Žuti karton severnoj Veneciji

Moda izgradnje nebodera u Rusiji mogla bi da skine Sankt Peterburg sa spiska svetske baštine ili, u najmanju ruku, da ga stavi na spisak objekata kojima preti opasnost. Centar mirne, lepe bivše prestonice Rusije, ispresecane kanalima Neve, a čije zgrade svedoče o bogatoj istoriji, gde iza ugla očekujete da sretnete Dostojevskog ili Raspućina, mogao bi da bude „dopunjen“ neboderom od 300 metara od metala i stakla. Bogati monopolista Gazprom namerava da „ugradi“ svoje zdanje visine Ajfelove kule u istorijski centar najlepšeg grada Rusije, nedaleko od manastira iz 18. veka. Gazprom takve zgrade već ima u Moskvi, a kritičari smatraju da je ideja o izgradnji „čudovišta“ u Sankt Peterburgu potekla od gubernatorke Valentine Matvijenko koja, navodno, želi da se dodvori Peterburžaninu – predsedniku Vladimiru Putinu.
Arhitekte severne Venecije, kako ovaj grad još zovu, dočekali su plan na nož, tvrdeći da narušava nisku arhitekturu tog dela grada i apsolutno se ne uklapa u stil neoklasicizma u kojem su izgrađeni dvorci i bogati sabori. Tokom posete Moskvi zamenik generalnog direktora Uneska Mario Barbarosa upozorio je da ako do 1. februara 2008. godine Rusija ne dostavi detaljan izveštaj o mogućim rezultatima tog projekta, protiv nje će biti uvedene sankcije. „To je kao žuta karta u fudbalu. Ako se situacija ne promeni mi ćemo ozbiljno razmotriti mogućnost unošenja tog grada u spisak objekata koji se nalaze u opasnosti. Danas je rizično ući u taj spisak“, rekao je Barbarosa. Krajnja mera u tom slučaju, upozorio je on, može biti čak i isključenje iz spiska objekata svetske baštine koji je Sankt Peterburg dobio 1990. godine, ali je izrazio nadu da se to ipak neće dogoditi. Gradnja kule u rejonu Malaja Ohta još nije počela, a rešenje o tome šta će biti sa statusom Sankt Peterburga, prema rečima Barbarose, biće doneto ne ranije od sredine naredne godine.
Šef ruske komisije pri Unesku Grigorij Ordžonikidze smatra, međutim, da je skidanje Pitera sa spiska, kako ga od milošte zovu Rusi, nerealno. „Uopšte nije reč o isključenju. Ako projekat Ohta-centar počne da se gradi, i bude izgrađen, tek tada mogu da uslede neke akcije. Pa i tada, tek ako ga ocene negativno“, rekao je Ordžonikidze Internet izdanju Fontanka. Prema njegovim rečima projekat zasad još nije ni utvrđen. I, ako se govori teoretski, ukoliko se nešto preduzme to će biti najpre stavljanje na spisak objekata u opasnosti. Ordžonikidze smatra da su celu stvar naduvali novinari i da se ništa strašno neće dogoditi.
Stvar bi trebalo da se raščisti 13. septembra, kada je planiran susret predstavnika Gazproma, gradske administracije i Uneska i kada bi, kako je rekao Barbarosa, trebalo da bude pronađena alternativa.