Tužilaštvo za ratne zločine u saradnji sa Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, uz podršku misije OEBS i beogradskog Centra za ljudska prava, organizovalo je preksinoć u Užicu tribinu pod nazivom Lice pravde. Cilj tribine je da se građani informišu o važnosti suđenja za ratne zločine.
Tužilaštvo za ratne zločine u saradnji sa Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, uz podršku misije OEBS i beogradskog Centra za ljudska prava, organizovalo je preksinoć u Užicu tribinu pod nazivom Lice pravde. Cilj tribine je da se građani informišu o važnosti suđenja za ratne zločine. To je tema koju deo naše javnosti i dalje doživljava kao neprijatnu i pored potrebe suočavanja sa ratnim zločinima počinjenim na prostoru bivše Jugoslavije. Kako je na tribini rečeno posebno je važno da se sudi svima koji su počinili ratne zločine na prostoru bivše Juzgoslavije, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.
Ne plašimo se pretnji
– Nijedna od pretnji ne ostavlja nas ravnodušnima. Tužiocu Vladimiru Vukčeviću je stigla šesta i vrlo ozbiljna pretnja i sve se vrlo pažljivo ispituju, a to je posao policije u koju mi verujemo. S druge strane, nijedna pretnja nije nas uplašila i mi nastavljamo da radimo svoj posao – rekla je Danasu Jasna Šarčević Janković, koordinatorka za odnose sa javnošću Tužilaštva za ratne zločine.
Bogdan Stanković, savetnik tužioca za ratne zločine, podsetio je da je to tužilaštvo od osnivanja 2003. godine prevazišlo mnoštvo tehničkih problema i stručnih dilema, te da je u delu javnosti bilo predrasuda i negativnih reakcija. – Nema više moralnih dilema niti pitanja zbog čega sudimo našim ljudima, a drugi ne sude svojima. Zločina je bilo na svim stranama i oni koji su ih počinili moraju da budu kažnjeni – rekao je Stanković, dodavši da je sa Haškim tribunalom upostavljena dobra sardanja, da je „relativno dobra sa Hrvatskom, ali da bi „mogla da bude bolja sa Bosnom i Hercegovinom“.
Istakavši da se u Veću za ratne zločine trenutno vodi osam prvostepenih postupaka, za koje je rekla da su kompleksni, jer ne zavise samo od našeg pravosuđa, te da poseban problem predstavlja dolazak svedoka iz BIH ili Hrvatske u Beograd, Ana Petrović je istakla da ljudi u tom Veću i Tužilaštvu „daju sve od sebe“ kako ne bi ostali nekažnjeni oni koji su počinili ratne zločine.
Žarko Marković iz beogradskog Centra za ljudska prava primetio je pravni paradoks, po kome je maksimalna kazna za ratni zločin dvadeset godina, dok je za druga krivična dela duplo veća, a potom ukazao na potrebu da država Srbija obešteti žrtve i njihove porodice, ali i da usvoji zakonski okvir za oduzimanje imovine onima koji su je stekli pljačkom, primetivši da su među optuženima za ratne zločine uglavnim bogati ljudi. Na tribini su, pored njih, govorili Ivan Jovanović, nacionalni savetnik za pitanje ratnih zločina pri misiji OEBS i Ana Toskić, student Pravnog fakulteta u Beogradu. Iako su najavljeni, nisu došli predstavnici Veća za ratne zločine, jer su, kako je objašnjeno, bili službeno sprečeni.
O slaboj posećenosti tribine, održane u zgradi SO Užice kojoj je prisustvovalo oko tridesetak građana, Jasna Šarčević Janković, koordinatorka za odnose s javnošću ovog tužilaštva, kaže da to „nije iznenađujuće, jer ljudi još uvek imaju otpor prema toj temi“. Pored Užica, slične tribine organizivane su u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru, a od jeseni će uslediti u još desetak gradova Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
