d. statusu i da je neprihvatljivo da se krši zakon koji predviđa da taj status može da traje samo šest meseci. Drugi problem, prema njegovom mišljenju, je što nema konkursa za izbor direktora na kome bi kandidati izneli svoj plan i program razvoja zdravstvene ustanove o čemu bi odlučio stručni kolegijum.

“Partijski ljudi se postavljaju da bi mogli u svakom tenutku da se smene. To znači da niko nije siguran i svako strepi za svoje mesto. Nažalost, mnogim lekarima to direktorsko mesto mnogo znači, što ne mogu da prihvatim i razumem, jer niko od nas nije studirao da bude direktor nego lekar. To mesto donosi i neke privilegije koje ne bi imali da nisu na njemu. Namera zašto neko prihvata da bude u v. d. statusu je krajnje diskutabilna i problematična”, kaže Delić.

Dodaje da mu je neprihvatljivo i da se stave licise na ruke lekaru, sprovodeći ga kroz celu kliniku, čak i kad je u pitanju korupcija.

“Ne treba ponižavati lekare pokazujući ih tako pacijentima da bi se demonstrirala sila i pokazalo kako država radi”, dodaje on.

Delić kaže da podržava studente ali ukazuje da “nijedna politička pobeda nije osvojena samo na osnovu istine i hrabrosti”.

“Nedostaje političko iskustvo, organizacija, logistika i jedno jedinstvo svih zdravih snaga ovog društva, srećom ima takvih ljudi. Sve što Srbija ima kvalitetno mora da se okupi oko studenata i profesora. Ne zbog borbe oko vlasti, nego zbog toga da se nešto promeni u ovoj zemlji. Jedino zajedno možemo smeniti ovu autoritativnu vlast”, poručuje on.

Bajkin: Stati na put policijskoj brutalnosti

Komentarišući smene lekara i zdravstvenih radnika, endokrinološkinja Ivana Bajkin iz Univerzitetskog Kliničkog centra Vojvodine i profesorka na Medicinskom fakultetu kaže za Danas da vlast u očajničkom pokušaju da ostane na vlasti zbija redove.

“Mislim da sada Sprska napredna stranka, odnosno vlast, najlojalnije ljude postavlja na strateška mesta za koja im se čini da su od interesa da bi mogli da kontrolišu situaciju u određenim zdravstvenim i bilo kojim drugim ustanovama. Na taj način pokušavaju da se kontroliše šteta jer se sve više građana uz studente, prosvetari su uz studente, zdravstvo je sve više uz studente, prosto je sve više struke glasnije i odlučnije u tome”, ocenjuje naša sagovornica.

Ona ističe da to što se desilo u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu gde je troje zaposlenih dobilo otkaze ne bi trebalo da prođe ispod radara. Poseban akcenat, kako kaže, treba staviti na policijskoj brutalnosti nad građanima pa i zdravstvenim radnicima.

“Mora se stati na put primeni prekomerne sile nad građanima koji ne pružaju otpor, ne napadaju, drže ruke poodignute u vazduhu, jer to je ono što se desilo i nama kao ekipi prve pomoći. Me jesmo volonterska ekipa, ali postupamo u skladu sa Hipokratovom zakletvom i u svoje slobodno vreme rešili smo da pomažemo kome kod treba, i policajcima ako budu povređeni. Tokom avgusta kada je bilo komešanja na Bulevaru oslobođenja dva naša člana ušla su u prostorije SNS da pomognu nekome ko je bio povređen, znači mi ne diskriminišemo nikoga. Ali moramo da stanemo na put sili koju policija stalno pokazuje prema mirnim demonstrantima. To smo doživeli i onda kad smo ušli u Rektorat i kada su policajci i žandarmi provalili pa nas držali kao taoce tri sata”, navodi doktorka Bajkin.

Smirićemo se svi, kaže ona, kad se ponovo vrate institucije, odnosno vladavina prava.

“Kada ja i taj policajac koji nas je tukao i neki lekar koji je pogrešno lečio i bilo ko drugi bude isti pred zakonom i kada se svakom bude sudilo spram toga što je uradio i bude adekvatno kažnjen, i ne bude zaštićen stranačkim obeležjima, funkcijom na kojoj je ili bilo čim. Ne navijamo mi ni za koga politički, mi navijamo za pravnu državu”, poručuje ona.

Ne očekuje, kako kaže, da se o policijskoj brutalnosti izjasni Lekarska komora, čiji je član, jer je njihova reakcija i do sada izostajala, a skupština na kojoj bi se glasalo o podršci studentima nikada nije održana.

Ipak Upravi Kliničkog centra Vojvodine nema šta da zameri u smislu toga da li se obračunava sa onima koji su na protestima, navodeći da i sama kao načelnica koja je aktivna i vidljiva u pružanju pomoći na protestima, nikada nije pozivana na neki razgovor na kome bi joj se skretala pažnja da nešto ne sme da radi.

Podsetimo, pre godinu dana smenjen je i direktor UKC Srbije Milika Ašanin, samo dva meseca pre odlaska u penziju iako je u novembru 2023. godine postao član SNS. Ove godine, zbog podrške studentima, smenjen je načelnik Prve hiruške klinike hirur Vladimir Dugalić.

Pre dva meseca, kako su objavili studenti Medicinskog u blokadi, smenjena je i profesorka Tatjana Adžić sa mesta načelnika drugog kliničkog odeljenja Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, zbog podrške studentima. Nedavno se na meti nove v. d. direktorke u Zdravstvenom centru „Studenica“ u Kraljevu našla i načelnica Odeljenja za anesteziologiju sa reumatologijom Slađana Petrović Ćika, samo nedelju dana nakon štrajka upozorenja…