Bela knjiga (FIC): Kod tri četvrtine preporuka bez ikakvog napretka u prethodnoj godini

On je istakao da je u Srbiji u pet privrednih sektora ostvaren značajan napredak, u 35 sektora je ostvaren određeni napredak, dok u 22 sektora nije bilo napretka.

„Izraženo u procentima, značajan napredak imamo u pet odsto preporuka, određeni napredak u 21 odsto i u 74 odsto nije bilo napretka. Tri su ključna sektora koja se nalaze u vrhu, to su digitalizacija, telekomunikacije i energetika“, naveo je Savić.

On je rekao da ovogodišnja „Bela knjiga“ sadrži 461 preporuku za unapređenje poslovanja, klasifikovanih u 62 sektora čiji su predstavnici dali svoje predloge.

„Prosečna ocena za ovu godinu je 1,32 i ona je za 0,02 boda bolja od prošle godine. U ovim dosta komplikovanim i složenim uslovima možemo oceniti da je to blagi napredak“, rekao je Savić.

Istakao je da je digitalizacija ove godine na prvom mestu sa ocenom 2,5 od maksimalnih tri, dok je prošle godine imala ocenu 2,29.

„Digitalizacija predstavlja nešto što u osnovi treba da bude srž i suština našeg razvoja u budućnosti. Na drugom mestu se nalaze telekomunikacije, koje su prošle godine imale ocenu 1,67. Ove godine imaju ocenu 2,27, što znači poboljšanje za 0,61 bod. To je značajno napredovanje, jer se iz druge kategorije ušlo u prvu“, naveo je Savić.

Dodao je da je treća u vrhu bila energetika koja se, bez obzira što je prošle godine imala ocenu 2,63, a ove godine 2,13, klasifikuje u najznačajnije oblasti.

Prema njegovim rečima, na drugoj strani skale nalaze se oblasti u kojima je situacija dugo nepromenjene, a jedna je u vezi sa radnom snagom, odnosno Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, druga se odnosi na poreze i parafiskalne namete, a treća na porez na dobit pravnih lica.

Istakao je da je za Srbiju važno da bude svesna da postoji globalna fragmentacija u svetskoj privredi i trgovini i da postoje recesione tendencije kod glavnih trgovinskih partnera sa kojima Srbija radi.

Ocenio je da je dobra vest što je Srbija u ovoj godini, pod komplikovanim okolnostima, ostvarila rast mada je on usporen, a i stopa inflacije je vraćena u okvire inflacionog koridora, odnosno nalazi se blizu centralne tačke koridora, od tri odsto.

Savić je istakao da je srpska privreda ispoljila, uprkos ogromnim problemima, „veliku otpornost na jake domaće i spoljne negativne šokove i održala makroekonomsku stabilnost i rast“.

„Priliv stranih direktnih investicija u prošloj godini bio je negde oko šest odsto BDP-a. U ovoj godini će biti verovatno negde oko tri odsto ili nešto preko tri odsto. Najveći udeo stranih direktnih investicija potiče iz EU, ali je na opadajućoj putanji“, rekao je Savić.

Dodao je kako je važno da pored stranih direktnih investicija, koje predstavljaju važan izvor finansiranja rasta i razvoja Srbije, treba da se podstakne razvoj domaćih privatnih firmi.

Savić smatra i da srpska privreda treba da se prilagođava novim okolnostima koje su nastale u svetu i da to treba da bude u vezi sa što intenzivnijim inoviranjem domaće privredi, jer je inovativnost ključ unapređenja konkurentnosti.

Zato je pozdravio razvoj E-fabrika i E-antena u okviru projekta koji se razvija zajedno sa EU, a koji treba da omoguće i da podstaknu razvoj startapova i kompanija.

„Druga stvar jeste razvoj čiste energije u zadovoljavajućem objemu i kvalitetu, jer bez toga nećemo moći da realizujemo ni planirano u vezi sa veštačkom inteligencijom“, rekao je Savić.

Istakao je i važnost uključivanja u globalne i regionalne industrijske lance vrednosti, od kojih je dobar deo lociran u EU.

Savić je navo da kao nove razvojne perspektive važne za Srbiju vidi razvoj tzv. smart industrijskih politika, ukazujzći da ranije vođena strategija industrijskih politika nije pokazala sjajno.

Misli i da nije dobro da se stane sa razvojem infrastrukture, iako su se u javnosti pojavila i takva mišljenja.

„Mi još uvek imamo nedovoljno razvijenu klasičnu infrastrukturu i treba dalje da je razvijemo, što znači putevi, luke, aerodromi i železnice“, kazao je Savić.

Dodao je da je potrebno razvijati i tzv. netradicionalnu infrastrukturi koja je povezana sa razvojem veštačke inteligencije, u šta spadaju i data centri.

FIC najbolje ocenio napredak u oblasti digitalizacije i elektronskog poslovanja

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut kazao je na predstavljanju Bele knjige da je FIC postao važan deo ekonomskog pejzaža Srbije i da njegove ideje, preporuke i predlozi nisu samo kritika i spisak želja već dragoceni savet koji pomaže Vladi da popravi poslovno okruženje.

„Bela knjiga nas svake godine podseća da uspeh nije rezultat monologa, već dijaloga. Mnoge reforme koje danas smatramo prirodnim delom našeg sistema, kao što su elektronske dozvole, digitalna fiskalizacija, unapređenje carinske procedure, potekle su upravo iz saradnje države i Saveta stranih investitora“, rekao je premijer.

Investitorima je poručio da je njihova uloga dragocena, jer nadležne podsećaju gde procesi usporavaju, gde propisi nisu dovoljno jasni, gde praksa odstupa od namere.

„Srbija će i dalje voditi politiku otvorenosti prema kapitalu, prema znanju, prema idejama. I dalje ćemo se truditi da svaka kompanija, bez obzira odakle dolazi, ima jednaka pravila i jednake mogućnosti da uspe“, naveo je Macut.

On je ocenio i da je, u trenutnom svetskom poretku poremećenih lanaca snabdevanja, geopolitičkih tenzija i energetske neizvesnosti, Srbija uspela da sačuva stabilnosti i da ostane privlačna destinacija za investicije.

„Projekcije su da će Srbija ove godine ostvariti rast BDP od 2,3 odsto, a da bi iduće godine rast mogao da bude ubrzan na tri odsto, a u 2026. na pet odsto, jer se tada očekuje skok investicionog ciklusa zbog završnih radova povezanih sa Ekspo izložbom“, rekao je Macut.

Istakao je da Srbija želi da postane regionalni centar za inovacije, logistiku, obnovljive izvore energije i proizvodnju visoke tehnologije i ukazao da Vlada Srbije privatni sektor posmatra kao partnera.

„Naš cilj nije da privlačimo investicije po svaku cenu već da stvaramo održiv i konkurentan model razvoja zasnovan na znanju, inovacijama i stvaranju dodatne vrednosti, baš kako je to i rečeno u prethodnim obraćanjima. Infrastruktura, energetska bezbednost i ubrzana tranzicija kao državnim izvorima energije, digitalna transformacija, ulaganja u istraživanja i razvoj, obrazovanje mladih i jačanje lokalnih kapaciteta, to su stubovi na kojima gradimo ekonomiju u budućnosti“, rekao je Macut.

Precizirao je da se u Srbiji trenutno gradi 28 industrijskih zona i da je u planu da do kraja godine krene izgradnja još četiri industrijske zone, čime će se otvoriti prostor za dodatne inovacije i nove tehnologije.

Predsednik FIC-a Ronald Zeliger je rekao da je većina kompanija koje su članice tog poslovnog udruženja dugo u Srbiji i odani su joj i žele dodatno da ulažu.

„Usaglašavanje sa proposima EU i nastavak puta ka članstvu u EU od ključne su važnosti za smanjenje geopolitičkih rizika i jačanje poverenje investitora, jer većina ulagača u Srbiji su iz EU „, istakao je on i dodao da je potrebno da reforme budu nastavljene.

Zeliger je podsetio da su strane direktne investicije u Srbiji 2024. bile rekordne, da bi ove godine pale iz mnogo razloga, a najznačajniji je geopolitičko okruženje.

Ambasador Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas fon Bekerat izjavio je da su članovi FIC-a uložili u Srbiju više od 44 milijarde evra i da je na taj način zaposleno više od 115.000 ljudi, te da je 75 odsto tih kompanija iz EU.

„I ovo jasno pokazuje da je Srbija već blisko povezana i isprepletena sa privredom EU i ovih dana ta veza postaje samo još jača“, naveo ja Bekerat.

Istakao je i da je svaka zemlja koja se priključila EU i koja je prihvatila reforme, doživela temeljnu ekonomsku transformaciju, a kao primer je naveo Poljsku.

„Otkada je Poljska pristupila EU, njen BDP se udvostručio. Kada se priključila EU u Poljskoj je BDP po glavi stanovnika bio oko 50 odsto proseka u EU, a danas je više od 80 odsto“, ukazao je on i ocenio da Srbija ima potencijal da prati istu putanju i da su osnove već postavljene.

Za dalje privlačenje stranih investitora, kako je kazao, potrebno je obezbediti predvidivost.

„Investitori vole kada su pravila jasna i kada su politike stabilne, kada su institucije nezavisne i kada je konkurencija fer i transparentna. I kada su reforme konzistentne. I to je razlog zašto je ‘Bela knjiga’ važna. Njene preporuke nisu političke, to su praktični alati za investicije, produktivnost i rast“, precizirao je Bekerat.

Ponovio je da će EU nastaviti da bude pouzdan partner u promovisanju ekonomskog rasta u Srbiji i naveo nekoliko konkretnih primera.

Prema njegovim rečima, to je sistem plaćanja SEPA, u koji će za par meseci moći da se uključe srpske firme, potom jedinstveno tržište koje će biti otvoreno kompanijama iz Srbije uključujući energetiku, digitalni sektor i sektor usluga, kao i inovacije i veštačka inteligencija, gde Evropa gradi moćan ekosistem sa veštačkom inteligencijom, a Srbija će biti domaćin jedne od dve fabrike za antene u regionu.

Dodao je da je tu i saradnja u oblasti energetike, odnosno povezanosti i skladištenje od Transbalkanskog koridora za elektrifikaciju do diversifikacije izvora gasa, što će pomoći Srbiji da pojača svoju ulogu kao regionalni energetski centar, a time i svoju otpornost, što je važno u doba krize.

Naveo je i primer integraciju Srbije u strateški lanac vrednosti EU od baterija do farmaceutskih proizvoda, od napredne proizvodnje do reciklaže.