Beograd izrasta u centar kineskih infrastrukturnih investicija na Balkanu

Džang je u govorima na sastancima lokalnih lidera iz NR Kine i zemalja CIE, kao i na Kineskom investicionom forumu, održanom 28. i 29. avgusta, ocenio da bi veliki projekti modernizovanja železničke pruge između Beograda i Budimpešte, izgradnje mosta Zemun-Borča i auto-puta između Srbije i Makedonije, mogli da budu primeri snaženja saradnje druge najjače svetske privrede i 16 zemalja CIE. Sve to je dobra uvertira za posetu premijera Srbije Aleksandra Vučića NR Kini najavljenu za 10. septembar. Vučić je izrazio nadu da će sa partnerima u Pekingu potpisati više značajnih ugovora. „Razgovarao sam sa ambasadorom Kine u Srbiji da za ovu posetu spremimo nekoliko važnih ugovora na osnovu kojih bi Srbija, u infrastrukturnom smislu, trebalo da bude još jača, moćnija i važnija“, rekao je premijer.

Najznačajniji deo ekonomske saradnje dve zemlje odnosi se na izgradnju saobraćajne i energetske infrastrukture u Srbiji, gde su glavni izvođači kineske kompanije. Predviđeno je uključivanje podizvođača iz Srbije, a projekti se finansiraju povoljnim kreditima kineskih partnera. Pažnju srpske javnosti posebno privlači izgradnja mosta Zemun – Borča, koja je počela krajem oktobra 2011, a trebalo bi da bude završena do kraja 2014. Most koji gradi kompanija Čajna roud end bridž korporejšn svojevrsna je ulaznica kineskim graditeljima na evropsko tržište. Ukupna vrednost mosta sa pristupnim saobraćajnicama iznosi oko 260 miliona dolara. Kineska Eksim banka kreditira 85 odsto iznosa, a 15 odsto obezbeđuju država Srbija i Grad Beograd. Glavni izvođač radova na deonicama Koridora 11, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, jeste Šandong haj spid grupa. Radovi će biti obavljani u dužini od 50,2 kilometra, a kineska kompanija je polovinu posla poverila beogradskom Energoprojektu. U ovaj projekat biće investirano 333,7 miliona dolara, računajući i 10 odsto učešća Srbije. Radovi treba da budu obavljeni za 37 meseci, a biće finansirani kreditom kineske Eksim banke, sa rokom otplate od 20 godina i fiksnom kamatom od 2,5 odsto godišnje. Projekat modernizacije pruge od Beograda do Budimpešte, čiju su realizaciju, na Samitu u Bukureštu, dogovorili premijeri Srbije, NR Kine i Mađarske, Ivica Dačić, Li Kećeng i Viktor Orban, predstavlja značajan podsticaj privrednom razvoju čitavog regiona. Dogovoreno je da se finansiranje obezbedi iz kreditne linije od 10 milijardi dolara, koju je Kina namenila za infrastrukturu u zemljama CIE. Procenjuje se da će biti neophodno 885 miliona evra – za deonicu kroz Srbiju i oko 1,5 milijardi evra – za radove u Mađarskoj.

Kina je, već godinama unazad, najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Srbije na azijskom kontinentu (2013. godine bila je peti po veličini spoljnotrgovinski partner Srbije). Zanimljiv je i podatak da se na listi 172 tržišta, na koja su srpski izvoznici plasirali robu, Kina našla na 53. mestu. Na listi od ukupno 204 zemlje iz kojih smo uvozili robu, Kina se našla na četvrtom mestu. Dobar znak koji govori u prilog unapređenja privredne saradnje svakako je podatak (iz Pekinga) da je prošle godine trgovinska razmena između dve države porasla za 18,7 odsto, zahvaljujući, pre svega, kineskim kompanijama koje već dugo posluju u Srbiji. Uprkos tome, Srbija i dalje beleži veliki deficit u robnoj razmeni sa Kinom. Prema podacima Privredne komore Srbije, domaći proizvođači plasirali su na kinesko tržište robu vrednu oko 9,2 miliona američkih dolara, dok je na uvoz robe kineskog porekla prošle godine potrošeno više od 1,66 milijardi dolara. Za prvih sedam meseci 2014. iz Srbije je izvezeno robe vredne osam miliona dolara, dok je vrednost uvoza premašila 906 miliona.

Planova za saradnju u narednom periodu ima mnogo. Zvaničnici NR Kina su tokom samita premijera zemalja CIE u Bukureštu, i nedavnog skupa u Pragu, pozvali zemlje regiona, da, pored ostalog, ponude i poljoprivredno-prehrambene proizvode tržištu najmnogoljudnije zemlje na svetu. Uz sve to, Beograd se zalaže da dobije status centra kineskih infrastrukturnih investicija u okviru mehanizma za saradnju NR Kine sa zemljama CIE. Podsećanja radi, strateško partnerstvo dve države proklamovano je 2009. prilikom susreta predsednika Hu Đintaoa i Borisa Tadića u Pekingu. Za vreme prošlogodišnje posete predsednika Tomislava Nikolića, potpisana je i Zajednička izjava o produbljivanju strateškog partnerstva, u kome ekonomska saradnja čini značajan deo.

*****

Za rudarsko-geološka istraživanja 25 miliona evra

Srpsko-kineska saradnja u oblasti energetike proširena je novim investicijama u TE Kostolac. U „paket projekat“ Kostolac B, koji se realizuje u dve faze, biće uloženo 1,32 milijarde dolara. Predviđena je obnova blokova B1 i B2, izgradnja novog sistema za odsumporavanje, kao i izgradnja pruge i luke. Dogovoreno je i proširenje proizvodnih kapaciteta kopa Drmno – sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje. U Elektroprivredi Srbije procenjuju da će novi blok biti priključen na mrežu krajem 2019. Ulaganja su predviđena i u rudarsko-geološka istraživanja i u eksploataciju ruda – za te namene Kinezi će izdvojiti 25 miliona evra.