Brži, ali rizičniji put do zarade

Građani Srbije koji uveliko uživaju u „blagodetima“ kreditne groznice sve češće se upuštaju u „sladak“ rizik trgovanja akcijama na berzi. I mada tek 0,12 odsto fizičkih lica vrti novac na tržištu hartija od vrednosti, ako se ima u vidu da je većina preduzeća tek pre mesec dana počelo svoje akcije da iznosi na berzu, to onda i nije tako mali broj. Podaci sa Beogradske berze govore da dobra procena može investitorima da donese zaradu čak pet puta veću od uloga, kao što je, recimo, slučaj sa akcijama beogradskog AMS osiguranja. Akcije Soko Štarka uvećale su cenu 467 odsto, dok je, recimo, vrednost akcija Novosadskog sajma uvećana 406, a Luke Beograd za 380 odsto. Najveći prošlomesečni gubitnik je Lukoil, čije su akcije zabeležile pad od 82 odsto. Banke i dalje vode u trgovanju, tako je od deset akcija sa najvećim prometom četiri iz bankarskog sektora.
Ono što u Srbiji trenutno izgleda kao naučna fantastika a odnosi se na mogućnost trgovanja hartijama od vrednosti preko interneta, sve je rasprostranjenije u razvijenim zemljama. Aleksandar Nikolić, broker Sosiete ženeral banke kaže za Danas da je preduslov za trgovanje hartijama od vrednosti preko interneta odgovarajuća zakonska regulativa, ali i odgovarajuća tehnička podrška.

Internet trgovanju prethodi FIX protokol

– Za trgovanje akcijama posredstvom interneta potrebno je da Beogradska berza uvede FIX protokol, što predstavlja standardizovan način razmene podataka između članova berze (tj. klijenata) i same berze čime bi se omogućila sigurnost podataka i brzina komunikacije. FIX protokol koriste gotovo sve berze u razvijenom svetu, što je najbolja potvrda njegove sigurnosti. Uvođenjem FIX protokola stvorili bi se preduslovi i za razvoj tzv.-tradinga, koji omogućuje brže trgovanje kao i ravnopravan tretman svih investitora – kaže za Danas Dejan Milutinović, rukovodilac Službe za brokersko-dilerske poslove u Banci Inteza.

– Sigurno je da je najbezbednije i za brokera, ali i za samog klijenta neposredan kontakt koji omogućava lakše međusobno sporazumevanje. Svaki drugi način davanja naloga ubrzava sam proces trgovanja, što je bitno imajući u vidu povećanje obima trgovanja i broja transakcija na berzi. Problem je, međutim, što se povećava i rizik ulaganja – naglašava Nikolić.
On ukazuje na činjenicu da polovinu investitora na domaćem tržištu kapitala čine stranci (kompanije ili fizička lica), ali naglašava da se i sve više fizičkih lica interesuje za trgovanje na Beogradskoj berzi. To uključivanje ide ili neposredno, trgovanjem preko izabranog brokera, ili ulaganjem u penzijske ili investicione fondove čija pojava se u većem broju očekuje tokom ove godine. Naš sagovornik naglašava da raste broj građana koji trguju manjim iznosima od 500 pa do nekoliko hiljada evra. Sigurno da akcije većih kompanija, i onih sa boljim poslovnim rezultatima, jasnijom politikom razvoja nose sa sobom i manji rizik ulaganja – zaključuje Nikolić.
Dejan Milutinović, rukovodilac Službe za brokersko-dilerske poslove u Banci Inteza podseća da su na Beogradskoj berzi najaktivniji strani investicioni fondovi, slede domaći penzijski fondovi, domaća i strana pravna i fizička lica.
– Parametri prema kojima se upravljaju brokeri prilikom trgovanja akcijama su profitabilnost preduzeća, tržišna cena akcije prema zaradi preduzeća, tržišna cena akcije prema ukupnim prihodima preduzeća, cena prema knjigovodstvenoj vrednosti, kao i tržišna pozicija, poslovne perspektive. Jedan od važnijih pokazatelja je i likvidnost akcija (da li ima dovoljno akcija u slobodnom prometu i da li se njima redovno trguje)… Najmanje rizične akcije su akcije banaka i respektabilnih domaćih preduzeća kojima se redovno trguje na Beogradskoj berzi (one se nalaze i u indeksima BELEX15 i indeksu SRX koji objavljuje Bečka berza). Najrizičnije akcije su one sa neredovnim trgovanjem, bez objavljenih prospekata (bilansa stanja i uspeha), bez objavljivanja relevantnih informacija o njihovoj finansijskoj i poslovnoj poziciji – zaključuje naš sagovornik.