Ratari srednjeg Banata ne mogu se pohvaliti uspešnom setvom pšenice ove jeseni. Prema svim pokazateljima dosad je zasejano negde oko 60 odsto planiranih površina, što je daleko manje u odnosu na prethodnu godinu. Planirano je da pod pšenicom bude 55.000 hektara, ali što zbog vremenskih uslova, kiše i snega, što zbog skupe proizvodnje, hlebnog zrna će evidentno biti manje.
Ratari srednjeg Banata ne mogu se pohvaliti uspešnom setvom pšenice ove jeseni. Prema svim pokazateljima dosad je zasejano negde oko 60 odsto planiranih površina, što je daleko manje u odnosu na prethodnu godinu. Planirano je da pod pšenicom bude 55.000 hektara, ali što zbog vremenskih uslova, kiše i snega, što zbog skupe proizvodnje, hlebnog zrna će evidentno biti manje.
Prema nekim računicama cena semena po katastarskom jutru kreće se i do 6.000 dinara, dok je đubrivo oko 5.000 dinara po jutru. Sa svim troškovima pripreme zemljišta, dubokog oranja i usluge sejanja, sume se penju na 450 evra po hektaru, a toliko većina poljoprivrednika nema.
U zemljoradničkoj zadruzi „Begej“ u Zrenjaninu izračunali su da bi, uz sadašnje troškove setve i trenutnu cenu pšenice na tržištu, trebalo obezbediti prinos od najmanje četiri tone po hektaru da bi se setva isplatila. Stručnjak Instituta za poljoprivredu dr Milica Milovac apeluje na proizvođače koji se odlučuju da sada seju da obrate pažnju na rizike.
– Prinosi u ovakvim uslovima setve nisu visoki i to ratari moraju da znaju. Kada je reč o ukupnoj proizvodnji pšenice ove jeseni, u regionu srednjeg Banata zasnovana je proizvodnja na 37.600 hektara, što sigurno predstavlja jednu od najmanjih površina u poslednjih 30 godina, jer je do sada pšenica sejana na oko 55.000 hektara. Ječam je posejan na 4.700 hektara, što je mala površina jer je prethodnih godina sejan na 7.000 hektara. Uljana repica je zasejana na 2.700 hektara. Vremenski uslovi tokom jeseni nisu išli naruku proizvođačima. Česte kiše prekidale su pripremu zemljišta i setvu pšenice, kao i ubiranje jesenjih useva koji su predstavljali preduseve pšenici. Optimalni rok za setvu pšenice je prošao, međutim savet onima koji su kupili seme je da ga čuvaju na suvom i sklone ga od glodara. Stanje na tržištu pšenice pokazuje da postoji tražnja, tako da je potrebno ići na veće površine pšenice. Pošto je optimalni rok prošao, oni koji sada planiraju da seju moraju sačekati da se zemljište prosuši i izvrši dobra priprema – ističe dr Milica Milovac.
Prema njenim rečima na zasejanim usevima pod pšenicom treba obratiti pažnju na pojavu bauljara, koji može naneti znatnu štetu usevima. Zbog lošeg vremena mnoge njive nisu zasejane a ulazak u atar otežava raskvašeno zemljište. Sejanje pod ovakim uslovima krajnje je rizično.
– Mada su stručnjaci ove jeseni očekivali idealne uslove za setvu pšenice i ozimog ječma u zrenjaninskom okrugu i sugerisali proizvođačima da, zbog povoljnih globalnih kretanja na tržištu pšenice, ali i ječma koji postaje sve profitabilniji, idu na povećanje površina, vreme ih je iznenadilo i već sada postoji opravdana bojazan da će i proizvodnja, ali i prinosi, kod ovih žitarica biti manji nego prošle godine – kaže Zoran Ilijašev, predsednik Asocijacije zemljoradnika iz Botoša.
Ostvarenje ovogodišnjeg plana proizvodnje pšenice pod ozbiljnim je pitanjem, S obzirom na to da su optimalni rokovi za setvu prošli, teško da će u narednim danima sejanje biti obavljeno. Od planiranih 55.000 hektara pod pšenicom je 37.600 hektara, što je nešto više od polovine planirane proizvodnje. Kada je reč o jarim usevima, ovo je period kada treba obaviti neophodnu pripremu zemljišta. Stručnjaci zrenjaninskog Instituta poljoprivrede savetuju primenu mešanih NPK đubriva, jer sadrže tri najvažnija hraniva za biljke. Preporučuje se primena đubriva pre dubokog oranja, kako bi ga biljke koristile tokom čitave vegetacije. S tim u vezi poljoprivrednicima se nudi agrohemijska analiza zemljišta, kako bi se odredila optimalna količina đubriva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
