Arsić: Ne verujem u zvanične podatke o zaposlenosti

Tako recimo šteta koju su na objektima izazvale poplave ne ulazi u obračun BDP-a, jer on meri samo tekuća kretanja.

– To je jedna od slabosti načina obračuna BDP-a, pa ekonomisti u šali kažu da BDP možete da povećate tako što ćete spaliti kuću pa je ponovo izgraditi, jer nastala šteta formalno ne umanjuje BDP, dok ga nova izgradnja povećava – kaže jedan od sagovornika Danasa.

U Ministarstvu privrede juče su za ovako loše rezultate preduzeća okrivili upravo kursne razlike, koje su firme ove godine morale da uknjiže kao dobitak ili gubitak, što ranije nije bio slučaj.

– Statistički i finansijski izveštaji na koje se mediji pozivaju zapravo se odnose na gubitke preduzeća nastale na negativnim kursnim razlikama u periodu od 2007. do 2013. godine, a ne u 2014. kada se na osnovu novog Zakona o računovodstvu moraju zbirno iskazati. Konfuziju u vezi sa periodom nastanka gubitaka omogućili su raniji računovodstveni pravilnici koji su dozvoljavali firmama da troškove kursnih razlika ne iskazuju godinama. Baš zbog promene računovodstvene metodologije, koja to više ne omogućava, kasne statistički izveštaji privrednih subjekata u Srbiji – navode u Ministarstvu privrede.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za Danas objašnjava da se negativni efekti poplava koji idu na teret kapitala ne registruju u obračunu BDP-a, te da van tog obračuna ostaju i promene kursa.

– Recimo, ona preduzeća koja su imala dugove u dolarima zabeležila su kapitalne gubitke. Međutim, to je obračunski gubitak, što znači da jedne godine može da ga bude, a druge da ga ne bude, u zavisnosti od kretanja kursa. Što se tiče štete na infrastrukturi koju su nanele poplave, ona je većim delom već otklonjena – kaže Arsić.

Osvrćući se na podatke APR-a o tome da je u preduzećima ugašeno 18.839 radnih mesta, od čega 15.179 u privatnom sektoru, Arsić kaže da je on „već više puta izražavao sumnju u zvaničnu statistiku, koja se dobija putem ankete o radnoj snazi“.

– Svi podaci o radnoj snazi od 2009. naovamo su problematični. Po njima ispada da je ove godine formalno zaposleno 200.000 ljudi, što sigurno nije tačno. Prirodno je to što je u godini kada smo imali recesiju (što je bio slučaj u 2014) smanjen i broj zaposlenih, kao što bi bilo prirodno da ove godine kada budemo imali privredni rast, zabeležimo i određeni rast broja radnika – dodaje Arsić.

Generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije Pero Škobić kaže da je problem u tome što je pravilnikom iz januara 2010. godine firmama bilo dozvoljeno da kursne razlike knjiže kako hoće, to jest nisu morale, ali su mogle da ih zavode kao gubitak. Aktuelna vlast je, kako kaže, to promenila, pa je sada obavezno da se kursne razlike knjiže na ovaj način, ali je teško izračunati koliki je stvarni efekat ovih kretanja, jer su u prošlosti neke firme ove gubitke i dobitke zavodile na jedan, a druge na drugi način.

Direktor Tarketa Nikola Pavičić kaže za Danas da srpska privreda posluje sa gubitkom još od 2000. i da postoje proračuni od pre pet godina koji pokazuju da je kumulativni gubitak domaće privrede gotovo 20 milijardi evra.

– Kada bismo ponovo računali, sada bi sigurno bio veći od tih 20 milijardi. Mi imamo utisak da će možda Marsovci doći i pokriti to, ali neće, moramo mi sami. Nema čuda, političke elite ne žele da gledaju tu ekonomsku stranu jer im poslednjih deceniju i po ne odgovaraju rezultati, ali moraće u jednom trenutku – napominje Pavičić.

On podseća da je trenutni privredni rast od 0,7 odsto u odnosu na vrlo lošu 2014. i dalje veliki pad u odnosu na poslovanje domaće privrede u 2013.

– Problem je što mi imamo sistem koji uništava proizvodnju, a za to su krive visoke kamate, visoki porezi i nerealan kurs. U poslednjih 15 godina prosečna kamatna stopa bila je nekih 15 odsto. Recite mi, ko je spreman sa takvom kamatom da investira – ističe Pavičić.

Problem je veliki i sa nerealnim kursom, koji je, kako kaže naš sagovornik, napravljen za špekulante, a ne za one proizvođače koji žele da izvoze. Nije ni čudo, napominje Pavičić, što veliki broj domaćih preduzeća odlazi u sivu ekonomiju jer ih na to teraju upravo visoki porezi.

Na pitanje da li aktuelna vlast ima znanje, volju i želju da popravi katastrofalnu ekonomsku sliku Srbije, Pavičić kaže da ima utisak da je vlastima više stalo do utiska koji će ostaviti nego do rezultata.

– Iz iskustva znam da se živi od rezultata, a ne od utiska. Ljudi neće odustati od težnje da žive bolje – kaže Nikola Pavičić.

I novi zakon kriv za loše podatke

Podsećamo da novi Zakon o računovodstvu i pravilnici tek od 2014. obavezuju preduzeća da kursne razlike prikažu kao prihod ili trošak. Zato je podatak da su finansijski troškovi preduzeća uvećani za 50 odsto u 2014. godini zapravo pokazatelj lošeg rada i prezaduženosti u periodu od 2007. do 2013, preciznije šest godina uoči godine u kojoj se moraju iskazati – tvrde u Ministarstvu privrede.