Autobus brži i jeftiniji od Vestern juniona

Iako je na tržište Srbije u prethodnih nekoliko godina ušao veliki broj stranih banaka, taj sektor još uvek nije povratio poverenje građana Srbije koji rade u inostranstvu. Na to ukazuje podatak da je samo 11 odsto naših građana spremno da novac koji šalje rođacima u zemlji prosledi bankarskim kanalima. To pokazuju i rezultati istraživanja koje je na uzorku od 343 ispitanika iz ruralnih sredina centralne i istočne Srbije, sproveo Švajcarski državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO). Oko 83 odsto anketiranih potvrdilo je da im novac iz inostranstva donose prijatelja koji dolaze na odmor ili u posetu rodbini, ili, što je najčešći slučaj, tu uslugu obavljaju vozači autobusa. S druge strane, simboličan je broj onih koji za transfer novca koriste privatne kompanije, poput Vestern juniona, na primer. Da je istraživanje ukjlučilo i gradsku populaciju, gde je nešto veći procenat onih koji doznake primaju preko bankarske mreže, slika bi samo donekle bila izmenjena, jer najveći broj doznaka ipak kao krajnje odredište ima seoske sredine. Na skupu koji je organizovao SECO uz pokroviteljstvo Narodne banke Srbije, istaknuto je da naši ljudi u inostranstvu još uvek pamte period od pre nekoliko godina, kada bankarski sektor nije funkcionisao. A neki od razloga za korišćenje neformalnih kanala su i komplikovana procedura, visoke bankarske provizije, kao i činjenica, novac bankarskim kanalima putuje dva do pet dana.
Sudeći prema rezultatima mini ankete koju smo sproveli u nekoliko banaka, procedura slanja novca prilično obeshrabruje. Naši sagovornici u bankama potvrdili su nam da bi klijenti, pre nego što odluče da im novac bude poslat preko računa, trebalo detaljno da se raspitaju o proceduri slanja doznake iz određene zemlje, i o tome da obaveste nalogodavca u inostranstvu. Uprkos tome, u Sosijete ženeral banci tvrde da se udeo privatnih doznaka u ukupnom deviznom prilivu banke, kreće od 20 do 25 odsto, „što je prilično visoko učešće“.
– Doznake stižu u svim valutama i iz svih zemalja, ali dominiraju one u evrima. Slede uplate u američkim dolarima, švajcarskim francima, a značajne sume novca stižu i iz skandinavskih zemalja, Kanade ili Australije. Procedura slanja novca zavisi od zemlje u kojoj se uplaćuje, ali po pravilu ona podrazumeva da se u domicilnoj banci izda platni nalog koji se međubankarskim kanalima prosleđuje našoj banci. Ukoliko doznaka stigne u toku pre podneva, onda se isplata odobrava istog dana i korisnik može da podigne novac odmah. Ali ukoliko novac „legne“ na račun u popodnevnim satima, onda se može podići narednog dana. U principu, standard je da se za dva radna dana od momenta uplate, doznaka može realizovati, ali taj rok može biti i nešto duži ukoliko banka prijema i banka u kojoj se isplaćuje doznaka nisu u istoj bankarskoj mreži. Naravno, postoji i opcija „hitno“ koja može da ubrza dostavu novca, a takođe je moguće da se novac nešto brže prosledi kroz sistem Vestern junion, koji i naša banka servisira, ali je njihova usluga nešto skuplja od klasične bankarske. Provizija za klasičnu doznaku iznosi 0,25 odsto vrednosti uplate a nalogodavac opredeljuje da li će te troškove snositi on ili korisnik – kaže za Danas Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Socijete ženeral banke, i dodaje da je deo standardnog postupka u toj banci i prolazak doznake kroz proceduru protiv pranja novca.
I u Banci Inteza kažu da doznaka do računa korisnika stiže za dva do tri dana, i da to zavisi od prakse pojedinih zemalja kao i od broja banaka uključenih u tehniku izvršenja plaćanja. „Klijent mora da ima otvoren devizni račun a novac može da se šalje iz svih zemalja, preko banaka koje se bave platnim prometom sa inostranstvom. Provizija se ne naplaćuje za iznose do 50 evra, dok za doznake do deset hiljada evra provizija iznosi 0,25 odsto. Za novčane uplate koje premašuju taj iznos, provizija je 0,15 odsto“, kažu u Intezi. Provizija u Rajfajzen banci iznosi 0,3 odsto bez obzira o kojoj je sumi reč.