Ukoliko poslanici Skupštine Srbije usvoje zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima to će značiti da će proizvođači već naredne godine morati da budu upisani u poseban registar.
Zato su članovi Radne grupe, koju je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede angažovalo da izradi Predlog zakona, zatražili da se iz skupštinske procedure povuče dokument za koji tvrde da je pretrpeo velike izmene i da ne odgovara prvobitnoj verziji. Osnovna zamerka novoj verziji zakona je ta što individualni proizvođači neće moći da prodaju rakiju ukoliko ne budu upisani u poseban registar. S druge strane, Radna grupa smatra da nijedno od novih rešenja nema oslonac u postojećoj regulativi EU, kojom se reguliše oblast voćnih rakija.
– To nije tekst na koji smo kao Radna grupa stavili potpis i kojim smo želeli da se približimo evropskoj regulativi. U novoj verziji nigde se ne pominje fizičko lice – seljak, već samo pravno lice ili preduzetnik. To praktično znači da bi seljak koji rakiju proizvodi za sopstvene potrebe i želi da proda makar samo litar, trebalo bi da se registruje za proizvodnju i promet rakije. Neprihvatljiva je i klauzula da to fizičko lice, odnosno preduzetnik, mora da zaposli tehnologa na neodređeno vreme i da mu obezbedi godišnju platu od 5.000 do 6.000 evra. Odakle seljaku toliki novac – komentariše za Danas Ninoslav Nikićević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i rukovodilac Radne grupe i dodaje da su izmene urađene iza njihovih leđa.
Veroljub Urošević iz beogradskog preduzeća Prokupac, takođe član Radne grupe za izradu zakona o rakiji, procenjuje da bi primena odredbi koje su naknadno unete imala katastrofalne posledice po individualne proizvođače.
– Gotovo celokupna proizvodnja rakije u Srbiji počiva na sirovinskoj bazi koju više od jednog veka čine poljoprivredni proizvođači. Oni proizvode meku rakiju koju, kao i svaki drugi poljoprivredni proizvod, otkupljuju registrovani proizvođači i prerađuju je u finalni proizvod. Novom verzijom zakona individualni proizvođači su potpuno izbačeni sa tržišta. Osim toga, mnoge firme registrovane za proizvodnju rakije ostaće bez sirovinske baze, pošto nemaju svoje zasade, pa sirovinu, odnosno meku rakiju, otkupljuju od seljaka – ističe Urošević.
I Udruženje proizvođača Srpska rakija burno je reagovalo na predloženi zakon, a predsednik tog Udruženja Dragan Đurić potvrdio je za Danas da su svi članovi tog udruženja protiv izmena koje su u taj dokument unete posle javne rasprave.
– Činjenica je da se u novom zakonu nigde ne pominju poljoprivredni proizvođači koji peku rakiju. Procenjuje se, inače, da u Srbiji ima oko 10.000 kazana, ( u Ministarstvu poljoprivrede tvrde da ih ima oko 1.700) i oni peku rakiju koju otkupljuju i registrovani proizvođači, mada deo proizvodnje završava u sivim kanalima jer poljoprivredni inspektori ne mogu da kontrolišu sve proizvođače, pa ni kompletan promet rakije. Zakon se do detalja bavi potencijalnim proizvođačima od kojih se očekuje da pribave dokaze o zaštićenom geografskom poreklu, ali i da izrađuju elaborate kojima bi dokazivali da je reč o domaćem proizvodu, iako još nije zabeleženo da je Srbija ikada uvozila šljive – ističe Đurić i upozorava da će ukoliko zakon bude usvojen, rakija biti tretirana kao industrijski proizvod, iako je reč o proizvodu od voća.
Procenjuje se da proizvodnja rakije premašuje nekoliko miliona litara, što bi, imajući u vidu naplatu akciza i PDV, značilo oko milijardu dinara budžetskih sredstava. Ali, problem je što velike količine rakije završavaju u sivim kanalima. Kad je reč o kvalitetu rakije stručnjaci tvrde da bi rešenje trebalo potražiti u formiranju nacionalne laboratorije koja bi utvrdila standarde kvaliteta tog pića. Kad je reč o izvozu Evropska unija ne dozvoljava zaštitu rakije prema voću od koje je proizvedena, ali se može zaštititi kao srpska rakija, naravno uz poštovanje standarda kvaliteta. U ovom trenutku inostranom potrošaču dostupne su rakije „manastirka“, „sokolova rakija“ i „žuta osa“.
Šljivovica i evropske integracije
– Individualnim proizvođačima ukida se mogućnost da putem otkupa legalno prodaju svoj proizvod. U tom slučaju njima ne preostaje ništa drugo nego da idu na crno tržište ili da zatiru svoje voćnjake. I jedno i drugo je loše za Srbiju. Takvo rešenje bilo bi ubitačno oružje u rukama protivnika evropskih integracija Srbije koji šireći strah od Evrope komentarišu : „Kakva Evropa, pa nećete moći više ni rakiju da proizvodite i prodajete“. I zbog toga je, između ostalog, neophodno da se proizvođači rakije vrate u zakon – upozoravaju članovi Radne grupe za izradu zakona o rakiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
